Moja bivša osnovna škola se zvala „Maksim Gorki“ i ne znam zašto su morali da menjaju  ime u „Dositej Obradović“? To je u trendly – friendly fazonu nastalo zbog prisajedinjenja škole po kome MOJA, sada nosi ime čuvenog reformatora i revolucionara. Da se razumemo, nemam ništa protiv Dositeja, taman posla, nego Nema dece na Lekinom Brdu, bela kuga nas je totalno uzela pod svoje i ujedinjenjem dve škole, MOJA sada ima negde oko 600 đaka.
Taj, upravo trendly fazon nam je oskrnavio Lekino Brdo mnoštvom novih zgrada koje kao pečurke posle kiše niču i ruže izgled Dušanovca koga više nema. Novi ljudi sa novim dijalektima, prepoznatljivi po nezgrapnom hodu, po svojim običajima, uglavljeni među saće betonskih zidina, nagoveštavaju da će dece biti!
Dugi niz godina Marica i ja smo prijatelji škole. Učestvovali smo u velikom broju akcija, konkursa, donacija, rada sa decom, te smo, ovog puta na molbu nastavnika likovnog održali konsultacije povodom uključivanja sekcije keramike u redovan program škole.
Nekoliko đaka je bilo prisutno i odmah smo se dali u male sugestije i pomoć profesoru.

Nekada je likovni kabinet bio izvanredni atelje i mnogi su u njemu provodili puno vreme izvodeći kreacije u raznim  materijalima. Čitavi zidovi – murali , vitraži oslikavali su i krasili školu. Opet je nekom zasmetao siroti Gorki te ne samo što mu ime promeni, nego i zidove prekreči. Danas je to, na žalost, ruina u odnosu na predhodna vremena.Srećom, keramička peć je tu! Neko od nastavnog kadra je pekao biskvit i tako dobro ga ispekao da sutra idem u školu sa štemajzom i čekićem da odvalim prepečene radove koji stoje nekoliko godina unutar same RUSKE, ops, omaklo mi se, laboratorijske peći.
U svakom slučaju donosim moj pirometar i prilikom ispitivanja ispravnosti peći proveriću kako funkcioniše. Ohrabruje činjenica da, ako je sve u redu, pečeni radovi unutar same peći su totalno sinterovali. Znači može i meka kamenina!
Labaratorijske peći su bile nekada veliki hit! Skoro sve Osnovne škole su ih posedovale. Za kućnu radinost je nevolja što su glomazne i zauzimaju mnogo prostora a sama korisna zapremina pečenog prostora je mala. Tim povodom sećam se tehnologa iz fabrike u Mladenovcu, koji nas je savetovao kada smo odlučili da kupimo ozbiljnu peć:
„Prvo kupuješ malu, a ona ti obezbedi veliku!“
A mi, opet se vraćamo minimalizmu  okruženi zgradama od kojih Sunce više videti nećemo.

Da mi je neko rekao da ću u septembru mesecu grejati kuću ne bih mu poverovao, zapravo, počeli smo sa pripremama za polazak u Grocku sa velikom zebnjom da od celog projekta KERAMIKE RAKU-a neće da bude ništa. Hladno, kišovito i veoma dosadno vreme moglo je da pokvari kompletnu našu zamisao.

U predhodnom tekstu(vidi poslednji tekst o najavi radionice rakua, kao i tekst: „Pečenje RAKU-a”) naveo sam za nas veoma bitno dešavanje, prevashodno jer se po prvi put susrećemo tokom prezentacije RAKU-a  sa radnom aktivnošću i željom da auditorijumu približimo i ukažemo na lepotu i simbiozu: vatra-voda-vazduh-svetlost.

Po dolasku su nas već čekali prijatelji koji su pre nas stigli iz Beograda pa smo krenuli sa izborom mesta za postavljanje peći i iznošenjem materijala za izvođenje RAKU-a. Moram da naglasim veliku predusetljivost domaćina koji su nam izašli u susret i našim sugestijama  pomogli da postavimo sve  na najbolji mogući položaj i vidno predstavimo publici RAKU TEHNIKU.

