Dekoracija predstavlja znanje, iskustvo i veštinu da bi naš proizvod bio onako kako ga sami zamišljamo. Na osnovu našeg iskustva, čitav život čovek stremi savršenom i trudi se da, koliko je u mogućnosti , ga dostigne. U jednom od predhodnih tekstova sam ukratko objasnio određene tehničke postulate u dekoraciji.

Međutim, samo sopstvenim iskustvom, eksperimentom moći ćemo da steknemo neophodnu rutinu i tehniku koja će nam upotpuniti zadovoljstvo. Prednost u keramici je ta što možete određeni keramički predmet nekoliko puta glazirati ,peći ga i na taj način dostići željeni izgled. Na žalost, u onoj narodnoj: „tuđa ruka svrab ne češe” , upravo želim da naglasim kao i da ohrabrim sve one koji su skeptici i „večiti kritičari” u dekorativnim tehnikama, da samo i isključivo dugim radom i vežbom može se stići do željenog rezultata.

Kao što sam napomenuo, škola keramike Vam pomaže da dobijete određene INFORMACIJE. Znanje, iskustvo i zadovoljstvo koje proistekne iz realizacije Vaše sopstvene kreacije samo je rezultat dužeg rada. Da bi ste mogli sveobuhvatnije da se posvetite određenim tehnikama dekoracije, to se može samo postići pohađanjem daljih kurseva gde sve to gore napomenuto dalje usavršavamo.

Sticajem sretnih okolnosti, kao rezultat višegodišnjeg iskustva, DAMM KERAMIK STUDIO poseduje velike količine dekorativnih materijala karakteristične za različite dekorativne tehnike. Naša škola se po tome razlikuje od ostalih što nudimo polazniku škole keramike veliki broj dekorativnih tehnika.Osnovni princip DAMM KERAMIK STUDIA je da polaznik dobije veoma širok spektar informacija. Na taj način će  moći da realno vrednuje i oceni  stečeno znanje i da proceni potrebu da ga dalje usavršava.Sve ovo gore napomenuto se takođe odnosi na sve tehnike modelovanja kao i tehniku vrtenja na grnčarskom kolu - točku.

Šta ti misliš o tome?

Dekorisanje je vrsta aplikacije, nanošenja raznih materijala na keramičkom proizvodu u cilju dobijanja lepšeg estetskog izgleda a samim tim želja da se postigne određeni efekat na pojedino mesto ili celom proizvodu pri samoj dekoraciji.

Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda.

Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda. Već sam napomenuo patiniranu terakotu, kao prvu tehniku dekoracije i engobu.

Zadržao bih se malo na pojašnjenju dekorisanja pri tehnici engoba.

Engobiranje je jedna od najzahvalnijih tehnika a u svetu veoma prisutna i mnogo upražnjavana. Ne postoji izložba moderne svetske keramike gde ta tehnika nije zastupljena.

Engoba se uvek nanosi na polusuv predmet, i to četkicom, umakanjem ili špricanjem (air brush), a može i na pečen, biskvitiran predmet.

Kod livenih predmeta, posebno tehnikom kamenine*,tehnika engobe ima zapaženu primenu.Kao npr,:keramika Wedgwood fabrike

GLAZURE su stakla koja se razlikuju od industrijskog stakla time što se ne javljaju samostalno, već uvek zahtevaju biskvitnu podlogu.To su smeše staklastih materija, gline, bojitelja i vode.Možemo ih podeliti prema vrsti predmeta za koje su namenjene: na lončarsko-grnčarske,glazure za kameninu i porcelan.

Glazure nanosimo na dobro očišćenu podlogu, usled primesa prašine. To se najčešće vrši polusuvim sunđerom ili četkicom, u industrijskim uslovima kao i u ateljeima koristi se air brush.

Već pripremljenu glazuru dobro umutimo jer se glazura taloži unutar posude i površinskim nanošenjem,četkicom nanosimo samo retku masu. Stoga, posle svakog unosa četkice u posudu sa glazurom dobro promešati celu masu. Kada nanosimo glazuru na biskvitirani predmet, samo nekoliko puta apliciramo glazuru to nežnim potezima, tek toliko da vrhom četkice (dlakom) nanosimo glazuru. Na žalost, da bi se prava slika stvorila o količini nanešene glazure, njenom kalitetu nanosa kao i spoznale vrste glazura, neophodno je određeno vreme posvetiti tehnikama dekoracije.

