Koliko sam bio uzbuđen, govori da nisam mogao da spavam dobro već nekoliko dana od uzbuđenja i okolnosti šta me sve očekuje kada budem palio PRVU VATRU u novoj peći!
O tehnici RAKU sam nešto već govorio u predhodnim tekstovima, te bih se sada fokusirao na eksperiment.
Dobro sam se pripremio, napravio peć, organizovao mesto smeštaja peći u dvorištu, pripremio glinu pogodnu za RAKU i krenuo u magiju!
„Strah mi je držao kolega Radenko, koji ima malo iskustva u pečenju RAKU-a”.
Pretoplo jutro u ranim satima odmah po svitanju, nagoveštavalo je da ćemo imati još jedan tropski dan. Počeli smo u 7h da se pripremamo a već oko 8h smo palili PRVU PEĆ.
Obzirom da nisam eksperimentisao sa novim glazurama karakterističnim za RAKU, koristio sam već sigurne glazure za koje sam znao da kod njih neće biti greške.
Posle prvog pečenja, konstatovali smo da sam napravio veoma visoko ložište i smanjili smo ga za jedan red cigli.Rezultat posle koga smo bili malo zadovoljni govorio je da bi moglo ložište da se spusti za još jedan red cigli. Tako smo posle ponovnog smanjivanja dobili dosta dobro ložište a unutar same peći smo podigli nivo na kome su se pekli radovi, te smo na taj način dobili zadovoljavajuće rezultate.
Devet peći smo palili i dobili smo dosta dobre rezultate na šta sam veoma ponosan!
Ovom prilikom sam želeo da dobijem nekoliko odgovora:
- Butan boca je dosta izdržljiva, u mom slučaju, pokazala se kao prilično rentabilna
- Peć koju sam napravio uz male korekcije prilikom procesa pečenja se pokazala kao odlična
- Glina koju sam napravio nije imala ni jedan defekt, odlično se pokazala u raznim eksperimentima
- Glazure koje sam koristio su bile zadovoljavajuće
- Iako sam bio nadimljen nisam okolinu izlagao preteranim dimom
- Posudu u kojoj se odvila redukcija sam pokrivao mokrom krpom sprečavajući dim
- Piljevina koja se koristi mora da bude sveža i tom prilikom efekat redukcije je potpun
- Kada se proba peć mora da se radi sa više ljudi da bi potpuni pozitivni utisak mogao da se stvori
Nedostaci:
- Improvizacija na licu mesta (što je i čar samog posla)
- Radi sigurnog pečenja mora se imati barem dve butan boce
- Zbog velike izlaznosti plina iz boce, boca hoće da se smrzava te je treba menjati
- Zbog tankog sloja izolacije unutar peći temperature nije mogla da ide preko 10000C
- Treba imati i dva brenera
Prema tome, dragi moji, na kraju smo bili isceđeni kao sunđeri i umorni ali takvo dobro iskustvo i toliko dobar osećaj posle uspelog eksperimenta se može priuštiti! Sada se nestrpljivo čeka nastavak nastavak RAKU-a u Guči!
Ovom prilikom savetujem svim zainteresovanim koji bi probali RAKU, da je ovo predivna tehnika koja odmah daje rezultate i pozivam sve zainteresovane da nam se priključe polovinom septembra u Centru za Kulturu Grocke, u Rančićevoj kući, gde ćemo imati promociju ove izuzetne i veoma stare tehnike pečenja keramike.
U predhodnom tekstu o glazurama sam napomenuo na koji na?in se nanosi glazura na bisvitiranu podlogu.
Sada ?emo govoriti o sastavnim delovima glazure i njenoj osnovnoj bazi, a to je frita.
U skorijoj prošlosti u industrijskoj keramici a tako i u umetni?koj, glazure su sadržale veliku koli?inu otrovnih materija (olovni oksid -PbO; minijum - 3PbO2; jedinjenja Barijuma - Ba; žive - Hg;…). Zbog velike opasnosti po ljudsko zdravlje radikalno su zamenjene FRITAMA.
Frite mogu biti bilo koje supstance koje se zagrevanjem prevode u fuziono stanje i zatim brzo ohlade u vodi.
Kerami?ke frite su rezultat zagrevanja na visokim temperaturama (14500C - 1550oC) i predstavljaju mešavine osnovnih materija koje ?ine kerami?ke glazure .
Rastvorljive materije se moraju predhodnim stapanjem (fritovanjem) preobratiti u nerastvorljiva jedinjenja, ?ime istovremeno smanjujemo i otpornost upotrebljenim olovnih sirovina. Olovni silikati u tako predhodno stopljenom (fritovanom) staklu, manje su otrovne nego sirovine koje su sadržale olovo. Isto važi i za druge, otrovne, npr. sirovine barijuma .
Prema tome, frite predstavljaju jednu vrstu stakla. Glazure koje sadrže frite u sebi koriste se najviše u industrijskoj, dekorativno- upotrebnoj keramici.
Frite možemo podeliti na:
Da bi obojili površinu na jednom keramičkom predmetu, nije neophodno da je obojimo celu. Unutrašnjost mase i tako nije vidljiva, pošto utisak o boji pruža samo spoljna površina. Iz ovakvih razloga razvila se tehnika engoba, pri čemu na crepu (biskvitiranom, pečenom komadu gline) obrazuje masa sastavljena iz dva sloja. Engobe su tanke skrame, pokrivači od bele ili obojene gline,odnosno mase, čija je svrha da spoljnoj površini crepa daju željenu boju i izgled. Pošto je u ovom slučaju obojen samo tanki sloj engobe, očigledna je ušteda u keramičkim bojenim oksidima.
Engoba se razlikuje od glazure svojim glinastim, zemljanim karakterom. Ona ima sva svojstva jedne mase, dok je glazura staklo.
Na osnovu ovakve definicije, engobe delimo na bele i obojene. BELE ENGOBE (napravljene u većoj količini) primenjuju se prvenstveno tamo gde se želi postići lepši izgled površine predmeta .Najpoznatiji primer je proizvodnja kaljeva. Sam kalj izrađuje se od mase čija boja nije lepa, pa se zbog toga preliva belom engobom .
Engobe se koriste i u lončariji – grnčariji, da bi u unutrašnjosti posude, šolja i tanjira dobila bela i čista površina.OBOJENE ENGOBE jesu tanke skrame od iste one mase koja se koristi i za pravljenje predmeta na koje se engoba nanosi. U postojeću belu engobu dodaju se bojitelji koji menjaju boju čitave engobe i mala količina topitelja koji ima svrhu da masu drzi homogenu i da ne dodje do skidanja engobe posle pečenja, već ona ostaje zapečena na površini biskvita. Nanesena engoba preko već nanesene engobe, boji predmet u poslednje nanesenu boju. Međutim, engobe se mogu kombinovati pre nanošenja i tako se dobija kolorit raznih boja koje se mogu dalje eksperimentisati. Takođe , dodatni efekat se postiže nanosenjem prozirne glazure preko ispečene engobe, na taj način dobijamo kompletno izglazirani komad pečene keramike.