Na žalost, kiša je bila uzrok pomeranja peći i opreme za izvođenje RAKU-a, pa smo se tek u trećem pomeranju odlučili  za bezbedno mesto izvođenja prezentacije RAKU-a.

Veliki broj biskvitiranih (vidi tekst: “Dekorativne tehnike u keramici”) posuda smo preneli u sam objekat Rančićeve kuće kao i posebne glazure za RAKU. Dobro su nam došle i novo restaurirane vitrine koje su nam poslužile da predstavimo posude i keramiskulpture izrađene RAKU TEHNIKOM.

Veoma se lepo uklopila u čitavu akciju DAMM KERAMIK STUDIJA ova mala izložba radova i nadasve edukativno i podsticajno delovala na publiku.

Kako se vreme početka otvaranja radionice RAKU-a bližilo, tako su ljudi pristizali u velikom broju na opšte iznenađenje, obzirom na veoma loše, hladno i kišovito vreme.

Veliku čast nam je priredio svojim dolaskom g-din Šinada iz japanske ambasade sa svojim saradnicima koji su tokom ciklusa našeg pečenja demostrirali izradu ORIGAMIJA. Na njihovo veliko iznenađenje pristupili su dekoraciji keramičkih posuda i kasnije prisustvovali čitavom procesu izvođenja RAKU-a.

Takođe svi zainteresovani su mogli da se uključe u ovu akciju a posebno interesantno je bilo videti čitavo osoblje na čelu sa direktorkom Kulturnog centra Grocke, g-đicom Anu Marković, kako predano pristupa dekoraciji posude.

Veliki broj kolega, ne samo keramičara (slikari, vajari, grafičari…) bio je prisutan a svima smo pojasnili i na primerima pokazali kako se koristi četkica prilikom nanošenja glazure.

Obzirom da je bila prilično neočekivana posećenost, vezana za loše vremenske uslove, kombinovali smo, pa su ljudi koji nisu mogli da priđu stolovima za dekorisanje RAKU posuda pokušali da se oprobaju u ORIGAMI veštinama.

Svaku dekorisanu keramičku posudu smo preneli do peći i tako redom dok se peć nije napunila mnoštvom posuda.

Lepo je bilo videti kako bivše polaznike škole keramike DAMM KERAMIK STUDIJA, tako i sadašnje, decu i odrasle, svi zajedno da prisustvuju promovisanju RAKU TEHNIKE.

U međuvremenu su ljudi i dalje pristizali…

Po povratku sa Trece kolonije keramike „Dragačevska terakota” u Guči, o čemu sam već govorio, ostalo mi je prilično posuda koje smo biskvitirali za RAKU a nismo stigli da ih glaziramo. Odlučio sam da pozovem kolege, učesnike kolonije da kod nas, za prvi slobodni weekend ispečemo RAKU-a.

Skoro svi su nas posetili izuzev Zorice i Evgenije ali njima smo kasnije preneli utiske.

Vrelo subotnje jutro, krenuo sam negde oko 10h sa prvom vatrom. Na moju žalost većina cigala mi se polomila u transportu iz Guče te sam morao da ih „puzzliram” što mi je najviše vremena oduzelo.

Na peć sam se već navikao i moram da istaknem da su mi utisci o njoj više nego pozitivni. Dodatno sam je ojačao sa još jednim slojem fibera i temperatura je mogla lepo da se prati. Čak sam ispekao dosta sinterovan biskvit u Guči te se pokazala kao dobra i za biskvitno pečenje.

Vanja i Ivana su imale simpatične biskvitirane radove i mnogo mi je stalo da ispadu dobro. Na svojim sam radovima eksperimentisao sa glazurom a posle nekoliko pečenja imao sam lep prizor. Prvo su Ivanine i Vanjine rukotvorine ispale odlično te sam zatim sa Raletom napravio odličnu belu koja se dosta dobro pokazala.

