Tradicija japanske keramike duga je 5000 godina. Svoj procvat doživljava tek u XVI veku pojavom posuda za ceremoniju čaja o čemu sam već govorio. Uprkos industrijalizaciji i modernizaciji društva, savremeni Japan neguje ovu dragocenu tradiciju. Tom prilikom u Beogradu  je otvorena izložba keramike Takatoši Niiimija i Hitoši Ito-a u Muzeju primenjene umetnost

Kao učesnici ovogodišnjeg simpozijuma „ Svet keramike”  u okviru smotre „Mermer i zvuci” u Arandjelovcu, sa koje je većina izloženih eksponata, Niiimi i Ito donose nove estetske vrednosti japanske keramike.

Imao sam priliku da ih lično upoznam prilikom njihove posete pečenju radova našoj, Trećoj koloniji keramike „Dragačevska terakota” u Guči ovog leta i uzvraćenoj poseti koloniji u Arandjelovcu.

Ovaj izuzetan događaj vredan je svake pažnje.

Veliko zadovoljstvo nam je pričinio svojim dolaskom g- Šinada, savetnik japanske ambasade, kao i g-dja Slavica Djukić iz Sekretarijata za obrazovanje.

Njima smo takodje pokazali posude za dekoraciju i pristupilo se glaziranju. Moram da izrazim svoje veliko zadovoljstvo prisustvom ovako značajnih ličnosti za nas i našu akciju. Japanska ambasada nam već drugi put dolazi na prezentaciju (vidi drugi tekst o RAKU u Grockoj) što nam ukazuje veliku čast. To nam daje za pravo da se još bolje organizujemo i najavimo nove akcije demonstracije RAKU tehnike na ulicama Beograda. RAKU-a

Deca su bila veoma nestrpljiva tokom procesa pečenja i želela su odmah rezultate. Srećom po nas, te smo imali zaista veoma lep jesenji dan - Šumice pružaju mnogo toga.

Zabava je bila na veoma visokom nivou a veliki doprinos našoj akciji su pokazali vatrogasci koji su takodje pokazali svoje umeće u glaziranju RAKU posuda. Verovatno što nisam očekivao, najbolja dekorisana posuda upravo je bila vatrogasca Dragana koji je pokazao svoj skriveni talenat!

Pečenje posuda smo izveli u etapama. Dok je proces pečenja bio u toku, deca su mogla da se oprobaju kao pravi vatrogasci, vožnjom u vatrogasnim kolima i mogli su da probaju zaštitna vatrogasna odela.

Kako su posude izlazile iz peći, tako su  deca užurbano tražila svoje posude i veoma srećna otišla svojim kućama sa lično dekorisanim proizvodom i veoma dragocenim iskustvom, jedinstvenom keramičkom tehnikom RAKU.

Ceo ovaj poduhvat DAMM KERAMIK STUDIO ne bi mogao da izvede u sopstvenoj režiji. Zahvaljujemo se Organizaciji Prijatelji dece Voždovca koja je organizovala našu akciju, Centru za kulturu i sport „Šumice” i prijateljima: učitelju Ljubi i kolegi Bosniću na pomoći.

Sve se spontano dešavalo. Peć smo aktivirali u predvečerje tako da smo već zagazili u mrak i doživljaj je postao još veći!

Tokom čitavog izvođenja RAKU-a osećala se posebna atmosfera određena pozitivnom energijom sa visokim nabojem želje da se učestvuje u procesu.

Obzirom na veliku prisustnost ljudi i njihovu neskrivenu želju da učestvuju u svemu, konstantno su prilazili i gledali izgled i promenu boje unutar same peći. Postavljena su razna pitanja i veoma dobra, od strane studenata i pogotovu mladih kolega keramičara.

Svi su imali izuzetnu priliku da posmatraju ovaj performing i čitava akcija je bila izvedena u idealnim uslovima jer je kiša prestala da pada.

