Dekoracija predstavlja znanje, iskustvo i veštinu da bi naš proizvod bio onako kako ga sami zamišljamo. Na osnovu našeg iskustva, čitav život čovek stremi savršenom i trudi se da, koliko je u mogućnosti , ga dostigne. U jednom od predhodnih tekstova sam ukratko objasnio određene tehničke postulate u dekoraciji.

Međutim, samo sopstvenim iskustvom, eksperimentom moći ćemo da steknemo neophodnu rutinu i tehniku koja će nam upotpuniti zadovoljstvo. Prednost u keramici je ta što možete određeni keramički predmet nekoliko puta glazirati ,peći ga i na taj način dostići željeni izgled. Na žalost, u onoj narodnoj: „tuđa ruka svrab ne češe” , upravo želim da naglasim kao i da ohrabrim sve one koji su skeptici i „večiti kritičari” u dekorativnim tehnikama, da samo i isključivo dugim radom i vežbom može se stići do željenog rezultata.

Kao što sam napomenuo, škola keramike Vam pomaže da dobijete određene INFORMACIJE. Znanje, iskustvo i zadovoljstvo koje proistekne iz realizacije Vaše sopstvene kreacije samo je rezultat dužeg rada. Da bi ste mogli sveobuhvatnije da se posvetite određenim tehnikama dekoracije, to se može samo postići pohađanjem daljih kurseva gde sve to gore napomenuto dalje usavršavamo.

Sticajem sretnih okolnosti, kao rezultat višegodišnjeg iskustva, DAMM KERAMIK STUDIO poseduje velike količine dekorativnih materijala karakteristične za različite dekorativne tehnike. Naša škola se po tome razlikuje od ostalih što nudimo polazniku škole keramike veliki broj dekorativnih tehnika.Osnovni princip DAMM KERAMIK STUDIA je da polaznik dobije veoma širok spektar informacija. Na taj način će  moći da realno vrednuje i oceni  stečeno znanje i da proceni potrebu da ga dalje usavršava.Sve ovo gore napomenuto se takođe odnosi na sve tehnike modelovanja kao i tehniku vrtenja na grnčarskom kolu - točku.

Šta ti misliš o tome?

Kolega je kolega, veliki kritičar,oponent, profesionalac i štaviše, najveći izvor informacija. Uvek sam smatrao da je veoma važno  baveći se keramikom imati dobar IZVOR  informacija.

Ovu priču započinjem od Udruženja  preko koga  je sve  krenulo. Tanja Dejanović- predsednik ULUPUDUS-a  me je obavestila da određena koleginica ima želju da pokloni veću količinu glazura. Gospođu MIRJAM sam kontaktirao preko sekretara Udruženja i naprosto bio šokiran da danas neko nešto želi da pokloni.

Još veći šok je nastao kada sam saznao da  gospođa MIRJAM već izvesno vreme pokušava da pronađe potencijalnog korisnika italijanskih glazura i da su je gospoda sa Akademije odbila iz razloga što su to glazure za nižu temperaturu i inkopatibilne  sa njihovim idejama i stremljenjima .

Gospođa MIRJAM ima osamdeset i tri godine, narušenog je zdravlja i od skora je i vid smanjem te nije više u prilici da se bavi keramikom. Marica i ja smo konstatovali da je njena priča idealna za dobrog novinara kako pisanog medija tako i za snimanje određene TV emisije. Njena kuća obiluje savršenim  keramičkim eksponatima  koja su karakteristična za period sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.Veoma energična, izuzetno vitalna, oduševila me je svojom pričom a našao sam veliku simpatiju prema njenom delu iz razloga više što se gospođa MIRJAM takođe školovala u Italiji gde je uz keramiku završila i slikarstvo.

Sada je njen dragoceni materijal u našem posedu i ne mogu danima da se priviknem niti da sa lakoćom kostatujem da je sve tako lako. A u suštini je sve isto, samo se ljudi menjaju i smenjuju.Ovo je velika obaveza za mene i upućuje da se u budućnosti  veoma profesionalno odnosimo kako prema poslu tako i prema kolegama.Određene glazure smo već preneli u našu školu keramike i omogućili kandidatima da probaju, nauče i saznaju po koju više o veoma kvalitetnim glazurama.

