Taman smo zaboravili na taj, famozno davno obećani tekst, kad se pojavio iznenada! Malo smo i  preboleli njegovo kašnjenje, malo smo se ušuškali kao beli beli medvedi a ON je stigao u pravi čas.

Euforija oko KOLONIJE se stišala.Sve se lepo završilo  što možete pročitati u tekstovima o TREĆOJ KOLONIJI. Sam tekst nije loš ali je tipičan za Politikin Magazin.

Kolonija keramike “Dragačevksa terakota” predstavlja tradicionalno okupljanje akademskih umetnika koja bi mogla da preraste u međunarodno dešavanje od značaja kako za lokalnu sredinu tako i za čitav region.

Na ovaj način smo prezentovali širem auditorijumu šta i kako rade keramičari  u centru Dragačeva - Guči.

Kao što sam već pisao u predhodnim tekstovima o koloniji:

• Oficijalni tekst o koloniji keramike “Dragačevska Terakota”
• Treća kolonija keramike
• Pečenje radova na koloniji keramike Dragačevska terakota

Ovo je odličan period da se porazmisli o određenim nedostacima, manjkavostima i greškama da bi se naredne kolonije odvijale u znatno boljoj organizaciji.

Najveća mana i prosto glavni nedostatak je loša komunikacija sa medijima. U predstojećem periodu pored organizacije naredne kolonije glavni akcenat će biti na povezivanju i informisanju medija, te s tim i ovaj tekst iz Politikinog Magazina unosi dovoljnu dozu optimizma da se pristupi adekvatno poslu.

Šta ti misliš o tome?

Tradicija japanske keramike duga je 5000 godina. Svoj procvat doživljava tek u XVI veku pojavom posuda za ceremoniju čaja o čemu sam već govorio. Uprkos industrijalizaciji i modernizaciji društva, savremeni Japan neguje ovu dragocenu tradiciju. Tom prilikom u Beogradu  je otvorena izložba keramike Takatoši Niiimija i Hitoši Ito-a u Muzeju primenjene umetnost

Kao učesnici ovogodišnjeg simpozijuma „ Svet keramike”  u okviru smotre „Mermer i zvuci” u Arandjelovcu, sa koje je većina izloženih eksponata, Niiimi i Ito donose nove estetske vrednosti japanske keramike.

Imao sam priliku da ih lično upoznam prilikom njihove posete pečenju radova našoj, Trećoj koloniji keramike „Dragačevska terakota” u Guči ovog leta i uzvraćenoj poseti koloniji u Arandjelovcu.

Ovaj izuzetan događaj vredan je svake pažnje.

Braća Šunjevarić su veliku količinu radova ispekli u svojoj peći u Zlakusi. Na taj način su sve potencijalne rizike od loma i od pucanja tradicionalnim pečenjem, sveli na minimum.

Kao što sam u predhodnom tekstu izneo, ložište smo pripremili i sva drva za sutrašnje pečenje sortirali smo i grupisali blizu mesta za pečenje. Sušenje naših radova sam permanentno kontrolisao i dodavao u sušaru potrebna drva da bi tokom čitavog dana i noći radovi mogli dobro da se osuše za pečenje.

Sušenje je bitan proces za predstojeće pečenje i temperatura sušenih radova mora biti preko 70⁰ C da bi se potencijalni rizici od pucanja unutar ložišta izbegli.

U jutarnjim satima smo pripremili ložište, zapalili vatru i sačekali da se sva zapaljena drva pretvore u ćumur. Tek nakon toga se naši radovi iz sušare prenose i stavljaju u ložište,tj. na poluizgorele opiljke drva.

Loše vreme nam je zadavalo muke. Predhodnih nekoliko dana bilo je pravo leto, međutim,  nismo imali sreće. Stalno smo bili pod pritiskom da će kiša da padne i pokvari nam sve. To se u jednom momentu i dogodili ali smo bili izuzetno organizovani te smo sprečili nalet vode u ložište.

Toliko smo bili mokri od kiše koja je u etapama padala da sam se u jednom mometu osetio skoro suvim od vreline ložišta pored koga sam neprestano bio.

Mediji nam nisu upriličili zadovoljstvo da zabeleže ovaj nesvakidašnji događaj. Loše vreme ih je sprečilo u tome.Samo je novinarka Politiking Magazina bila gost kolonije i sve beležila i snimala. Međutim, kolege, učesnici kolonije „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu su nas svi, kolektivno posetili i videli  naše pečenje.Među njima bilo je i stranaca:Japanaca, Bugara,koleginica iz Slovenije kao i prof. Velja sa svojim bivšim studentima.

