Sve se spontano dešavalo. Peć smo aktivirali u predvečerje tako da smo već zagazili u mrak i doživljaj je postao još veći!

Tokom čitavog izvođenja RAKU-a osećala se posebna atmosfera određena pozitivnom energijom sa visokim nabojem želje da se učestvuje u procesu.

Obzirom na veliku prisustnost ljudi i njihovu neskrivenu želju da učestvuju u svemu, konstantno su prilazili i gledali izgled i promenu boje unutar same peći. Postavljena su razna pitanja i veoma dobra, od strane studenata i pogotovu mladih kolega keramičara.

Svi su imali izuzetnu priliku da posmatraju ovaj performing i čitava akcija je bila izvedena u idealnim uslovima jer je kiša prestala da pada.

Kako se proces pečenja približavao svome kraju, tako je naša nervoza rasla, prevashodno od neizvesnosti šta se zapravo unutra peći dešava. Neposredno uoči završetka zamolili smo da se posmatrači udalje na propisanu razdaljinu jer prilikom otvaranja poklopca peći temperatura je ogromna i neophodan nam je prostor za nastavak izvođenja daljeg procesa.

Moram da napomenem da je pečenje izvedeno po prvi put u novoj peći sa gotovo 99% ispunjenosti kapaciteta. To je unelo određenu sumnju da će proces biti realizovan za sat vremena. Međutim, sve se odvijalo po planu a temperatura je neometano došla do svog predviđenog stepena za isključenje peći.

Prilikom prebacivanja posuda u sud sa organskim materijama, imali smo nesvakidašnji događaj, koga smo predhodno objasnili, da je moguće postavljanjem posuda u peć, da se iste mogu dodirivati. Naš primer je bio više nego odlična pokazna vežba.

Posle vađenja keramičkih posuda iz  suda, gde se odvijala redukcija, posude smo prebacili u lonac sa vodom gde je zatim usledilo čišćenje posuda od naslaga čađi i prljavštine. Posebno je bilo značajno očistiti posude koje su bile glazirane u belo ili u svetlim tonovima i gde je krakle (efekat koji kreira na površini glazure mnoštvo sitnih pukotina, poput paučine)  posebno reagovao.

Na opšte oduševljenje, kada smo očišćene posude postavili u objektu Rančićeve kuće, nastao je pravi metež - svako je tražio i uzimao svoju posudu!

Na osnovu celokupne prezentacije DAMM KERAMIK STUDIO je više nego zadovoljan svojom edukativno - demonstrativnom pokaznom akcijom. Utisci su nam više nego pozitivni.

Kompletna organizacija i realizacija projekta kao i odnos domaćini - posetioci je bio sjajan! Atmosferu koji smo uspostavili prilikom čitavog radnog procesa bila je pun pogodak i nama daje za pravo da u najskorijoj budućnosti ovaj vid kontakta sa publikom i promocijom keramike ponovimo. Tom prilikom najavljujemo sledeću ativnost DAMM KERAMIK STUDIJA povodom Dečije nedelje u prvoj polovini oktobra u Šumicama.

Svi  koji su zainteresovani za ovu tehniku tako i za ostale tehnike keramike i imaju želju da nešto više saznaju - tu smo, javite se, ostavite svoj komentar.

Da mi je neko rekao da ću u septembru mesecu grejati kuću ne bih mu poverovao, zapravo, počeli smo sa pripremama za polazak u Grocku sa velikom zebnjom da od celog projekta KERAMIKE RAKU-a neće da bude ništa. Hladno, kišovito i veoma dosadno vreme moglo je da pokvari kompletnu našu zamisao.

U predhodnom tekstu(vidi poslednji tekst o najavi radionice rakua, kao i tekst: „Pečenje RAKU-a”) naveo sam za nas veoma bitno dešavanje, prevashodno jer se po prvi put susrećemo tokom prezentacije RAKU-a  sa radnom aktivnošću i željom da auditorijumu približimo i ukažemo na lepotu i simbiozu: vatra-voda-vazduh-svetlost.

Po dolasku su nas već čekali prijatelji koji su pre nas stigli iz Beograda pa smo krenuli sa izborom mesta za postavljanje peći i iznošenjem materijala za izvođenje RAKU-a. Moram da naglasim veliku predusetljivost domaćina koji su nam izašli u susret i našim sugestijama  pomogli da postavimo sve  na najbolji mogući položaj i vidno predstavimo publici RAKU TEHNIKU.

Na žalost, kiša je bila uzrok pomeranja peći i opreme za izvođenje RAKU-a, pa smo se tek u trećem pomeranju odlučili  za bezbedno mesto izvođenja prezentacije RAKU-a.

Veliki broj biskvitiranih (vidi tekst: “Dekorativne tehnike u keramici”) posuda smo preneli u sam objekat Rančićeve kuće kao i posebne glazure za RAKU. Dobro su nam došle i novo restaurirane vitrine koje su nam poslužile da predstavimo posude i keramiskulpture izrađene RAKU TEHNIKOM.

Veoma se lepo uklopila u čitavu akciju DAMM KERAMIK STUDIJA ova mala izložba radova i nadasve edukativno i podsticajno delovala na publiku.

Kako se vreme početka otvaranja radionice RAKU-a bližilo, tako su ljudi pristizali u velikom broju na opšte iznenađenje, obzirom na veoma loše, hladno i kišovito vreme.

Veliku čast nam je priredio svojim dolaskom g-din Šinada iz japanske ambasade sa svojim saradnicima koji su tokom ciklusa našeg pečenja demostrirali izradu ORIGAMIJA. Na njihovo veliko iznenađenje pristupili su dekoraciji keramičkih posuda i kasnije prisustvovali čitavom procesu izvođenja RAKU-a.

Takođe svi zainteresovani su mogli da se uključe u ovu akciju a posebno interesantno je bilo videti čitavo osoblje na čelu sa direktorkom Kulturnog centra Grocke, g-đicom Anu Marković, kako predano pristupa dekoraciji posude.

Veliki broj kolega, ne samo keramičara (slikari, vajari, grafičari…) bio je prisutan a svima smo pojasnili i na primerima pokazali kako se koristi četkica prilikom nanošenja glazure.

Obzirom da je bila prilično neočekivana posećenost, vezana za loše vremenske uslove, kombinovali smo, pa su ljudi koji nisu mogli da priđu stolovima za dekorisanje RAKU posuda pokušali da se oprobaju u ORIGAMI veštinama.

Svaku dekorisanu keramičku posudu smo preneli do peći i tako redom dok se peć nije napunila mnoštvom posuda.

Lepo je bilo videti kako bivše polaznike škole keramike DAMM KERAMIK STUDIJA, tako i sadašnje, decu i odrasle, svi zajedno da prisustvuju promovisanju RAKU TEHNIKE.

U međuvremenu su ljudi i dalje pristizali…

Prilično uspešno smo realizovali probna pečenja u maloj RAKU peći. Stekli smo potrebna iskustva kao što sam već o ovome govorio i tim povodom sam prionuo izradi velike peći za RAKU.

Nabavka bureta je bila veoma mučna. Duži period sam tražio na raznim mestima kvalitetno, neulupano bure koje bi mi poslužilo za rad. Obilazio sam razne splavove ne bi li dobio informaciju, razna stovarišta i gradilišta, koja u mom kraju niču kao pečurke posle kiše, kada me je obradovala komšinica Goca!

Sve se kasnije samo po sebi odigralo i peć je bila spremna. U međuvremenu sam pripremio dovoljnu količinu biskvita i spreman sam bio za probno pečenje.

Međutim, kada sve pripremiš kako treba i ostale stvari ti se same po sebi nameštaju, podsvest govori da možda to nije u redu i da će se sigurno nešto loše desiti. Naumljeno - učinjeno.

Vreme se isprečilo i dva dana sam taktizirao dok nisam shvatio da je vrag odneo šalu i da neću biti spreman za Grocku.

Nova iskustva su u neku ruku veoma korisna jer vam skače adrenalin od neizvesnosti i panika uzima svoj danak. Elem, peć sam smestio ispod nastrešnice svoje kuće i uz: “Pomozi Bože” prionuo poslu.

Neverovatno sa kolikom dozom uzbuđenja se prilazi pripremi pečenja.

A utisci?

Fenomenalni!!! Radovi koje smo ispekli, ispali su odlično. To je još jedan novi vid i novi pristup u realizaciji naše keramike. Odlična konstatacije je da su na ovaj način moguće kreirati razna keramoskulpturalna rešenja, od suvenira do raznoraznih dekorativnih predmeta.

Takođe, peć sam testirao do maksimuma. Kako u temperaturi tako i samom brzinom postizanja željene temperature. Sve zahteve nova peć je podnela na najbolji mogući način tako da je priprema pred prezentaciju u Grockoj urađena na najbolji mogući način.

DAMM Keramik Studio  ovom prilikom ukazuje na neophodnost detaljnog pristupa i veliku pažnju prilikom upotrebe gasa radi neželjenih efekata.