Neko je izgubio, neko je dobio. Zasigurno, mi smo dobili. Materijalni momenat je bitan i neophodan, ali ljudske vrline se stiču iskustvom i primerima i mnogo više su dragocene nego sva blaga sveta.

Šta ti misliš o tome?

Da mi je neko rekao da ću u septembru mesecu grejati kuću ne bih mu poverovao, zapravo,počeli smo sa pripremama za polazak u Grocku sa velikom zebnjom da od celog projektna KERAMIKE RAKU-a neće da bude ništa.Hladno, kišovito i veoma dosadno vrema moglo je da pokvari kompletnu našu zamisao.

U predhodnom tekstu(vidi poslednji tekst o najavi radionice rakua, kao i tekst : „Pečenje RAKU-a”) naveo sam za nas veoma bitno dešavanje,prevashodno jer se po prvi put susrećemo tokom prezentacije RAKU-a  sa radnom aktivnošću i željom da auditorijumu približimo i ukažemo na lepotu i simbiozu: vatra-voda-vazduh-svetlost.

Po dolasku su nas već čekali prijatelji koji su pre nas stigli iz Beograda pa smo krenuli sa izborom mesta za postavljanje peći i iznošenjem materijala za izvođenje RAKU-a. Moram da naglasim veliku predusetljivost domaćina koji su nam izašli u susret i našim sugestijama   pomogli da postavimo sve  na najbolji mogući položaj i vidno predstavimo publici RAKU TEHNIKU.

Na žalost, kiša je bila uzrok pomeranja peći i opreme za izvođenje RAKU-a, pa smo se tek u trećem pomeranju odlučili  za bezbedno mesto izvođenja prezentacije RAKU-a.

Veliki broj biskvitiranih(vidi tekst:”Dekorativne tehnike u keramici”) posuda smo preneli u sam objekat Rančićeve kuće kao i posebne glazure za RAKU. Dobro su nam došle i novo restaurirane vitrine koje su nam poslužile da predstavimo posude i keramiskulpture izrađene RAKU TEHNIKOM.

Veoma se lepo uklopila u čitavu akciju DAMM KERAMIK STUDIJA ova mala izložba radova i nadasve edukativno i podsticajno delovala na publiku.

Kako se vreme početka otvaranja radionice RAKU-a bližilo, tako su ljudi pristizali u velikom broju na opšte iznenađenje, obzirom na veoma loše, hladno i kišovito vreme.

Veliku čast nam je priredio svojim dolaskom g-din Šinada iz japanske ambasade sa svojim saradnicima koji su tokom ciklusa našeg pečenja demostrirali izradu ORIGAMIJA. Na njihovo veliko iznenađenje pristupili su dekoraciji keramičkih posuda i kasnije prisustvovali čitavom procesu izvođenja RAKU-a.

Takođe svi zainteresovani su mogli da se uključe u ovu akciju a posebno interesantno je bilo videti čitavo osoblje na čelu sa direktorkom Kulturnog centra Grocke, g-đicom Anu Marković, kako predano pristupa dekoraciji posude.

Veliki broj kolega, ne samo keramičara (slikari, vajari, grafičari,…) bio je prisutan a svima smo pojasnili i na primerima pokazali kako se koristi četkica prilikom nanošenja glazure.

Obzirom da je bila prilično neočekivana posećenost, vezana za loše vremenske uslove, kombinovali smo, pa su ljudi koji nisu mogli da priđu stolovima za dekorisanje RAKU posuda pokušali da se oprobaju u ORIGAMI veštinama.

Svaku dekorisanu keramičku posudu smo preneli do peći i tako redom dok se peć nije napunila mnoštvom posuda.

Lepo je bilo videti kako bivše polaznike škole keramike DAMM KERAMIK STUDIJA , tako i sadašnje, decu i odrasle, svi zajedno da prisustvuju promovisanju RAKU TEHNIKE.

U međuvremenu su ljudi i dalje pristizali…

Po povratku sa Trece kolonije keramike „Dragačevska terakota” u Guči,o čemu sam već govorio, ostalo mi je prilično posuda koje smo biskvitirali za RAKU a nismo stigli da ih glaziramo. Odlučio sam da pozovem kolege, učesnike kolonije da kod nas, za prvi slobodni weelend ispečemo RAKU-a.

