U petak sam krenuo put Guče po veoma prohladnom julskom danu koga ne pamtim da je tako hladan bio u dugoj prošlosti. Dan idealan za putovanje, odlučio sam da se upustim u ovu avanturu autobusom preko Lučana. Poluprazan autobus dovezao me je do lepe varošice odakle sam za nepun sat (polovina vremana mi je protekla u čekanju i šetnji po Lučanima) stigao do Guče. Kao u predhodnom tekstu, već sam govorio o tome šta je povod mog odlaska.

Sve administrativne formalnosti i viđenje sa g-dinom Adamom sam obavio u veoma kratkom vremenskom intervalu i uputio se do Motela AS, moje destinacije i odmorišta.

Predhodno sam svratio do Crvenog Krsta da se dogovorim oko svih neophodnih detalja vezanih za predstojeće pečenje. Drva su bila obezbeđena i sušenje radova je moglo da počne!

Aca, direktor motela i njegovo veoma ljubazno osoblje me je lepo dočekalo i ugostilo, te sam posle obimnog ručka spas potražio u dužoj šetnji Gučom. Vreme sam tempirao da u povratku gledam odbojkašku utakmicu i u kasnim večernjim satima se odšetam do sušare i još jednom prekontrolišem radove koje smo ostavili na sušenju.

Umor me je savladao i uzeo danak neracionalnom planiranju. Probudio sam se u ranim jutarnjim satima te sam spas od nesanice potražio u novinama. Prvu kafu sam planirao da popijem u Centru za Kulturu i sa g-dinom Adamom još jednom do detalja sve sitnice utanačimo.

Sa braćom Šunjevarić sam se dogovorio da sve pripreme za sušenje uradimo u ranopopodnevnim satima. Do njihovog dolaska sve radove sam pripremio u sušari i postavio ih na mesto  predviđeno za sušenje. Samo me je panika obuzela od male količine radova koji su ostali u sušari.

Ove godine smo se kolektivno opredelili za male formate i pločaste forme koje će biti postavljene na paravanima na samoj izložbi.