Nakon dvogodišnjih  priprema, razgovora, dogovora i organizovanja najznačajnije Sekcijske izložbe, mogu slobodno da odahnem!

Toliko neizvesnosti, šokantnih i na momente nerazumnih odluka se srećom stopilo u lepo i za sve keramičare podstrektno prezentovanje keramike u holu RTS-a.

Dolazak ministra kulture za nas  je najznačajniji događaj.

Podstrek koji smo dobili njegovim izlaganjem na samom otvaranju bi trebao da označi bolji početak i tesnu vezu Ministarstva kulture i Sekcije za umetnost i dizajn keramike i stakla ULUPUDS-a. Te njegove reči stavićemo na proveru čim se završi izložba.

Iskorak u organizaciji 16. Bijenala keramike u odnosu na predhodno, jubilarno 15. Bijenale keramike, po svemu  je veoma uočljivo. Odličan prostor hola RTS-a, medijska podrška koju smo dobili, scenografija sa postamentima, osvetljenje, odlična energija učesnika i organizatora, faktori su koji bi mogli u narednom periodu da posluže kolegama koji dolaze posle nas.

Koristim priliku da  se još jednom ispred Organizacionog Odbora zahvalim g-dinu Nikoli Đinđiću, scenografu  g-dinu Petru Đinoviću, našem kustosu bez koga ova divna izložba bi naprosto bila nemoguća,  Maji Škaljac Stanošević i svim kolegama koji su predano učestvovali u realizaciji izložbe.

Prepručujem svim zainteresovanim i zaljubljenicima lepih umetnosti da pogledaju izložbu keramike gde većinu radova čine mlađe kolege. Kuriozitet je veći,  nagrade su uručene  mladim  koleginicama.

Izložba je otvorena do 31. Oktobra.

Po pozivu,  otišli smo u Krčedin na poslednji dan kolonije slikara i vajara da prilikom ceremonije zatvaranja upriličimo događaj našom kreativnom keramičkom radionicom.

Vreme nam nije išlo na ruku, kiša, sumorno jutro, nismo baš bili oduševljeni.

U Krčedinu godinama nismo boravili  te smo se zaputili sa oduševljenjem,  da prikažemo lepotu keramike i umetnost rada na grnčarskom kolu.

U predivnom ambijentu porodice Jakšić, organizatora kolonije, doživeli smo prelepa iskustva i upoznali mnogo interesantnog sveta, među kojima i buduće kolege, studente sa odseka keramike na Akademiji . Bilo je mnogo književnika, pesnika, umetnika i aktivista proizvođača: korpara, drvodeljaca sa prelepim rukotvorinama, domaćeg veza i proizvođača vina i alkoholnih pića.

Iako nas je kiša neprestano ometala, lepo organizovani domaćini, svojski su   se potrudili da nam se nađu i da sve potrebno za naš rad bude na svom mestu.

Na žalost, nismo mogli zbog posla da prisustvujemo čitavoj ceremoniji zatvaranja te smo se zaputili ka Zekinom salašu da se malo odmorimo pre povratka za Beograd.

Bogatim kulturno umetničkim programom na temu „Umetnost i judaizam“ povodom Dana jevrejske kulture prisustvovali smo izložbi naše, veoma ambiciozne učenice koja svojim opusom , različitim  temama podseća na prošla vremena.

Pri Sinagogi, klub jevrejske opštine  Novog Sada, prilično posećen zainteresovanom publikom, sa velikom znatiželjom je pogledao izložbu keramičkih reljefa Dušice Brguljan pod nazivom „ Sinagoge – nasleđe jevrejske kulture“.

Ono što me je veoma porazilo vezano je za destrukciju savremene civilizacije sa ogromnim osvrtom na Drugi svetski rat. Tolika monumentalna zdanja na čitavoj teritoriji naše zemlje i Evrope više ne postoje.