- Kamenina* - proces pečenja keramike na temperaturama od 1120-1250⁰C usled pečenja keramika poprima izgled “kamena” te otuda I sam naziv - kamenina

>

Kao prvo sa čime se susrećemo pri susretu sa DEKORACIJOM* je biskvitirani, ili pečeni predmet koji smo napravili. Znači, pre bilo koje vrste dekorativnih tehnika moramo da znamo da se ona vrši isključivo na BISKVITIRANIM PREDMETIMA.

Biskvitiran predmet je onaj predmet koji se posle detaljnog sušenja ispekao u keramicarskoj peći.

U predhodnim tekstovima sam već napomenuo šta je patinirana terakota, te se neću mnogo zadržavati na tome. Ali ona je prva i osnovna tehnika dekoracije i veoma interesantna za korisnike.

Njena prednost u odnosu na ostale tehnike što se radi “na hladno” (bez dodatnog pečenja - u prvoj fazi, posle biskvitnog pečenja). Kolorit koji možemo da izaberemo varira, uglavnom vezan za tamnu bazu vodenih boja.

Za dodatne informacije kontaktiraj ili upši kurs

Da bi obojili površinu na jednom keramičkom predmetu, nije neophodno da je obojimo celu.Unutrašnjost mase I tako nije vidljiva, pošto utisak o boji pruža samo spoljna površina.Iz ovakvih razloga razvila se tehnika engoba, pri čemu na crepu (biskvitiranom, pečenom komadu gline) obrazuje masa sastavljena iz dva sloja. Engobe su tanke skrame, pokrivači od bele ili obojene gline,odnosno mase, čija je svrha da spoljnoj površini crepa daju željenu boju I izgled. Pošto je u ovom slučaju obojen samo tanki sloj engobe, očigledna je ušteda u keramičkim bojenim oksidima.

Engoba se razlikuje od glazure svojim glinastim, zemljanim karakterom. Ona ima sva svojstva jedne mase, dok je glazura staklo.

Na osnovu ovakve definicije, engobe delimo na bele I obojene. BELE ENGOBE (napravljene u većoj količini) primenjuju se prvenstveno tamo gde se želi postići lepši izgled površine predmeta .Najpoznatiji primer je proizvodnja kaljeva. Sam kalj izrađuje se od mase čija boja nije lepa, pa se zbog toga preliva belom engobom .

Engobe se koriste i u lončariji – grnčariji, da bi u unutrašnjosti posude, šolja i tanjira dobila bela i čista površina.OBOJENE ENGOBE jesu tanke skrame od iste one mase koja se koristi I za pravljenje predmeta na koje se engoba nanosi. U postojeću belu engobu dodaju se bojitelji koji menjaju boju čitave engobe I mala količina topitelja koji ima svrhu da masu drzi homogenu i da ne dodje do skidanja engobe posle pečenja, već ona ostaje zapečena na površini biskvita. Nanesena engoba preko već nanesene engobe, boji predmet u poslednje nanesenu boju. Međutim, engobe se mogu kombinovati pre nanošenja i tako se dobija kolorit raznih boja koje se mogu dalje eksperimentisati. Takođe , dodatni efekat se postiže nanosenjem prozirne glazure preko ispečene engobe, na taj način dobijamo kompletno izglazirani komad pečene keramike.

Na biskvitirani predmet nanesemo četkicom, crnu ili braon temperu ili akvarel boju.Preko toga prelazimo šelakom. Kad se prosuši šelak, nanosimo patinu (mešavinu bele I teget tempere u odnosu 1:1). Taj nanos brzo skidamo vatom ili flanelskom krpom. Na patinu nanosimo neku masnoću (najbolja je parket mast, a može I pomada). Kada vatom ili flanelskom krpom skinemo suvišnu masnoću sa predmeta, onda ga dobro poprašimo talkom. Suvišni talk- ukoliko se uvukao u pore predmeta, treba ukloniti oštrom četkom , najbolje sintetičkom.