Kako se proces pečenja približavao svome kraju, tako je naša nervoza rasla, prevashodno od neizvesnosti šta se zapravo unutra peći dešava. Neposredno uoči završetka zamolili smo da se posmatrači udalje na propisanu razdaljinu jer prilikom otvaranja poklopca peći temperatura je ogromna i neophodan nam je prostor za nastavak izvođenja daljeg procesa.

Moram da napomenem da je pečenje izvedeno po prvi put u novoj peći sa gotovo 99% ispunjenosti kapaciteta. To je unelo određenu sumnju da će proces biti realizovan za sat vremena. Međutim, sve se odvijalo po planu a temperatura je neometano došla do svog predviđenog stepena za isključenje peći.

Prilikom prebacivanja posuda u sud sa organskim materijama, imali smo nesvakidašnji događaj, koga smo predhodno objasnili, da je moguće postavljanjem posuda u peć, da se iste mogu dodirivati. Naš primer je bio više nego odlična pokazna vežba.

Posle vađenja keramičkih posuda iz  suda, gde se odvijala redukcija, posude smo prebacili u lonac sa vodom gde je zatim usledilo čišćenje posuda od naslaga čađi i prljavštine. Posebno je bilo značajno očistiti posude koje su bile glazirane u belo ili u svetlim tonovima i gde je krakle (efekat koji kreira na površini glazure mnoštvo sitnih pukotina, poput paučine)  posebno reagovao.

Na opšte oduševljenje, kada smo očišćene posude postavili u objektu Rančićeve kuće, nastao je pravi metež - svako je tražio i uzimao svoju posudu!

Na osnovu celokupne prezentacije DAMM KERAMIK STUDIO je više nego zadovoljan svojom edukativno - demonstrativnom pokaznom akcijom. Utisci su nam više nego pozitivni.

Kompletna organizacija i realizacija projekta kao i odnos domaćini - posetioci je bio sjajan! Atmosferu koji smo uspostavili prilikom čitavog radnog procesa bila je pun pogodak i nama daje za pravo da u najskorijoj budućnosti ovaj vid kontakta sa publikom i promocijom keramike ponovimo. Tom prilikom najavljujemo sledeću ativnost DAMM KERAMIK STUDIJA povodom Dečije nedelje u prvoj polovini oktobra u Šumicama.

Svi  koji su zainteresovani za ovu tehniku tako i za ostale tehnike keramike i imaju želju da nešto više saznaju - tu smo, javite se, ostavite svoj komentar.

Prilično uspešno smo realizovali probna pečenja u maloj RAKU peći. Stekli smo potrebna iskustva kao što sam već o ovome govorio i tim povodom sam prionuo izradi velike peći za RAKU.

Nabavka bureta je bila veoma mučna. Duži period sam tražio na raznim mestima kvalitetno, neulupano bure koje bi mi poslužilo za rad. Obilazio sam razne splavove ne bi li dobio informaciju, razna stovarišta i gradilišta, koja u mom kraju niču kao pečurke posle kiše, kada me je obradovala komšinica Goca!

Sve se kasnije samo po sebi odigralo i peć je bila spremna. U međuvremenu sam pripremio dovoljnu količinu biskvita i spreman sam bio za probno pečenje.

Međutim, kada sve pripremiš kako treba i ostale stvari ti se same po sebi nameštaju, podsvest govori da možda to nije u redu i da će se sigurno nešto loše desiti. Naumljeno - učinjeno.

Vreme se isprečilo i dva dana sam taktizirao dok nisam shvatio da je vrag odneo šalu i da neću biti spreman za Grocku.

Nova iskustva su u neku ruku veoma korisna jer vam skače adrenalin od neizvesnosti i panika uzima svoj danak. Elem, peć sam smestio ispod nastrešnice svoje kuće i uz: “Pomozi Bože” prionuo poslu.

