U petak sam krenuo put Guče po veoma prohladnom julskom danu koga ne pamtim da je tako hladan bio u dugoj prošlosti. Dan idealan za putovanje,odlučio sam da se upustim u ovu avanturu autobusom preko Lučana. Poluprazan autobus dovezao me je do lepe varošice odakle sam za nepun sat (polovina vremana mi je protekla u čekanju i šetnji po Lučanima) stigao do Guče. Kao u predhodnom tekstu, već sam govorio o tome šta je povod mog odlaska.

Sve administrativne formalnosti i viđenje sa g-dinom Adamom sam obavio u veoma kratkom vremenskom intervalu i uputio se do Motela AS, moje destinacije i odmorišta.

Predhodno sam svratio do Crvenog Krsta da se dogovorim oko svih neophodnih detalja vezanih za predstojeće pečenje. Drva su bila obezbeđena i sušenje radova je moglo da počne!

Aca, direktor motela i njegovo veoma ljubazno osoblje me je lepo dočekalo i ugostilo, te sam posle obimnog ručka spas potražio u dužoj šetnji Gučom. Vreme sam tempirao da u povratku gledam odbojkašku utakmicu i u kasnim večernjim satima se odšetam do sušare i još jednom prekontrolišem radove koje smo ostavili na sušenju.

Umor me je savladao i uzeo danak neracionalnom planiranju. Probudio sam se u ranim jutarnjim satima te sam spas od nesanice potražio u novinama. Prvu kafu sam planirao da popijem u Centru za Kulturu i sa g-dinom Adamom još jednom do detalja sve sitnice utanačimo.

Sa braćom Šunjevarić sam se dogovorio da sve pripreme za sušenje uradimo u ranopopodnevnim satima. Do njihovog dolaska sve radove sam pripremio u sušari i postavio ih na mesto  predviđeno za sušenje. Samo me je panika obuzela od male količine radova koji su ostali u sušari.

Ove godine smo se kolektivno opredelili za male formate i pločaste forme koje će biti postavljene na paravanima na samoj izložbi.

Po povratku sa Trece kolonije keramike „Dragačevska terakota” u Guči,o čemu sam već govorio, ostalo mi je prilično posuda koje smo biskvitirali za RAKU a nismo stigli da ih glaziramo. Odlučio sam da pozovem kolege, učesnike kolonije da kod nas, za prvi slobodni weelend ispečemo RAKU-a.

Skoro svi su nas posetili izuzev Zorice i Evgenije ali njima smo kasnije preneli utiske.

Vrelo subotnje jutro ,krenuo sam negde oko 10h sa prvom vatrom. Na moju žalost većina cigala mi se polomila u transpotru iz Guče te sam morao da ih „puzzliram” što mi je najviše vremena oduzelo.

Na peć sam se već navikao i moram da istaknem da su mi utisci o njoj više nego pozitivni. Dodatno sam je ojačao sa još jednim slojem fibera i temperatura je mogla lepo da se prati. Čak sam ispekao dosta sinterovan biskvit u Guči te se pokazala kao dobra i za biskvitno pečenje.

Vanja i Ivana su imale simpatične biskvitirane radove i mnogo mi je stalo da ispadu dobro. Na svojim sam radovima eksperimentisao sa glazurom a posle nekoliko pečenja imao sam lep prizor. Prvo su Ivanine i Vanjine rukotvorine ispale odlično te sam zatim sa Raletom napravio odličnu belu koja se dosta dobro pokazala.

Žao mi je što je Igor morao da nas napusti ali biće još mnogo prilika, pogotovu kada napravim veliku peć sa kojom planiram ozbiljnije da se pozabavim.

Koliko sam bio uzbuđen, govori da nisam mogao da spavam dobro već nekoliko dana od uzbuđenja i okolnosti šta me sve očekuje kada budem palio PRVU VATRU u novoj peći!

O tehnici RAKU sam nešto već govorio u predhodnim tekstovima, te bih se sada fokusirao na eksperiment.

Dobro sam se pripremio, napravio peć, organizovao mesto smeštaja peći u dvorištu , pripremio glinu pogodnu za RAKU i krenuo u magiju!

„Srtah mi je držao kolega Radenko, koji ima malo iskustva u pečenju RAKU-a”.

Pretoplo jutro u ranim satima odmah po svitanju, nagoveštavalo je da ćemo imati još jedan tropski dan. Počeli smo u 7h da se pripremamo a već oko 8h smo palili PRVU PEĆ.

Obzirom da nisam eksperimentisao sa novim glazurama karakterističnim za RAKU, koristio sam već sigurne glazure za koje sam znao da kod njih neće biti greške.