Skoro svi su nas posetili izuzev Zorice i Evgenije ali njima smo kasnije preneli utiske.

Vrelo subotnje jutro ,krenuo sam negde oko 10h sa prvom vatrom. Na moju žalost većina cigala mi se polomila u transpotru iz Guče te sam morao da ih „puzzliram” što mi je najviše vremena oduzelo.

Na peć sam se već navikao i moram da istaknem da su mi utisci o njoj više nego pozitivni. Dodatno sam je ojačao sa još jednim slojem fibera i temperatura je mogla lepo da se prati. Čak sam ispekao dosta sinterovan biskvit u Guči te se pokazala kao dobra i za biskvitno pečenje.

Vanja i Ivana su imale simpatične biskvitirane radove i mnogo mi je stalo da ispadu dobro. Na svojim sam radovima eksperimentisao sa glazurom a posle nekoliko pečenja imao sam lep prizor. Prvo su Ivanine i Vanjine rukotvorine ispale odlično te sam zatim sa Raletom napravio odličnu belu koja se dosta dobro pokazala.

Žao mi je što je Igor morao da nas napusti ali biće još mnogo prilika, pogotovu kada napravim veliku peć sa kojom planiram ozbiljnije da se pozabavim.

Koliko sam bio uzbuđen, govori da nisam mogao da spavam dobro već nekoliko dana od uzbuđenja i okolnosti šta me sve očekuje kada budem palio PRVU VATRU u novoj peći!

O tehnici RAKU sam nešto već govorio u predhodnim tekstovima, te bih se sada fokusirao na eksperiment.

Dobro sam se pripremio, napravio peć, organizovao mesto smeštaja peći u dvorištu , pripremio glinu pogodnu za RAKU i krenuo u magiju!

„Srtah mi je držao kolega Radenko, koji ima malo iskustva u pečenju RAKU-a”.

Pretoplo jutro u ranim satima odmah po svitanju, nagoveštavalo je da ćemo imati još jedan tropski dan. Počeli smo u 7h da se pripremamo a već oko 8h smo palili PRVU PEĆ.

Obzirom da nisam eksperimentisao sa novim glazurama karakterističnim za RAKU, koristio sam već sigurne glazure za koje sam znao da kod njih neće biti greške.

Posle prvog pečenja, konstatovali smo da sam napravio veoma visoko ložište i smanjili smo ga za jedan red cigli.Rezultat posle koga smo bili malo zadovoljni govorio je da bi moglo ložište da se spusti za još jedan red cigli. Tako smo posle ponovnog smanjivanja dobili dosta dobro ložište a unutar same peći smo podigli nivo na kome su se pekli radovi, te smo na taj način dobili zadovoljavajuće rezultate.

Devet peći smo palili i dobili smo dosta dobre rezultate na šta sam veoma ponosan!

Ovom prilikom sam želeo da dobijem nekoliko odgovora:

- Butan boca je dosta izdržljiva , u mom slučaju, pokazala se kao prilično rentabilna

- Peć koju sam napravio uz male korekcije prilikom procesa pečenja se pokazala kao odlična

- Glina koju sam napravio nije imala ni jedan defenkt, odlično se pokazala u raznim eksperimentima

- Glazure koje sam koristio su bile zadovoljavajuće

- Iako sam bio nadimljen nisam okolinu izlagao preteranim dimom

- Posudu u kojoj se odvila redukcija sam pokrivao mokrom krpom sprečavajući dim

- Piljevina koja se koristi mora da bude sveža I tom prilikom efekat redukcije je potpun

- Kada se proba peć mora da se radi sa više ljudi da bi potpuni pozitivni utisak mogao da se stvori

Nedostaci:

- Improvizacija na licu mesta (što je i čar samog posla)

- Radi sigurnog pečenja mora se imati barem dve butan boce

- Zbog velike izlaznosti plina iz boce, boca hoće da se smrzava te je treba menjati

- Zbog tankog sloja izolacije unutar peći temperature nije mogla da ide preko 1000⁰C

- Treba imati i dva brenera

Prema tome, dragi moji, na kraju smo bili isceđeni kao sunđeri i umorni ali takvo dobro iskustvo i toliko dobar osećaj posle uspelog eksperimenta se može priuštiti! Sada se nestrpljivo čeka nastavak nastavak RAKU-a u Guči!

