Po pozivu,  otišli smo u Krčedin na poslednji dan kolonije slikara i vajara da prilikom ceremonije zatvaranja upriličimo događaj našom kreativnom keramičkom radionicom.

Vreme nam nije išlo na ruku, kiša, sumorno jutro, nismo baš bili oduševljeni.

U Krčedinu godinama nismo boravili  te smo se zaputili sa oduševljenjem,  da prikažemo lepotu keramike i umetnost rada na grnčarskom kolu.

U predivnom ambijentu porodice Jakšić, organizatora kolonije, doživeli smo prelepa iskustva i upoznali mnogo interesantnog sveta, među kojima i buduće kolege, studente sa odseka keramike na Akademiji . Bilo je mnogo književnika, pesnika, umetnika i aktivista proizvođača: korpara, drvodeljaca sa prelepim rukotvorinama, domaćeg veza i proizvođača vina i alkoholnih pića.

Iako nas je kiša neprestano ometala, lepo organizovani domaćini, svojski su   se potrudili da nam se nađu i da sve potrebno za naš rad bude na svom mestu.

Na žalost, nismo mogli zbog posla da prisustvujemo čitavoj ceremoniji zatvaranja te smo se zaputili ka Zekinom salašu da se malo odmorimo pre povratka za Beograd.

je grad u blizini Budimpešte. Grad sa velikom tradicijom u keramici gde se svakog leta održava jedna od najpoznatijih svetskih kolonija keramike.

Obzirom da me put vodio ka tom gradu iz više razloga, odlučio sam da pored nabavke materijala za keramiku posetim koloniju keramike u Kečkemetu.

Kao prvo, radi se o gradu koza. Da, baš tako! Na mađarskom upravo ima to značenje. Mada ja ni jednu nisam video, verovatno vuče poreklo još od starih vremena kada nije bilo ni kola ni fabrika, ni svega drugog što nam sada počinje polako da smeta.

Obzirom da mi je misija vezana za keramiku da popularišem i ostvarujem kontakte svuda, tako sam i tu priliku iskoristio da se upoznam i ponudim mogućnost učestvovanja svim stranim kolegama na našem Bijenalu keramike sledeće godine.

Iz priloženog se može videti raznolikost i jednistvenost keramike u individualnom pristupu.

Neko preko leta radi suvenire, neko skulpturu po kolonijma, neko se kupa a neko opskrbljuje restorane.

Čim u večernjim satima otvorim peć i isporučin završeno, idemo na zasluženi odmor!!!

Veoma inspirativna tema su činije. U različitim oblicima, sa usecima i pregibima, daju jedinstveni doživljaj!

Dosta se eksperimentisalo sa veoma jakim, intenzivnim i dopadljivim bojama koje su sve pečene na visokim temperaturama.

Posebno zadovoljstvo pričinjava što je naručilac bio veoma impresioniran pa se nadamo da će biti i drugih narudžbina u skorije vreme!

Pre neki dan mi se javio momak, više u očaju, da mu napravim keramičku kupolu, diplomski rad koga brani na arhitektonskom fakultetu. Nije bilo mnogo vremena te smo se nas dvojica odmah dali na posao. Poslao mi je veoma dobre skice u Autocad-u  i prionuo sam na posao.

Nevolja pri radu bila je veoma visoka vlaga, posledica obilnih kiša i bojazan da se rad neće dobro osušiti za predstojeće pečenje.

Forma same kupole je veoma interesantna te sam počeo da planiram sa kojom glinom da započnem rad? Obzirom da nije imao previsokih zahteva, izuzev da se zadovolji forma, bez detalja, bez boje u završnoj fazi, odlučio sam da je najbolje izvesti rad sa zlakuskom glinom. Na žalost, o toj glini nije bilo mnogo reči na mom blogu, izuzev u tekstovima o koloniji gde se samo figuativno pominje.

Izuzev inostranih glina, zlakuska glina je  možda do sada najbolja i najčistija glina. Zbog minerala kalcita koga poseduje, zlakuska glina je izuzetna za skulptoralna rešenja, specifične forme u keramoplstici kao i posudnu keramiku koja je ovu glinu proslavila.

Nevolja je što ima veoma nisku tačku topljenja te pečenje iznad 550⁰C nije preporučljivo. Kako mi je veoma stalo da ovaj keramički model amfiteatra-diplomski rad, uradim na najbolji mogući način, tako danas sa nestrpljenjem očekujem poziv od budućeg arhitekte kako smo prošli!

Ovo je još jedan u nizu pokazatelja gde i kako keramika može da se primeni. Pa, buduće arhitekte, sa zadovoljstvom ćemo Vam pomoći pri realizaciji Vaših maketa, trodimenzionalnih idejnih rešenja!

Šta ti misliš o tome?

Taman smo zaboravili na taj, famozno davno obećani tekst, kad se pojavio iznenada! Malo smo i  preboleli njegovo kašnjenje, malo smo se ušuškali kao beli beli medvedi a ON je stigao u pravi čas.

Euforija oko KOLONIJE se stišala. Sve se lepo završilo  što možete pročitati u tekstovima o TREĆOJ KOLONIJI. Sam tekst nije loš ali je tipičan za Politikin Magazin.

Kolonija keramike “Dragačevksa terakota” predstavlja tradicionalno okupljanje akademskih umetnika koja bi mogla da preraste u međunarodno dešavanje od značaja kako za lokalnu sredinu tako i za čitav region.

Na ovaj način smo prezentovali širem auditorijumu šta i kako rade keramičari  u centru Dragačeva - Guči.

Kao što sam već pisao u predhodnim tekstovima o koloniji:

• Oficijalni tekst o koloniji keramike “Dragačevska Terakota”
• Treća kolonija keramike
• Pečenje radova na koloniji keramike Dragačevska terakota

Ovo je odličan period da se porazmisli o određenim nedostacima, manjkavostima i greškama da bi se naredne kolonije odvijale u znatno boljoj organizaciji.

Najveća mana i prosto glavni nedostatak je loša komunikacija sa medijima. U predstojećem periodu pored organizacije naredne kolonije glavni akcenat će biti na povezivanju i informisanju medija, te s tim i ovaj tekst iz Politikinog Magazina unosi dovoljnu dozu optimizma da se pristupi adekvatno poslu.

Šta ti misliš o tome?