U predhodnom tekstu o glazurama sam napomenuo na koji na?in se nanosi glazura na bisvitiranu podlogu.
Sada ?emo govoriti o sastavnim delovima glazure i njenoj osnovnoj bazi, a to je frita.
U skorijoj prošlosti u industrijskoj keramici a tako i u umetni?koj, glazure su sadržale veliku koli?inu otrovnih materija (olovni oksid -PbO; minijum - 3PbO2; jedinjenja Barijuma - Ba; žive - Hg;…). Zbog velike opasnosti po ljudsko zdravlje radikalno su zamenjene FRITAMA.
Frite mogu biti bilo koje supstance koje se zagrevanjem prevode u fuziono stanje i zatim brzo ohlade u vodi.
Kerami?ke frite su rezultat zagrevanja na visokim temperaturama (14500C - 1550oC) i predstavljaju mešavine osnovnih materija koje ?ine kerami?ke glazure .
Rastvorljive materije se moraju predhodnim stapanjem (fritovanjem) preobratiti u nerastvorljiva jedinjenja, ?ime istovremeno smanjujemo i otpornost upotrebljenim olovnih sirovina. Olovni silikati u tako predhodno stopljenom (fritovanom) staklu, manje su otrovne nego sirovine koje su sadržale olovo. Isto važi i za druge, otrovne, npr. sirovine barijuma .
Prema tome, frite predstavljaju jednu vrstu stakla. Glazure koje sadrže frite u sebi koriste se najviše u industrijskoj, dekorativno- upotrebnoj keramici.
Frite možemo podeliti na:
