Već smo postali tradicionalno kulturno dešavanje. Po svemu sudeći, ova kolonija je unela novi duh u kreativnom stvaralaštvu keramike u Srbiji.

Veoma kvalitetna grupa keramičara se deset dana družila u predivnom ambijentu pitome i mirne Guče koja se sprema za novi, 48. po redu Sabor trubača.

DAMM Keramik Studio je u saradnji sa Centrom za Kulturu Sport i Turizam, Opštine Lučani, „Dragačevo” Guča, organizovao Treću po redu koloniju keramike „Dragačevska terakota”. Kao i u tekstovima o predhodnim kolonijama i ovom prilikom smo rešeni bili da unapredimo i poboljšamo uslove rada i smeštaja. Veliku ulogu u ugodnom boravku imao je direktor Centra za Kulturu g-din. Adam Tadić, koji nam je organizovao boravak u novoizgrađenom Motelu AS koji je u sklopu Centra za Kulturu otvorio svoja vrata za posetioce.

Uz opuštajuću atmosferu, koja je bila protkana velikom dozom humora i zabave, kolege su veoma izražajno sledili svoje umetničke vizije.

Poneli smo sa sobom veliku količinu materijala za peć kao i samu peć, te različite dekorativne komponente iz potrebe da se oprobamo i dobijemo nova iskustva i polazišta za buduća vremena, pogotovu, jer nameravamo da sledeću koloniju keramike organizujemo kao Prvu međunarodnu koloniju keramike u Dragačevu.

Novinu u radu smo uneli i kod kolega izazvali veliku želju za realizacijom tehnike RAKU, gde sam u nekoliko navrata već govorio o tome.

Kao roditelj mogu reći da sam veoma ponosan na protekli period vezan kako za pripremu tako i za samu realizaciju izložbe.

Voleo bih da sam u zabludi, ali mislim da smo Marica i ja iskoristili poslednji trenutak velikog kreativnog naboja koga je imala naša Danica.

Sva deca imaju pravo a često i obavezu da se menjaju. Promena u životu malog deteta znači odrastanje, suočavanje sa svetom oko sebe kao i posledicama koje život nosi.

Svako dete u početnoj fazi svog života ima želju za kreativnim izražajima.

Zahvaljujući profesiji koju smo odabrali, naša Danica je svoje prve korake napravila u ateljeu, gde je i prvi kontakt ostvarila sa glinom, osnovnim materijalom.

Prvi rad na točku

Tu su nastali predivni radovi po fazama i po inspiraciji vezanoj za periode kroz koje je prolazila.

Dacini suveniri

Opšta slike je više nego pozitvna, jer smo kao profesionalci, Damm keramik studio, zaista učinili sve da ova izložba bude kako posećena tako i prilično dobro medijski propraćena.

Od velikog značaja za naredni period u radu našeg studija, u edukativnom smislu, ima veza koju smo ostvarili sa medijima i prevashodno sa Centrom za Kulturu i Sport Šumice, tako i sa organizacijom Prijatelji dece Opštine Voždovac, posebno sa g-dinom Božidarom Delićem.

Namera nam je da ova iskustva sa našom Danicom primenimo i kasnije sa drugom, ne manje kreativnom decom jer kulturna dešavanja u Beogradu imaju za potrebu i afirmaciju dece, posebno u nižem školskom uzrastu.

Dekorisanje je vrsta aplikacije, nanošenja raznih materijala na keramičkom proizvodu u cilju dobijanja lepšeg estetskog izgleda a samim tim želja da se postigne određeni efekat na pojedino mesto ili celom proizvodu pri samoj dekoraciji.

Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda.

Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda. Već sam napomenuo patiniranu terakotu, kao prvu tehniku dekoracije i engobu.

Zadržao bih se malo na pojašnjenju dekorisanja pri tehnici engoba.

Engobiranje je jedna od najzahvalnijih tehnika a u svetu veoma prisutna i mnogo upražnjavana. Ne postoji izložba moderne svetske keramike gde ta tehnika nije zastupljena.

Engoba se uvek nanosi na polusuv predmet, i to četkicom, umakanjem ili špricanjem (air brush), a može i na pečen, biskvitiran predmet.

Kod livenih predmeta, posebno tehnikom kamenine*,tehnika engobe ima zapaženu primenu.Kao npr,:keramika Wedgwood fabrike

GLAZURE su stakla koja se razlikuju od industrijskog stakla time što se ne javljaju samostalno, već uvek zahtevaju biskvitnu podlogu.To su smeše staklastih materija, gline, bojitelja i vode.Možemo ih podeliti prema vrsti predmeta za koje su namenjene: na lončarsko-grnčarske,glazure za kameninu i porcelan.

Glazure nanosimo na dobro očišćenu podlogu, usled primesa prašine. To se najčešće vrši polusuvim sunđerom ili četkicom, u industrijskim uslovima kao i u ateljeima koristi se air brush.

Već pripremljenu glazuru dobro umutimo jer se glazura taloži unutar posude i površinskim nanošenjem,četkicom nanosimo samo retku masu. Stoga, posle svakog unosa četkice u posudu sa glazurom dobro promešati celu masu. Kada nanosimo glazuru na biskvitirani predmet, samo nekoliko puta apliciramo glazuru to nežnim potezima, tek toliko da vrhom četkice (dlakom) nanosimo glazuru. Na žalost, da bi se prava slika stvorila o količini nanešene glazure, njenom kalitetu nanosa kao i spoznale vrste glazura, neophodno je određeno vreme posvetiti tehnikama dekoracije.

