Polaznici škole keramike DAMM Keramik Studio imali su priliku da se oprobaju u izradi valjkastih posuda.

Osnova za ovu vrstu zadatka je ploča. Glinu za izradu ploče moramo dobro pritisnuti za podlogu da bi smo eventualne mehuriće vazduha mogli da sabijemo. Zašto mehurići vazduha? Pa oni nam zadaju najviše glavobolje kada glinu nismo dovoljno dobro umesili i pritisnuli za podlogu. Prilikom procesa pečenja, o čemu sam već govorio mehurići vazduha imaju funkciju tempirane bombe, te na određenoj temperaturi mogu burno reagovati, eksplozivno, gde nam se trajno oštećuje rad a postoji velika opasnost da se havarija dogodi u čitavoj peći, pogotovu na ostalim radovima koji se takođe peku.

Mehurić vazduha se najbolje mogu uočiti prilikom rada sa oklagijom.Posle svakog poteza primetno je na površini vazdušno ispipčenje koje bi moralo da se probuši tanjim i uskim nožićem ili pak, iglom predviđenom za ovaj posao.

Iglu najčešće koristimo u radu na grnčarskom kolu gde su nam mehurići vazduha česta pojava kao posledica ne dovoljno dobro pripremljene gline za izradu posuda na točku.

Radi boljeg, odn. lakšeg načina izrade ploče, neophodno je istu povremeno okretati, kako na istoj tkanini na koju se glina prilepljuje, tako i menjati krpe. Na taj način dolazi do lakšeg pomeranja i širenja gline.Značajno je istaći da oklagiju koristimo uvek od sredine ka krajevima, s tim što vodimo računa da ne istanjimo previše krajeve ploče.Radi bolje kontrole, ploču treba često okretati radi bolje preglednosti debljine iste.

Šta ti misliš o tome?

Koliko sam bio uzbuđen, govori da nisam mogao da spavam dobro već nekoliko dana od uzbuđenja i okolnosti šta me sve očekuje kada budem palio PRVU VATRU u novoj peći!

O tehnici RAKU sam nešto već govorio u predhodnim tekstovima, te bih se sada fokusirao na eksperiment.

Dobro sam se pripremio, napravio peć, organizovao mesto smeštaja peći u dvorištu , pripremio glinu pogodnu za RAKU i krenuo u magiju!

„Srtah mi je držao kolega Radenko, koji ima malo iskustva u pečenju RAKU-a”.

Pretoplo jutro u ranim satima odmah po svitanju, nagoveštavalo je da ćemo imati još jedan tropski dan. Počeli smo u 7h da se pripremamo a već oko 8h smo palili PRVU PEĆ.

Obzirom da nisam eksperimentisao sa novim glazurama karakterističnim za RAKU, koristio sam već sigurne glazure za koje sam znao da kod njih neće biti greške.

Posle prvog pečenja, konstatovali smo da sam napravio veoma visoko ložište i smanjili smo ga za jedan red cigli.Rezultat posle koga smo bili malo zadovoljni govorio je da bi moglo ložište da se spusti za još jedan red cigli. Tako smo posle ponovnog smanjivanja dobili dosta dobro ložište a unutar same peći smo podigli nivo na kome su se pekli radovi, te smo na taj način dobili zadovoljavajuće rezultate.

Devet peći smo palili i dobili smo dosta dobre rezultate na šta sam veoma ponosan!

Ovom prilikom sam želeo da dobijem nekoliko odgovora:

- Butan boca je dosta izdržljiva , u mom slučaju, pokazala se kao prilično rentabilna

- Peć koju sam napravio uz male korekcije prilikom procesa pečenja se pokazala kao odlična

- Glina koju sam napravio nije imala ni jedan defenkt, odlično se pokazala u raznim eksperimentima

- Glazure koje sam koristio su bile zadovoljavajuće

- Iako sam bio nadimljen nisam okolinu izlagao preteranim dimom

- Posudu u kojoj se odvila redukcija sam pokrivao mokrom krpom sprečavajući dim

- Piljevina koja se koristi mora da bude sveža I tom prilikom efekat redukcije je potpun

- Kada se proba peć mora da se radi sa više ljudi da bi potpuni pozitivni utisak mogao da se stvori

Nedostaci:

- Improvizacija na licu mesta (što je i čar samog posla)

- Radi sigurnog pečenja mora se imati barem dve butan boce

- Zbog velike izlaznosti plina iz boce, boca hoće da se smrzava te je treba menjati

- Zbog tankog sloja izolacije unutar peći temperature nije mogla da ide preko 1000⁰C

- Treba imati i dva brenera

Prema tome, dragi moji, na kraju smo bili isceđeni kao sunđeri i umorni ali takvo dobro iskustvo i toliko dobar osećaj posle uspelog eksperimenta se može priuštiti! Sada se nestrpljivo čeka nastavak nastavak RAKU-a u Guči!

Ovom prilikom savetujem svim zainteresovanim koji bi probali RAKU, da je ovo predivna tehnika koja odmah daje rezultate i pozivam sve zainteresovane da nam se priključe polovinom septembra u Centru za Kulturu Grocke, u Rančićevoj kući, gde ćemo imati promociju ove izuzetne i veoma stare tehnike pečenja keramike.