Neverovatno sa kolikom dozom uzbuđenja se prilazi pripremi pečenja.

A utisci?

Fenomenalni!!! Radovi koje smo ispekli, ispali su odlično. To je još jedan novi vid i novi pristup u realizaciji naše keramike. Odlična konstatacije je da su na ovaj način moguće kreirati razna keramoskulpturalna rešenja, od suvenira do raznoraznih dekorativnih predmeta.

Takođe, peć sam testirao do maksimuma. Kako u temperaturi tako i samom brzinom postizanja željene temperature. Sve zahteve nova peć je podnela na najbolji mogući način tako da je priprema pred prezentaciju u Grockoj urađena na najbolji mogući način.

DAMM Keramik Studio  ovom prilikom ukazuje na neophodnost detaljnog pristupa i veliku pažnju prilikom upotrebe gasa radi neželjenih efekata.

Braća Šunjevarić su veliku količinu radova ispekli u svojoj peći u Zlakusi. Na taj način su sve potencijalne rizike od loma i od pucanja tradicionalnim pečenjem, sveli na minimum.

Kao što sam u predhodnom tekstu izneo, ložište smo pripremili i sva drva za sutrašnje pečenje sortirali smo i grupisali blizu mesta za pečenje. Sušenje naših radova sam permanentno kontrolisao i dodavao u sušaru potrebna drva da bi tokom čitavog dana i noći radovi mogli dobro da se osuše za pečenje.

Sušenje je bitan proces za predstojeće pečenje i temperatura sušenih radova mora biti preko 70⁰ C da bi se potencijalni rizici od pucanja unutar ložišta izbegli.

U jutarnjim satima smo pripremili ložište, zapalili vatru i sačekali da se sva zapaljena drva pretvore u ćumur. Tek nakon toga se naši radovi iz sušare prenose i stavljaju u ložište, tj. na poluizgorele opiljke drva.

Loše vreme nam je zadavalo muke. Predhodnih nekoliko dana bilo je pravo leto, međutim, nismo imali sreće. Stalno smo bili pod pritiskom da će kiša da padne i pokvari nam sve. To se u jednom momentu i dogodili ali smo bili izuzetno organizovani te smo sprečili nalet vode u ložište.

Toliko smo bili mokri od kiše koja je u etapama padala da sam se u jednom mometu osetio skoro suvim od vreline ložišta pored koga sam neprestano bio.

Mediji nam nisu upriličili zadovoljstvo da zabeleže ovaj nesvakidašnji događaj. Loše vreme ih je sprečilo u tome. Samo je novinarka Politikinog Magazina bila gost kolonije i sve beležila i snimala. Međutim, kolege, učesnici kolonije „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu su nas svi, kolektivno posetili i videli  naše pečenje. Među njima bilo je i stranaca: Japanaca, Bugara, koleginica iz Slovenije kao i prof. Velja sa svojim bivšim studentima.

Čim se radovi izvade iz ložišta,uzimamo ih i prenosimo na mesto gde posipamo po njima razne organske materije, ne bi li izazvali redukciju na mestima na kojima želimo da dobijemo efekat tamnije teksture na površini svog dela. Organske materije koje se posipaju po površini radova mogu biti brašno, pirinač, kukuruzno brašno, koje se u mom slučaju pokazalo kao najbolja organska materija za izazivanje redukcije.

Nakon toga, radove prenosimo u posudu sa vodom da bi ih kaljenjem, proces gde vreo rad momentalno ubacujemo u vodu i na taj način snižavamo temperaturu, očistili od naslaga organskih materija kao i gareži od pečenja. Koristimo razne ribaće četke ili sunđere za čišćenje. Ovo je možda najinteresantniji proces iz razloga što vam se u vodi pokazuje konačna tekstura površine vašeg rada. Taj momenat neizvesnosti i isčekivanja dok se brišu naslage organskih materija je veličanstven!

Šta ti misliš o tome?