Veoma je bitno učešće Novog Sada kao jednog od 25 evropskih gradova koji je uzeo učešće u ovoj manifestaciji. Značaj jevrejskog nasleđa je od neprocenjive vrednosti za našu kulturu i ovo je bio izuzetan događaj koji je u Dušicinim keramičkim reljefima izazvao potresna osećanja jer mnoga zdanja više nisu na tlu zemlje.

Kako kaže autor, podsećanje na sinagoge koje više ne postoje, svojom lepotom su ostavile neprocenjiv trag u umetnosti i arhitekturi.

Veoma cenimo aktivnosti naših polaznika te podsećamo da su ovo samo pozitivni odjeci, iskustva i prezentacije rada u keramici.

Čestitamo svim sugrađanima jevrejske veroispovesti njihov najveći praznik!

Prolećnoj promeni časovnika se posebno radujemo! Planirane obaveze po novom vremenu nismo mogli da biramo te smo decu koja nam svake nedelje dolaze u pre podnevnim časovima, pomerili njihov dolazak ranije,  zbog odlaska u Gospodar Jevremovu ulicu.

Kao što sam već napomenuo, malobrojna, uigrana i odlična ekipa već dugi niz godina populariše keramiku na ulicama Beograda.

Obično kada iznesemo točkove veliki broj ljudi se okupi, znatiželjni posetioci kao i pravi zaljubljenici u  umetnost keramike.

Iz priloženog ni slutili nismo da će poseta biti toliko velika da Sanja  i ja nismo mogli jedni druge da opslužimo od toliko posetilaca. Kao po običaju, deca su bila najznatiželjnija i voljna da se oprobaju na grnčarskom kolu.

Prohladan i veoma vetrovit dan nije omeo svu decu i njihove roditelje da probaju i naprave po neku posudu.

Na kraju su organizatori morali da nam isključe struju pokazujući time da je kraj manifestacije. Na našu veliku žalost,  mnogobrojnu decu smo ostavili bez šanse da probaju rad na grnčarskom kolu. Strpljivo čekanje u redu, bez kaputa, sa glinom u rukama,  nikog a posebno nas nije ostavilo ravnodušnim.

Upravo topli dani nagoveštavaju niz manifestacija kojima keramičari žele svu decu koja su čekala u redu u Gospodar Jevremovoj da ponovo okupe.

Družićemo se uskoro ponovo!   

Često su nam prijatelji donosili raznu keramiku koja ih je podsećala kako na upokojene,  svoje bližnje,  tako  je vezivana i  za značajne događaje  iz njihovih  života. Razne posude, dekorativna keramika, slomljena, bez određenih delova, trebala je biti restaurirana. Kao i sve što nam predstavlja imperativ i ta vrsta posla je, ili bi trebalo da bude, sastavni deo posla svakog keramičara.

Sve ovo pišem u pomen i sećanje na pokojnog tasta, Maricinog oca, koji je nesumljivo, ostavio veliki trag u mom životu. Srećom, često je na početku našeg zajedničkog života bio svakodnevno prisutan te je  viđao raznu defektnu, slomljenu keramiku donetu na restauriranje. Diskutujući tokom rada, davao je svoje predloge i sugestije, kako bi on to na mnogo bolji način uradio.Zato nas je prozvao „krpež majstori“ !

Mnogi su umetnici od toga napravili jedinstven stil, obeležje u keramici. Istorijsko nasleđe je takođe značajno uticalo te bih malo, o toj  temi da se posvetim:

KINTSUGI (Japanski: zlatna stolarija) je japanska umetnost lepljenja slomljene keramike sa lakom smola, posute zlatom u prahu.Priča o KINTSUGI-ju potiče možda u XV veku,  kada je šogun Ashikaga Yoshimasa poslao njemu dragu, slomljenu Kinesku posudu za čaj majstorima  restauriraterima.Bio je veoma  nezadovoljan kada su posudu  vratili pa su se japanski majstori trudili da tokom vremena  tehniku usavrše.Kolekcionari su kasnije bili toliko zaljubljeni u novu umetnost, da su neki optuženi za namerno razbijena keramička dela.KINTSUGI je postao obeležje za ceremoniju čaja.