DAMM KERAMIK STUDIO na osnovu dugogodišnjeg iskustva, što sam već pisao na tu temu, slobodno može da izjavi da vrtenje na keramičkom točku nije BAUK!

Za ovaj tekst podstakao me je bračni par, ljudi koji su od pre godinu dana uplovili u biznis vode keramike!

Investirali su u proces izrade keramike: kalupi, glazure, oprema, peći, druge potrebštine za keramiku i upustili se u ovaj, ne tako lagan posao. Kod nas su se pojavili sa željom da nauče da vrte jer im je to neophodno u kompletiranju procesa izrade keramike. Planiraju da tržištu ponude posude - saksije i druge proizvode grnčarije. Zbog zakonskih regulativa, dobijanje diplome škole grnčarije i izrade keramike na keramičkom točku umnogome bi im pomoglo u registraciji i olakšavajućim okolnostima za nastavak svog posla.

Ovo nije prilika da pišem o njima,već namera da opišem veoma važnu komponentu svakog budućeg polaznika DAMM KERAMIK STUDIJA , a to je motiv i želja za novim saznanjima.

Osnovni postulat pri uspešnoj realizaciji svakog polaznika škole vrtenja na keramičkom točku je njegova želja i motiv. To je glavni pokretač i snaga koja vam, poštovani čitatelji da lako, lepršavo i inventivno kreirate. Priprema gline, centriranje, izvijanje, formiranje valjka,.. ako ste motivisani, realizujete sve ovo sa velikom lakoćom!

Imperativ za svakog polaznika predstavlja visina posude koju može samostalno da realizuje. Od toga zavisi prvenstveno želja i volja koju poseduje kao i iskustvo koje striče u školi keramike.

Kao roditelj mogu reći da sam veoma ponosan na protekli period vezan kako za pripremu tako i za samu realizaciju izložbe.

Voleo bih da sam u zabludi, ali mislim da smo Marica i ja iskoristili poslednji trenutak velikog kreativnog naboja koga je imala naša Danica.

Sva deca imaju pravo a često i obavezu da se menjaju. Promena u životu malog deteta znači odrastanje, suočavanje sa svetom oko sebe kao i posledicama koje život nosi.

Svako dete u početnoj fazi svog života ima želju za kreativnim izražajima.

Zahvaljujući profesiji koju smo odabrali, naša Danica je svoje prve korake napravila u ateljeu, gde je i prvi kontakt ostvarila sa glinom, osnovnim materijalom.

Prvi rad na točku

Tu su nastali predivni radovi po fazama i po inspiraciji vezanoj za periode kroz koje je prolazila.

Dacini suveniri

Opšta slike je više nego pozitvna, jer smo kao profesionalci, Damm keramik studio, zaista učinili sve da ova izložba bude kako posećena tako i prilično dobro medijski propraćena.

Od velikog značaja za naredni period u radu našeg studija, u edukativnom smislu, ima veza koju smo ostvarili sa medijima i prevashodno sa Centrom za Kulturu i Sport Šumice, tako i sa organizacijom Prijatelji dece Opštine Voždovac, posebno sa g-dinom Božidarom Delićem.

Namera nam je da ova iskustva sa našom Danicom primenimo i kasnije sa drugom, ne manje kreativnom decom jer kulturna dešavanja u Beogradu imaju za potrebu i afirmaciju dece, posebno u nižem školskom uzrastu.

Na prethodnom 30-tom Međunarodnom sajmu turizma, koji se održao u hali 14 (od 28. februara do 02. Marta) na Beogradskog sajmu, učestvovali smo u okviru štanda Turističke Organizacije Srbije.

Na Sajmu je bila promovisana celokupna turistička ponuda Srbije a najzanimljivije aktivnosti su bile :

• Kulturni turizam - Put kulture rimskih imperatora u Srbiji i Kulturni put Transromanike
• Suveniri, tradicionalni zanati i putevi hrane
• Aktivni odmor i priroda
• Dunav

Damm keramik studio je dobio poziv od Ane Jovanović iz Suvenira Srbije gde smo uzeli učešće u demostraciji starih zanata - grnčarija, rad na grnčarsko točku, kao i sa prezentacijom naših suvenira.

Izvestan broj godina smo “Putujuće pozorište Šopalović” tako da posedujemo određene postamente predviđene za ovakve prilike a po potrebi koristim točak. Hteo sam da kažem da nam je bilo potrebno celo pre podne da se pripremimo za prezentaciju!

Veoma pristojno smo bili dočekani te smo odmah po dolasku prionuli na izlaganje svojih ruku delo.

Od kuće sam poneo veću količinu gline jer sam predpostavio da bi zainterovani voleli da probaju kako se radi na točku.

I upravo tako!

