Pre neki dan od ULUPUDUS-a smo dobili cirkularni mail za poziv na kermičarsku koloniju na Kubi. Ne želim da pišem o impresiji ili pak o udaljenom dešavanju i kako bi bilo lepo da se ode tamo, već o poređenju nas i NJIH.

Elem, obzirom da pokušavam da koloniju DRAGAČEVSKA TERAKOTA dovedem-o do profesionalnog, međunarodnog i svetskog nivoa poslužiće mi ovaj eksemplar na uvid

Klasičan, cirkularni mail u kome je taksativno navedeno šta su prava i obaveze kao i infomacije o troškovima za inostrane učesnike, razbija sve iluzije da se mora ponuditi besplatan aranžman za ino-umetnike. Naprotiv, uz adekvatno urađen plan i program i cenovnik svih troškova može se napraviti jasan i precizan projekat koji se može adekvatno prezentovati.

Međutim, kod nas je osnovni problem nerealnih cena i potraživanja. Bojim se, unapred iskalkulisani troškovi se mogu u međuvremenu korigovati i tu nastaje problem.

Sličan primer je i kod Hrvata, izložba LILIPUT. Pojedinačni primeri ukazuju kako se može napraviti veoma lepo dešavanje u periodu godišnjih odmora.

Mi se još nismo definitivno odredili po pitanju plana i programa za sledeću godinu ali taj posao tek predstoji u dogovoru sa organizatorom.

Plan i program za TREĆU koloniju DRAGAČEVSKA TERAKOTA će se bazira na ponudi kako za realizacijom Treće, po redu kolonije tako i za ponudu zainteresovanim licima koja bi želela da aktivno provedu svoj godišnji odmor.

Tu možemo da napravimo veoma dobar plan i program na obostrano zadovoljstvo.

DAMM Keramik Studio ima za ideju da se preusmeri u daljem radu kolonije sa zainteresovanim licima koja bi iz hobija, u rekreativne svrhe, radila keramiku, kao i da se uključe deca iz lokalne sredine, sve u dogovoru sa organizatorom, te nadziranjem, organizovali bi tok same umetničke kolonije keramike.

Razvijanjem kolonija grnčarije na dalekom istoku javila se potreba za skladištenjem gline. Obzirom da su zanatlije uglavnom bazirane na porodičnoj, manufakturnoj proizvodnji, proces pripreme i naročito skladištenje se prenosio sa kolena na koleno:

Majstor je pripremljenu glinu uvijao u jutane krpe natopljene vodom, zatim bi iskopao duboku rupu u zemlji i tu položio svoje zalihe gline. Da bi se mesto prepoznalo, iznad bi zasadio drvo. Mnogo kasnije, njegov sin ili unuk, koji bi isto nasledili posao, posekli bi drvo i njim ložili keramičku peć, a glinu izvadili i zatim koristili.

Glina koja je godinama, decenijama ostala u zemlji, prilagođavajući se vremenskim uslovima tokom promene godišnjih doba, bivala je sve kompaktnija i kvalitetnija za upotrebu, tako da su naslednici imali veliku korist od svojih predaka. Glini za rad postaje sve kvalitetnija kada menja više puta svoja agregatna stanja.

Skladištenje gline u plastičnim kesama, glini produžava vek, pod uslovom da je kesa dobro preklopljena i nema maogućnost za ulazak vazduha koji može da je isušuje.

Najsigurniji metod skladištenja je da se sa nekoliko plastičnih kesa glina umota.Na taj način rizike od isušivanja svodimo na minimum a glinu zadržavamo duže vrememe u kompaktnom - žitkom stanju, uvek spremnu za rad.

Na žalost, ideja kao pojam mora poprilično da maturira ne bi li se dalo naslutiti sama realizacija.

Po povratku sa prošlogodišnje, druge po redu, kolonije keramike u Guči, odlučio sam da je krajnje vreme da napravimo nešto originalno. U prilog cinjenici mi ide da dva puta za redom koristimo usluge i material prijatelja iz sela Zlakuse koji su svojom nesebičnošću i dobrotom pomogli realizaciju naše, sada već, tradicionalne kolonije keramike. Da potkrepim činjenicama, selo Zlakusa se nalazi u neposrednoj blizini Guče i to umnogome govori da nije prikladno ponavljati se više. Sličnost u tehničkom smislu me nagoni da brže krenem u realizaciju projekta i nadasve dam priliku kolegama da se na teritoriji Srbije pojavi još jedna, nova, u tehničkom smislu, kolonija keramike.

Ideja o tehnici raku datira još iz vremena studija kada sam sa kolegama pravio party vezane za raku. Obzirom da ovde kod nas svi vole sve da znaju i svi se u sve razumeju, odlučio sam da se na njihovo veliko zadovoljstvo upustim u realizaciju ovog, za mene, velikog projekta.

Sama peć je osnova cele ideje. Kako sam već poodavno pribavio skoro sav neophodan material, alat i opremu, izradio “dugmiće”, silne skice napravio, konsultovao se sa konstruktorima i proizvodjacima gasnih postrojenja i gasne opreme, okuražen, krećem u akciju!

Planiram da svaku akciju vezanu za izradu raku peći potkrepim odgovarajućim fotografijama i video clip-ovima i na taj način približim auditoriujumu ovu nesvakidašnju i opšte popularnu tehniku all around the world.