Ove godine smo primenili značajni iskorak, uključivanjem kolega, nama dragih, u radionicu keramike.

Manifestacija Noć muzeja je već tradicionalno, u Muzeju primenjenih umetnosti, po treći put ukazala čast sekciji keramike da prikaže radionicu grnčarije i modelovanja svim zainteresovanim posetiocima.

Obzirom da proleće donosi pregršt aktivnosti na različitim mestima, i ovaj put smo bili od ranih jutarnjih časova angažovani na radionicama ( o čemu ću pisati u narednom tekstu) te sam bez prekida i odmora nakon dve, celodnevne radionice, krenuo put Muzeja da se pridružim kolegama.

Sanja je preuzela većinu obaveza oko organizovanja radionice keramike na sebe i na njen predlog smo uključili kolege radi pomoći i prikazivanja dodatnih aktivnosti za prisutne posetioce.

Prilično rasterećeni, radili smo obzirom da nas je bilo četvoro, te sam stekao pogrešan utisak da je posećenost bila manja nego predhodnih godina. Naprotiv, bila je veća ali smo imali mnogo bolju organizaciju i čitav prostor galerije Žad prepušten keramičarima.Da se ovakvo zajedničko nastupanje pokazalo više nego izvrsno, predhodno smo dogovorili da u narednim godinama  ovo preraste u sekcijsku aktivnost.

Koliko su ljudi a posebno deca fascinirani grnčarskim kolom, pokazuje činjenica da nam mnogi dolaze već nekoliko puta za redom. Mnoge smo prepoznali te nam je bilo veliko zadovoljstvo da svima prikažemo lepote keramičke tehnike vrtenja na kolu. Iako veoma iscrpljeni  besprekidnim radom, potrudili smo se da mnogima pokažemo čari našeg esnafa.

Sa žaljenjem smo morali da odbijamo ljude, a najteže nam je bilo zbog dece,  jer smo ostali bez materijala iako su ostale radionice već odavno bile završene.

Posebno se zahvaljujem Biljani, Marini i Nataši što su  pristale i dale ogroman doprinos da radionica keramike ove godine bude najbolja do sada!

A Sanja, … ?

Sanja je moj veliki drug!

Sve prikazane fotogafije su Sanjinih ruku delo.

Dugi niz godina se bavimo edukacijom i popularizacijom keramike na prostorima kako naše zemlje tako i zemalja u okruženju.

Pozvani smo od strane Turističke organizacije grada Višegrada da održimo predavanje i dvodnevnu radionicu na temu: „ Ulogo i značaj suvenira u turističkoj ponudi “.

To je ujedno bio višestruki izazov da prihvatimo ponudu jer sem primarne delatnosti, bili smo u obavezi da napravimo veću količinu suvenira na zahtev Turističke organizacije Višegrada. Obzirom da smo promenili vozilo i da do sada nismo bili u prilici da idemo sa njim na dalji put, izazov je bio još veći.Takođe i kao porodica, da zajedno, promenom i odlaskom u Višegrad sebi priredimo lep izlet.

Neophodno je bilo pripremiti i poneti  sa sobom veću količinu materijala, opreme kao i proizvedene suvenire pa nam je za naše vozilo bio neophodan plastični kofer koji se montira na gepeku. Nisam imao problema i na buvljaku na Bubanj potoku sam za relativno manji novčani iznos sebi priuštio komociju da prtljag lakše odlažemo.

Nastavak sledi …

je grad u blizini Budimpešte. Grad sa velikom tradicijom u keramici gde se svakog leta održava jedna od najpoznatijih svetskih kolonija keramike.

Obzirom da me put vodio ka tom gradu iz više razloga, odlučio sam da pored nabavke materijala za keramiku posetim koloniju keramike u Kečkemetu.

Kao prvo, radi se o gradu koza. Da, baš tako! Na mađarskom upravo ima to značenje. Mada ja ni jednu nisam video, verovatno vuče poreklo još od starih vremena kada nije bilo ni kola ni fabrika, ni svega drugog što nam sada počinje polako da smeta.

Obzirom da mi je misija vezana za keramiku da popularišem i ostvarujem kontakte svuda, tako sam i tu priliku iskoristio da se upoznam i ponudim mogućnost učestvovanja svim stranim kolegama na našem Bijenalu keramike sledeće godine.

Iz priloženog se može videti raznolikost i jednistvenost keramike u individualnom pristupu.

Očekivali smo dolazak televizije ali su nas izneverili ovog puta. Najgore u svemu što smo decu pripremili za njihov dolazak a nije krivica do nas…

Međutim, veoma lepo smo iskoristili vreme za rad.

Planiramo izložbu u Centru „Šumice“ krajem septembra gde ćemo svim polaznicima dodeliti diplome a najvažnije da njihov rad vide roditelji i bake i deke.

Već prve nedelje oktobra, kada bude „Dečja nedelja“ organizujemo veliku izložbu u Vojnom muzeju na Kalemegdanu gde ćemo učestvovati sa najreprezentativnijim radovima tokom ove škole keramike.

Sva deca koja žele da nastave rad kao i da eventualno nabave grnčarsko kolo, glinu i drugi materijal za keramiku, mogu da nam se jave.

Uglavnom kada ostanu male količine gline, završe u kesi, na gomili. Te gomile se „gomilaju“ i u momentima pretrpanosti nastane nešto ovako.Marica voli da pravi nakit kao i da eksperimentiše sa raznorodnim materijalima.Tu su razne kombinacije kao što se mogu i videti.