Kako sam počeo da vrtim tako su ljudi krenuli da se okupljaju. Grnčarija, kao jedan od najstarijih zanata, ima tu prednost što je za gledaoca jako zanimljiva. Za kratko vreme od obične grudve zemlje gledalac može da vidi - magiju! To ga zatim ponese i stvara utisak da i on isto tako lako može napraviti određenu vazu ili flašu. Moram priznati da smo bili atrakcija na čitavom štandu TOS-a.

Usledili su kontakti, razna pitanja kao i potencijalni kontakti koji se vezuju za određene vidove saradnje.

Tu su bili novinari, kamermani, pa smo imali nekoliko intervjua za radio 202, dnevno izdanje časopisa Politika i njihova najava posete našem ateljeu.

Obzirom da je bila promicija keramike i rada na grnčarskom točku u rad sam uključio i pojedine zainteresovane kojima je bila želja od davnina da probaju nešto da naprave na točku.

Koliko sam mogao da procenim, više se mlađeg sveta interesovalo za keramiku i rad na grnčarskom točku, nego stariji.

Epilog ove priče - postignut je cilj. Napravili smo dosta solidnu promociju, predpostavljam, zaintersovali smo određene da se uključe u školu keramike. Putem flajera informisali smo zaintersovane da se mogu elektronskim putem aktivno uključiti u dešavanja i zbivanja u oblasti keramike. Napravili smo nekoliko intervjua za medije. Očekujemo da nas tim povodom u ateljeu poseti novinska kuća Politika i iznad sveha, uspostavili smo saradnju i kontakt sa Suvenirima Srbije i Turističkom Organizacijom Srbije.

Razvijanjem kolonija grnčarije na dalekom istoku javila se potreba za skladištenjem gline. Obzirom da su zanatlije uglavnom bazirane na porodičnoj, manufakturnoj proizvodnji, proces pripreme i naročito skladištenje se prenosio sa kolena na koleno:

Majstor je pripremljenu glinu uvijao u jutane krpe natopljene vodom, zatim bi iskopao duboku rupu u zemlji i tu položio svoje zalihe gline. Da bi se mesto prepoznalo, iznad bi zasadio drvo. Mnogo kasnije, njegov sin ili unuk, koji bi isto nasledili posao, posekli bi drvo i njim ložili keramičku peć, a glinu izvadili i zatim koristili.

Glina koja je godinama, decenijama ostala u zemlji, prilagođavajući se vremenskim uslovima tokom promene godišnjih doba, bivala je sve kompaktnija i kvalitetnija za upotrebu, tako da su naslednici imali veliku korist od svojih predaka. Glini za rad postaje sve kvalitetnija kada menja više puta svoja agregatna stanja.

Skladištenje gline u plastičnim kesama, glini produžava vek, pod uslovom da je kesa dobro preklopljena i nema maogućnost za ulazak vazduha koji može da je isušuje.

Najsigurniji metod skladištenja je da se sa nekoliko plastičnih kesa glina umota.Na taj način rizike od isušivanja svodimo na minimum a glinu zadržavamo duže vrememe u kompaktnom - žitkom stanju, uvek spremnu za rad.

Da bi obojili površinu na jednom keramičkom predmetu, nije neophodno da je obojimo celu.Unutrašnjost mase I tako nije vidljiva, pošto utisak o boji pruža samo spoljna površina.Iz ovakvih razloga razvila se tehnika engoba, pri čemu na crepu (biskvitiranom, pečenom komadu gline) obrazuje masa sastavljena iz dva sloja. Engobe su tanke skrame, pokrivači od bele ili obojene gline,odnosno mase, čija je svrha da spoljnoj površini crepa daju željenu boju I izgled. Pošto je u ovom slučaju obojen samo tanki sloj engobe, očigledna je ušteda u keramičkim bojenim oksidima.

Engoba se razlikuje od glazure svojim glinastim, zemljanim karakterom. Ona ima sva svojstva jedne mase, dok je glazura staklo.

Na osnovu ovakve definicije, engobe delimo na bele I obojene. BELE ENGOBE (napravljene u većoj količini) primenjuju se prvenstveno tamo gde se želi postići lepši izgled površine predmeta .Najpoznatiji primer je proizvodnja kaljeva. Sam kalj izrađuje se od mase čija boja nije lepa, pa se zbog toga preliva belom engobom .

Engobe se koriste i u lončariji – grnčariji, da bi u unutrašnjosti posude, šolja i tanjira dobila bela i čista površina.OBOJENE ENGOBE jesu tanke skrame od iste one mase koja se koristi I za pravljenje predmeta na koje se engoba nanosi. U postojeću belu engobu dodaju se bojitelji koji menjaju boju čitave engobe I mala količina topitelja koji ima svrhu da masu drzi homogenu i da ne dodje do skidanja engobe posle pečenja, već ona ostaje zapečena na površini biskvita. Nanesena engoba preko već nanesene engobe, boji predmet u poslednje nanesenu boju. Međutim, engobe se mogu kombinovati pre nanošenja i tako se dobija kolorit raznih boja koje se mogu dalje eksperimentisati. Takođe , dodatni efekat se postiže nanosenjem prozirne glazure preko ispečene engobe, na taj način dobijamo kompletno izglazirani komad pečene keramike.