Čim se radovi izvade iz ložišta,uzimamo ih i prenosimo na mesto gde posipamo po njima razne organske materije, ne bi li izazvali redukciju na mestima na kojima želimo da dobijemo efekat tamnije teksture na površini svog dela. Organske materije koje se posipaju po površini radova mogu biti brašno, pirinač, kukuruzno brašno, koje se u mom slučaju pokazalo kao najbolja organska materija za izazivanje redukcije.

Nakon toga, radove prenosimo u posudu sa vodom da bi ih kaljenjem,proces gde vreo rad momentalno ubacujemo u vodu i na taj način snižavamo temperaturu, očistili od naslaga organskih materija kao i gareži od pečenja.Koristimo razne ribaće četke ili sunđere za čišćenje.Ovo je možda najinteresantniji proces iz razloga što vam se u vodi pokazuje konačna tekstura površine vašeg rada. Taj momenat neizvesnosti i isčekivanja dok se brišu naslage organskih materija  je veličanstven!

Šta ti misliš o tome?

U petak sam krenuo put Guče po veoma prohladnom julskom danu koga ne pamtim da je tako hladan bio u dugoj prošlosti. Dan idealan za putovanje,odlučio sam da se upustim u ovu avanturu autobusom preko Lučana. Poluprazan autobus dovezao me je do lepe varošice odakle sam za nepun sat (polovina vremana mi je protekla u čekanju i šetnji po Lučanima) stigao do Guče. Kao u predhodnom tekstu, već sam govorio o tome šta je povod mog odlaska.

Sve administrativne formalnosti i viđenje sa g-dinom Adamom sam obavio u veoma kratkom vremenskom intervalu i uputio se do Motela AS, moje destinacije i odmorišta.

Predhodno sam svratio do Crvenog Krsta da se dogovorim oko svih neophodnih detalja vezanih za predstojeće pečenje. Drva su bila obezbeđena i sušenje radova je moglo da počne!

Aca, direktor motela i njegovo veoma ljubazno osoblje me je lepo dočekalo i ugostilo, te sam posle obimnog ručka spas potražio u dužoj šetnji Gučom. Vreme sam tempirao da u povratku gledam odbojkašku utakmicu i u kasnim večernjim satima se odšetam do sušare i još jednom prekontrolišem radove koje smo ostavili na sušenju.

Umor me je savladao i uzeo danak neracionalnom planiranju. Probudio sam se u ranim jutarnjim satima te sam spas od nesanice potražio u novinama. Prvu kafu sam planirao da popijem u Centru za Kulturu i sa g-dinom Adamom još jednom do detalja sve sitnice utanačimo.

Sa braćom Šunjevarić sam se dogovorio da sve pripreme za sušenje uradimo u ranopopodnevnim satima. Do njihovog dolaska sve radove sam pripremio u sušari i postavio ih na mesto  predviđeno za sušenje. Samo me je panika obuzela od male količine radova koji su ostali u sušari.

Ove godine smo se kolektivno opredelili za male formate i pločaste forme koje će biti postavljene na paravanima na samoj izložbi.

Već smo postali tradicionalno kulturno dešavanje. Po svemu sudeći, ova kolonija je unela novi duh u kreativnom stvaralaštvu keramike u Srbiji.

Veoma kvalitetna grupa keramičara se deset dana družila u predivnom ambijentu pitome i mirne Guče koja se sprema za novi, 48. po redu Sabor trubača.

DAMM Keramik Studio je u saradnji sa Centrom za Kulturu Sport i Turizam, Opštine Lučani, „Dragačevo” Guča, organizovao Treću po redu koloniju keramike „Dragačevska terakota”. Kao i u tekstovima o predhodnim kolonijama i ovom prilikom smo rešeni bili da unapredimo i poboljšamo uslove rada i smeštaja. Veliku ulogu u ugodnom boravku imao je direktor Centra za Kulturu g-din. Adam Tadić, koji nam je organizovao boravak u novoizgrađenom Motelu AS koji je u sklopu Centra za Kulturu otvorio svoja vrata za posetioce.

Uz opuštajuću atmosferu, koja je bila protkana velikom dozom humora i zabave, kolege su veoma izražajno sledili svoje umetničke vizije.

Poneli smo sa sobom veliku količinu materijala za peć kao i samu peć, te različite dekorativne komponente iz potrebe da se oprobamo i dobijemo nova iskustva i polazišta za buduća vremena, pogotovu, jer nameravamo da sledeću koloniju keramike organizujemo kao Prvu međunarodnu koloniju keramike u Dragačevu.