Posle prvog pečenja, konstatovali smo da sam napravio veoma visoko ložište i smanjili smo ga za jedan red cigli.Rezultat posle koga smo bili malo zadovoljni govorio je da bi moglo ložište da se spusti za još jedan red cigli. Tako smo posle ponovnog smanjivanja dobili dosta dobro ložište a unutar same peći smo podigli nivo na kome su se pekli radovi, te smo na taj način dobili zadovoljavajuće rezultate.

Devet peći smo palili i dobili smo dosta dobre rezultate na šta sam veoma ponosan!

Ovom prilikom sam želeo da dobijem nekoliko odgovora:

- Butan boca je dosta izdržljiva , u mom slučaju, pokazala se kao prilično rentabilna

- Peć koju sam napravio uz male korekcije prilikom procesa pečenja se pokazala kao odlična

- Glina koju sam napravio nije imala ni jedan defenkt, odlično se pokazala u raznim eksperimentima

- Glazure koje sam koristio su bile zadovoljavajuće

- Iako sam bio nadimljen nisam okolinu izlagao preteranim dimom

- Posudu u kojoj se odvila redukcija sam pokrivao mokrom krpom sprečavajući dim

- Piljevina koja se koristi mora da bude sveža I tom prilikom efekat redukcije je potpun

- Kada se proba peć mora da se radi sa više ljudi da bi potpuni pozitivni utisak mogao da se stvori

Nedostaci:

- Improvizacija na licu mesta (što je i čar samog posla)

- Radi sigurnog pečenja mora se imati barem dve butan boce

- Zbog velike izlaznosti plina iz boce, boca hoće da se smrzava te je treba menjati

- Zbog tankog sloja izolacije unutar peći temperature nije mogla da ide preko 1000⁰C

- Treba imati i dva brenera

Prema tome, dragi moji, na kraju smo bili isceđeni kao sunđeri i umorni ali takvo dobro iskustvo i toliko dobar osećaj posle uspelog eksperimenta se može priuštiti! Sada se nestrpljivo čeka nastavak nastavak RAKU-a u Guči!

Ovom prilikom savetujem svim zainteresovanim koji bi probali RAKU, da je ovo predivna tehnika koja odmah daje rezultate i pozivam sve zainteresovane da nam se priključe polovinom septembra u Centru za Kulturu Grocke, u Rančićevoj kući, gde ćemo imati promociju ove izuzetne i veoma stare tehnike pečenja keramike.

Pravo učeća imaju svi profesionalni i akademski umetnici. Dvodimenzionalni ili trodimenzionalni radovi mogu biti izvedeni u svim tehnikama uključujći i višemedijski pristup, u formatu 30×30(cm). Autori konkurišu sa po dva svoja rada, ne starija od dve godine.

Izložba predstavlja autorski koncept akademskog slikara mr Milutina Mićića i bazirana je na ograničavajućem formatu koji, svojim umerenim dimenzijama, može da podrži najraznovrsnije umetničke ideje.

Prispele radove oceniće stručni žiri, a predviđene nagrade su organizovanje samostalne izložbe u Savremenoj galeriji Zrenjanin i učestvovanje u likovnoj koloniji Umetničke kolonije Ečka.

Radovi, zajedno sa prijavnim formularom moraju biti dostavljeni do 5. avgusta 2008. godine. Radovi koji stignu posle utvrđenog roka neće se uzimati u obzir. Troškove slanja i preuzimanja radova snosi sam umetnik.

Autori koji su radove podneli lično dužni su da svoje radove preuzmu u roku od dva meseca od zatvaranja izložbe. Ukoliko autori ne preuzmu radove u predviđenom roku organizator ne snosi dalju odgovornost za njih.

Izložba će biti održana u Galeriji umetničke kolonije Savremene galerije Zrenjanin u Ečki, i organizuje je Savremena galerija Zrenjanin u saradnji sa Kulturnim centrom Zrenjanina.

Informacije:

Savremena galerija Zrenjanin
023/561-775
galerijazr@zrlocal.net

Radove sa povratnicom slati na adresu:

Kulturni centar Zrenjanin / 30×30 /
Narodne omladine 1
23000 Zrenjanin

U ponedeljak 05.05. u Zagrebu u galeriji Zlatni konj, otvara se I Hrvatsko triennale keramike.

Izložba prati razvoj savremene hrvatske keramike,u radovima 40. Umetnika, te osvrtom na već pomenuti tekst, govori o značaju keramike u našem okruženju. Radove za izložbu odabrao je poseban žiri koji je takođe odredio i nagrade.Organizacioni odbor 1. Hrvatskog triennala keramike:

• Lucija Gudlin, magistar umetnosti
• Stjepan Obad, dipl.oecc., direktor Sajma automobila Zagreb
• Arh. Zoran Pazman, direktor Graditeljske škole Čakovec
• Zrinka Pillauer Marić, istoričar umjetnosti, predsednik Organizacionog odbora
• Hanibal Salvaro, akademik IAC, zastupnik Organizacionog odbora
• Blanka Stančić Puhak, magistar umetnosti
• Josip Škunca, likovni kritičar

U galeriji SULUJ je otvorena izložba ČUVARKUĆA 4 - USKRŠNJE SITNICE sa radovima umetnika keramičara i vajara posvećena obeležavanju Vaskršnjih praznika. Izložba je prodajnog karaktera.