Braća Šunjevarić su veliku količinu radova ispekli u svojoj peći u Zlakusi. Na taj način su sve potencijalne rizike od loma i od pucanja tradicionalnim pečenjem, sveli na minimum.

Kao što sam u predhodnom tekstu izneo, ložište smo pripremili i sva drva za sutrašnje pečenje sortirali smo i grupisali blizu mesta za pečenje. Sušenje naših radova sam permanentno kontrolisao i dodavao u sušaru potrebna drva da bi tokom čitavog dana i noći radovi mogli dobro da se osuše za pečenje.

Sušenje je bitan proces za predstojeće pečenje i temperatura sušenih radova mora biti preko 70⁰ C da bi se potencijalni rizici od pucanja unutar ložišta izbegli.

U jutarnjim satima smo pripremili ložište, zapalili vatru i sačekali da se sva zapaljena drva pretvore u ćumur. Tek nakon toga se naši radovi iz sušare prenose i stavljaju u ložište, tj. na poluizgorele opiljke drva.

Loše vreme nam je zadavalo muke. Predhodnih nekoliko dana bilo je pravo leto, međutim, nismo imali sreće. Stalno smo bili pod pritiskom da će kiša da padne i pokvari nam sve. To se u jednom momentu i dogodili ali smo bili izuzetno organizovani te smo sprečili nalet vode u ložište.

Toliko smo bili mokri od kiše koja je u etapama padala da sam se u jednom mometu osetio skoro suvim od vreline ložišta pored koga sam neprestano bio.

Mediji nam nisu upriličili zadovoljstvo da zabeleže ovaj nesvakidašnji događaj. Loše vreme ih je sprečilo u tome. Samo je novinarka Politikinog Magazina bila gost kolonije i sve beležila i snimala. Međutim, kolege, učesnici kolonije „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu su nas svi, kolektivno posetili i videli  naše pečenje. Među njima bilo je i stranaca: Japanaca, Bugara, koleginica iz Slovenije kao i prof. Velja sa svojim bivšim studentima.

Čim se radovi izvade iz ložišta,uzimamo ih i prenosimo na mesto gde posipamo po njima razne organske materije, ne bi li izazvali redukciju na mestima na kojima želimo da dobijemo efekat tamnije teksture na površini svog dela. Organske materije koje se posipaju po površini radova mogu biti brašno, pirinač, kukuruzno brašno, koje se u mom slučaju pokazalo kao najbolja organska materija za izazivanje redukcije.

Nakon toga, radove prenosimo u posudu sa vodom da bi ih kaljenjem, proces gde vreo rad momentalno ubacujemo u vodu i na taj način snižavamo temperaturu, očistili od naslaga organskih materija kao i gareži od pečenja. Koristimo razne ribaće četke ili sunđere za čišćenje. Ovo je možda najinteresantniji proces iz razloga što vam se u vodi pokazuje konačna tekstura površine vašeg rada. Taj momenat neizvesnosti i isčekivanja dok se brišu naslage organskih materija je veličanstven!

Šta ti misliš o tome?

Već smo postali tradicionalno kulturno dešavanje. Po svemu sudeći, ova kolonija je unela novi duh u kreativnom stvaralaštvu keramike u Srbiji.

Veoma kvalitetna grupa keramičara se deset dana družila u predivnom ambijentu pitome i mirne Guče koja se sprema za novi, 48. po redu Sabor trubača.

DAMM Keramik Studio je u saradnji sa Centrom za Kulturu Sport i Turizam, Opštine Lučani, „Dragačevo” Guča, organizovao Treću po redu koloniju keramike „Dragačevska terakota”. Kao i u tekstovima o predhodnim kolonijama i ovom prilikom smo rešeni bili da unapredimo i poboljšamo uslove rada i smeštaja. Veliku ulogu u ugodnom boravku imao je direktor Centra za Kulturu g-din. Adam Tadić, koji nam je organizovao boravak u novoizgrađenom Motelu AS koji je u sklopu Centra za Kulturu otvorio svoja vrata za posetioce.

Uz opuštajuću atmosferu, koja je bila protkana velikom dozom humora i zabave, kolege su veoma izražajno sledili svoje umetničke vizije.

Poneli smo sa sobom veliku količinu materijala za peć kao i samu peć, te različite dekorativne komponente iz potrebe da se oprobamo i dobijemo nova iskustva i polazišta za buduća vremena, pogotovu, jer nameravamo da sledeću koloniju keramike organizujemo kao Prvu međunarodnu koloniju keramike u Dragačevu.

Novinu u radu smo uneli i kod kolega izazvali veliku želju za realizacijom tehnike RAKU, gde sam u nekoliko navrata već govorio o tome.