Novinu u radu smo uneli i kod kolega izazvali veliku želju za realizacijom tehnike RAKU, gde sam u nekoliko navrata već govorio o tome.

Po povratku sa Trece kolonije keramike „Dragačevska terakota” u Guči,o čemu sam već govorio, ostalo mi je prilično posuda koje smo biskvitirali za RAKU a nismo stigli da ih glaziramo. Odlučio sam da pozovem kolege, učesnike kolonije da kod nas, za prvi slobodni weelend ispečemo RAKU-a.

Skoro svi su nas posetili izuzev Zorice i Evgenije ali njima smo kasnije preneli utiske.

Vrelo subotnje jutro ,krenuo sam negde oko 10h sa prvom vatrom. Na moju žalost većina cigala mi se polomila u transpotru iz Guče te sam morao da ih „puzzliram” što mi je najviše vremena oduzelo.

Na peć sam se već navikao i moram da istaknem da su mi utisci o njoj više nego pozitivni. Dodatno sam je ojačao sa još jednim slojem fibera i temperatura je mogla lepo da se prati. Čak sam ispekao dosta sinterovan biskvit u Guči te se pokazala kao dobra i za biskvitno pečenje.

Vanja i Ivana su imale simpatične biskvitirane radove i mnogo mi je stalo da ispadu dobro. Na svojim sam radovima eksperimentisao sa glazurom a posle nekoliko pečenja imao sam lep prizor. Prvo su Ivanine i Vanjine rukotvorine ispale odlično te sam zatim sa Raletom napravio odličnu belu koja se dosta dobro pokazala.

Žao mi je što je Igor morao da nas napusti ali biće još mnogo prilika, pogotovu kada napravim veliku peć sa kojom planiram ozbiljnije da se pozabavim.

Od 27.06.2008 počinje sa radom Treća po redu kolonija keramike „DRAGAČEVSKA TERAKOTA” u organizaciji Centra za kulturu, sport i turizam opštine Lučani „DRAGAČEVO” Guča i DAMM Keramik Studija.

Kao što sam u nekoliko navrata govorio o tome, radićemo  kao i prošle godine u novoizgrađenom objektu Crrvenog Krsta u Guči.

Kuriozitet ove kolonije je što ćemo vreme aktivno za rad iskoristiti da isprobamo i dobijemo određeno iskustvo sa tehnikom RAKU, gde sam u više navrata već govorio o tome.

To nam ide u prilog jer od sledeće godine Kolonija keramike „Dragačevska Terakota” postaje međunarodna kolonija keramike vezana za RAKU tehniku i druge tehnike pečenja na otvorenenoj vatri.

Još jedna novina u odnosu na ranije godine je poseta istoričara umetnosti, tačnije osobe koja ima veliku kompetenciju u kritici savremene Srpske keramike.

Ovom prilikom pozivam sve zainteresovane i zaljubljenike u keramiku da posete i  pogledaju rad TREĆE KOLONIJE KERAMIKE.

Pravo učeća imaju svi profesionalni i akademski umetnici. Dvodimenzionalni ili trodimenzionalni radovi mogu biti izvedeni u svim tehnikama uključujći i višemedijski pristup, u formatu 30×30(cm). Autori konkurišu sa po dva svoja rada, ne starija od dve godine.

Izložba predstavlja autorski koncept akademskog slikara mr Milutina Mićića i bazirana je na ograničavajućem formatu koji, svojim umerenim dimenzijama, može da podrži najraznovrsnije umetničke ideje.

Prispele radove oceniće stručni žiri, a predviđene nagrade su organizovanje samostalne izložbe u Savremenoj galeriji Zrenjanin i učestvovanje u likovnoj koloniji Umetničke kolonije Ečka.

Radovi, zajedno sa prijavnim formularom moraju biti dostavljeni do 5. avgusta 2008. godine. Radovi koji stignu posle utvrđenog roka neće se uzimati u obzir. Troškove slanja i preuzimanja radova snosi sam umetnik.

Autori koji su radove podneli lično dužni su da svoje radove preuzmu u roku od dva meseca od zatvaranja izložbe. Ukoliko autori ne preuzmu radove u predviđenom roku organizator ne snosi dalju odgovornost za njih.

Izložba će biti održana u Galeriji umetničke kolonije Savremene galerije Zrenjanin u Ečki, i organizuje je Savremena galerija Zrenjanin u saradnji sa Kulturnim centrom Zrenjanina.

Informacije:

Savremena galerija Zrenjanin
023/561-775
galerijazr@zrlocal.net

Radove sa povratnicom slati na adresu:

Kulturni centar Zrenjanin / 30×30 /
Narodne omladine 1
23000 Zrenjanin