Na izložbi će biti zastupljeni radovi umetnika keramičara koji već četvrtu godinu prate Uskršnje praznike odgovarajući na izazove male forme - Čuvarkuće, koja je okosnica ove prodajne izložbe.

Radno vreme galerije:
ponedeljak - petak: 11h - 18h
subota: 11h - 14h

Kakav dan, za razliku od predhodnog ponovo smo se vratili zimi. Prevari me predhodni, veoma lep i topao dan, te sklonih sva drva za loženje i naravno, ko će da greje, kada je već došlo leto!

Po sumorno kišovitom i hladnom danu uputio sam se da, kao savesni kolega - umetnik predam radove za prestojeću izložbu. Kuća Đure Jakšića u Skadarliji je jedno od reprezentativnih zdanja kako za Beograd tako i za kreativno stvaralaštvo. Da postoji mogućnost da preko ULUPUDUS-a dobijemo barem mogućnost da ga koristimo i u komercijalne svrhe, svima bi bilo od velikog interesa te korist dolazi sama po svoje!

Koncepcija izložbe je fantastično zamišljena - da se prezentuje SUVENIR kao zaštitni pečat grada u već gore pomenute, komercijalne svrhe.Trenutak je takođe idealan, dani Beograda trenutno veliko dešavanje, predstojeća velika manifestacija Eurosonga u Beogradu te dolazak (predpostavljamo) velikog broja stranaca. Sledi letnja sezona, gde se očekuje velika poseta stranaca u našem gradu.

Tema koju već duže vreme zagovaram, SUVENIR, kompleksna tema koja zahteva veoma detaljnu raspravu na visokom nuvou. Prosto se postavlja pitanje koliko je to NAŠ strateški interes, BRAND, te želja velikog korpusa da se uključi u taj projekat.

Ogroman broj ljudi radi, pokušava te pronalazi razne mogućnosti plasmana svojih proizvoda. Veoma dobro razrađeno predstavljanje putem tezgi (kartonske kutije, kamp stočići,…) na raznim mestima grada (dani Otvorenog Srca), govori o odličnom snalaženju dela kreativaca koji se nisu pomirili sa svojom sociološkom stvarnošću. To daje jedan prizvuk socio problema grada o čemu sam već govorio.

Značaj istinskog i realnog uključivanja gradskih institucija u obostranoj pomoći pri realizovanju ovog, ogromnog posla, značilo bi pomeranje sa mrtve tačke i davanje inputa novim i još kreativnijim snagama koji bi u otvorenoj konkurentnosti mogli da pronađu svoju šansu. Mi imamo i previše odličnih primera kako to neki drugi u svetu rade. Ne treba otkrivati VODU da se rešenje pronađe, razmisli o ovome i daj svoj predlog.

Kao roditelj mogu reći da sam veoma ponosan na protekli period vezan kako za pripremu tako i za samu realizaciju izložbe.

Voleo bih da sam u zabludi, ali mislim da smo Marica i ja iskoristili poslednji trenutak velikog kreativnog naboja koga je imala naša Danica.

Sva deca imaju pravo a često i obavezu da se menjaju. Promena u životu malog deteta znači odrastanje, suočavanje sa svetom oko sebe kao i posledicama koje život nosi.

Svako dete u početnoj fazi svog života ima želju za kreativnim izražajima.

Zahvaljujući profesiji koju smo odabrali, naša Danica je svoje prve korake napravila u ateljeu, gde je i prvi kontakt ostvarila sa glinom, osnovnim materijalom.

Prvi rad na točku

Tu su nastali predivni radovi po fazama i po inspiraciji vezanoj za periode kroz koje je prolazila.

Dacini suveniri

Opšta slike je više nego pozitvna, jer smo kao profesionalci, Damm keramik studio, zaista učinili sve da ova izložba bude kako posećena tako i prilično dobro medijski propraćena.

Od velikog značaja za naredni period u radu našeg studija, u edukativnom smislu, ima veza koju smo ostvarili sa medijima i prevashodno sa Centrom za Kulturu i Sport Šumice, tako i sa organizacijom Prijatelji dece Opštine Voždovac, posebno sa g-dinom Božidarom Delićem.

Namera nam je da ova iskustva sa našom Danicom primenimo i kasnije sa drugom, ne manje kreativnom decom jer kulturna dešavanja u Beogradu imaju za potrebu i afirmaciju dece, posebno u nižem školskom uzrastu.