- Kamenina* - proces pečenja keramike na temperaturama od 1120-1250⁰C usled pečenja keramika poprima izgled “kamena” te otuda I sam naziv - kamenina

>

Tradicionalna izložba savremene Svetske i minijaturne keramike LILLIPUT CERAMICS, održava se u multimedijalnom centru Rovinja (Hrvatska) od 14. marta do 14. Aprila 2008. godine.

Preko 319 umetnika iz 79 zemalja izlaže svoje radove.

Radove žirira i izložbu organizuje čuveni hrvatski keramičar Hanibal Salvaro koji je koncept ovakve izložbe predstavio davne 198o. godine a sa postavkom započeo 1984. godine na Trijenalu male keramike u Zagrebu.

Kod ove izložbe koja se može uvrstiti u kartu svetskih keramičkih dešavanja, mali format je odabran sa željom da se šira populacija keramičara motiviše za učešće.

Za mali format ne treba mnogo materijala i pandam tome. Mi imamo našu skromnu izložbu minijature koja se svake godine tradicionalno održava u galeriji Singidunum u Beogradu.

Kako kaže Hanibal:„za mali format treba manje materijala za realizaciju, manje energije i manje troška za transport, ali zato skoro sigurno više invencije i dovitljivosti da se bude zanimljiv, originalan i prihvatljiv”.

Hronologijom, Trijenale male Svetske keramike se od 1984 do 1987. godine održavalo u Zagrebu gde su učesnici izlagali dela ne veća od 15cm. Kako kaže Salvaro, na tim izložbama su izlagali poznati svetski keramičari čime je Hrvatska dala svoj veliki doprinos svetskoj keramici.

Od samog osnivanja Trijenala, naši keramičari su uzeli učešće i svojim delima dali veliki doprinos razvoju svetske keramičke baštine.

Ove godine Tatjana Dejanović I Radenko Adnađ su dobitnici počasne diplome na ovoj manifestaciji.
Čestitamo!

Na studijama u Italiji - Comune di Faenza, sam sasvim slučajno upoznao sredovečnog čikicu, japanca, XVI-tu generaciju iz porodice RAKU. Na moju veliku žalost, nisam bio u prilici (nisam bio obavešten - kao neki) da znam ko je skromni i simpatični čikica koji stalno za vreme odmora pritiska dugmiće na automatu za espresso očajnički pokusavajući da svoju zamisao realizuje. Da sam to znao – kleknuo bih ispred dotičnog automata u duhu prekaljenog borca i čoveku ukazao dužno poštovanje – naklonom!

RAKUYAKI ili RAKU je forma tradicionalne japanske grnčarije karakteristična za proces pecenja na niskoj temperaturi koja rezultuje porozne predmete. Iz uzarene vatre, predmeti se vade dok su još usijani, prebacuju se u posude koje su napunjene organskim materijalima (papir, piljevina), trenutnu redukcionu vatru izazivaju i ceo komad boje u crno. Zatim se komadi vade i u vodi, trljanjem dovedu do svog, pravog izgleda.

Termin RAKU potiče iz vremena Soguna vezan je za ceremoniju čaja i karakteristične posude za njeno konzumiranje. Nastao je u gradu Kyoto-u od strane Raku familije, dinastija poštovana po posudama kako za čaj tako i za posudnu keramiku prevashodno vezanu pod velikim uticajem Zena.

U XVI veku, prvi od tih grnčara, Korejanac Chojiro, pod japanskom vlašću, za vreme Momoyama perioda (1573-1615) slovi za rodonačelnika tehnike jer po narudžbini majstora čaja počinje izradu posuda – šolja za čaj. Možemo reći da je nastanak pravca RAKU WARE, pojam za pojedinačne posude za čaj vezan za samu ceremoniju čaja.

Zbog izolovanosti ostrva kao i istorijskih zbivanja vezana za Japan, tek posle II Svetskog rata priča o Raku tehnici počinje da se širi kako na zapad tako i u celom svetu.

Zahvaljujući doajenu Britanske i svetske keramike Bernardu Leach-u koji zajedno sa Velikim Shoji Hamadom uspostavljaju nove standarde u savremenoj keramici od presudnog uticaja kako za njihove zemlje tako i za razvoj umetnika u čitavom svetu. Veliki uticaj a možemo ga smatrati daojenom savremene američke keramike, sa posebnim akcentom na Raku tehniku je Paul Soldner.

Na prvoj godini studija sam imao koleginicu japanku koja mi se pohvalila da je nasledila od svoje bake Raku posudu čuvenog Ogate Kenzana koja već nekoliko vekova se u njihovoj porodici prenosi sa kolena na koleno. Podatak me veoma obradovao a nju, da neko poput mene ima dosta informacija o proslavljenom Ogati Kenzanu, sinu čuvenog japanskog slikara Ogate Korina.

Na biskvitirani predmet nanesemo četkicom, crnu ili braon temperu ili akvarel boju.Preko toga prelazimo šelakom. Kad se prosuši šelak, nanosimo patinu (mešavinu bele I teget tempere u odnosu 1:1). Taj nanos brzo skidamo vatom ili flanelskom krpom. Na patinu nanosimo neku masnoću (najbolja je parket mast, a može I pomada). Kada vatom ili flanelskom krpom skinemo suvišnu masnoću sa predmeta, onda ga dobro poprašimo talkom. Suvišni talk- ukoliko se uvukao u pore predmeta, treba ukloniti oštrom četkom , najbolje sintetičkom.