Ovom prilikom savetujem svim zainteresovanim koji bi probali RAKU, da je ovo predivna tehnika koja odmah daje rezultate i pozivam sve zainteresovane da nam se priključe polovinom septembra u Centru za Kulturu Grocke, u Rančićevoj kući, gde ćemo imati promociju ove izuzetne i veoma stare tehnike pečenja keramike.

U predhodnom tekstu o glazurama sam napomenuo na koji način se nanosi glazura na bisvitiranu podlogu.

Sada ćemo govoriti o sastavnim delovima glazure i njenoj osnovnoj bazi, a to je frita.

U skorijoj prošlosti u industrijskoj keramici a tako i u umetničkoj, glazure su sadržale veliku količinu otrovnih materija (olovni oksid -PbO; minijum - 3PbO₂;jedinjenja Barijuma - Ba; žive - Hg;…). Zbog velike opasnosti po ljudsko zdravlje radikalno su zamenjene FRITAMA.

Frite mogu biti bilo koje supstance koje se zagrevanjem prevode u fuziono stanje i zatim brzo ohlade u vodi.
Keramičke frite su rezultat zagrevanja na visokim temperaturama (1450⁰C - 1550^oC) i predstavljaju mešavine osnovnih materija koje čine keramičke glazure .

Rastvorljive materije se moraju predhodnim stapanjem (fritovanjem) preobratiti u nerastvorljiva jedinjenja, čime istovremeno smanjujemo i otpornost upotrebljenim olovnih sirovina. Olovni silikati u tako predhodno stopljenom (fritovanom) staklu, manje su otrovne nego sirovine koje su sadržale olovo. Isto važi i za druge, otrovne, npr. sirovine barijuma .

Prema tome, frite predstavljaju jednu vrstu stakla. Glazure koje sadrže frite u sebi koriste se najviše u industrijskoj, dekorativno- upotrebnoj keramici.

Frite možemo podeliti na:

Da bi obojili površinu na jednom keramičkom predmetu, nije neophodno da je obojimo celu.Unutrašnjost mase I tako nije vidljiva, pošto utisak o boji pruža samo spoljna površina.Iz ovakvih razloga razvila se tehnika engoba, pri čemu na crepu (biskvitiranom, pečenom komadu gline) obrazuje masa sastavljena iz dva sloja. Engobe su tanke skrame, pokrivači od bele ili obojene gline,odnosno mase, čija je svrha da spoljnoj površini crepa daju željenu boju I izgled. Pošto je u ovom slučaju obojen samo tanki sloj engobe, očigledna je ušteda u keramičkim bojenim oksidima.

Engoba se razlikuje od glazure svojim glinastim, zemljanim karakterom. Ona ima sva svojstva jedne mase, dok je glazura staklo.

Na osnovu ovakve definicije, engobe delimo na bele I obojene. BELE ENGOBE (napravljene u većoj količini) primenjuju se prvenstveno tamo gde se želi postići lepši izgled površine predmeta .Najpoznatiji primer je proizvodnja kaljeva. Sam kalj izrađuje se od mase čija boja nije lepa, pa se zbog toga preliva belom engobom .

Engobe se koriste i u lončariji – grnčariji, da bi u unutrašnjosti posude, šolja i tanjira dobila bela i čista površina.OBOJENE ENGOBE jesu tanke skrame od iste one mase koja se koristi I za pravljenje predmeta na koje se engoba nanosi. U postojeću belu engobu dodaju se bojitelji koji menjaju boju čitave engobe I mala količina topitelja koji ima svrhu da masu drzi homogenu i da ne dodje do skidanja engobe posle pečenja, već ona ostaje zapečena na površini biskvita. Nanesena engoba preko već nanesene engobe, boji predmet u poslednje nanesenu boju. Međutim, engobe se mogu kombinovati pre nanošenja i tako se dobija kolorit raznih boja koje se mogu dalje eksperimentisati. Takođe , dodatni efekat se postiže nanosenjem prozirne glazure preko ispečene engobe, na taj način dobijamo kompletno izglazirani komad pečene keramike.