Žao mi je što je Igor morao da nas napusti ali biće još mnogo prilika, pogotovu kada napravim veliku peć sa kojom planiram ozbiljnije da se pozabavim.

U predhodnom tekstu o glazurama sam napomenuo na koji na?in se nanosi glazura na bisvitiranu podlogu.

Sada ?emo govoriti o sastavnim delovima glazure i njenoj osnovnoj bazi, a to je frita.

U skorijoj prošlosti u industrijskoj keramici a tako i u umetni?koj, glazure su sadržale veliku koli?inu otrovnih materija (olovni oksid -PbO; minijum - 3PbO₂; jedinjenja Barijuma - Ba; žive - Hg;…). Zbog velike opasnosti po ljudsko zdravlje radikalno su zamenjene FRITAMA.

Frite mogu biti bilo koje supstance koje se zagrevanjem prevode u fuziono stanje i zatim brzo ohlade u vodi.
Kerami?ke frite su rezultat zagrevanja na visokim temperaturama (1450⁰C - 1550^oC) i predstavljaju mešavine osnovnih materija koje ?ine kerami?ke glazure .

Rastvorljive materije se moraju predhodnim stapanjem (fritovanjem) preobratiti u nerastvorljiva jedinjenja, ?ime istovremeno smanjujemo i otpornost upotrebljenim olovnih sirovina. Olovni silikati u tako predhodno stopljenom (fritovanom) staklu, manje su otrovne nego sirovine koje su sadržale olovo. Isto važi i za druge, otrovne, npr. sirovine barijuma .

Prema tome, frite predstavljaju jednu vrstu stakla. Glazure koje sadrže frite u sebi koriste se najviše u industrijskoj, dekorativno- upotrebnoj keramici.

Frite možemo podeliti na:

Dekorisanje je vrsta aplikacije, nanošenja raznih materijala na keramičkom proizvodu u cilju dobijanja lepšeg estetskog izgleda a samim tim želja da se postigne određeni efekat na pojedino mesto ili celom proizvodu pri samoj dekoraciji.

Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda.

Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda. Već sam napomenuo patiniranu terakotu, kao prvu tehniku dekoracije i engobu.

Zadržao bih se malo na pojašnjenju dekorisanja pri tehnici engoba.

Engobiranje je jedna od najzahvalnijih tehnika a u svetu veoma prisutna i mnogo upražnjavana. Ne postoji izložba moderne svetske keramike gde ta tehnika nije zastupljena.

Engoba se uvek nanosi na polusuv predmet, i to četkicom, umakanjem ili špricanjem (air brush), a može i na pečen, biskvitiran predmet.

Kod livenih predmeta, posebno tehnikom kamenine*, tehnika engobe ima zapaženu primenu. Kao npr.: keramika Wedgwood fabrike

GLAZURE su stakla koja se razlikuju od industrijskog stakla time što se ne javljaju samostalno, već uvek zahtevaju biskvitnu podlogu.To su smeše staklastih materija, gline, bojitelja i vode.Možemo ih podeliti prema vrsti predmeta za koje su namenjene: na lončarsko-grnčarske,glazure za kameninu i porcelan.

Glazure nanosimo na dobro očišćenu podlogu, usled primesa prašine. To se najčešće vrši polusuvim sunđerom ili četkicom, u industrijskim uslovima kao i u ateljeima koristi se air brush.

Već pripremljenu glazuru dobro umutimo jer se glazura taloži unutar posude i površinskim nanošenjem, četkicom nanosimo samo retku masu. Stoga, posle svakog unosa četkice u posudu sa glazurom dobro promešati celu masu. Kada nanosimo glazuru na biskvitirani predmet, samo nekoliko puta apliciramo glazuru to nežnim potezima, tek toliko da vrhom četkice (dlakom) nanosimo glazuru. Na žalost, da bi se prava slika stvorila o količini nanešene glazure, njenom kalitetu nanosa kao i spoznale vrste glazura, neophodno je određeno vreme posvetiti tehnikama dekoracije.

- Kamenina* - proces pečenja keramike na temperaturama od 1120-1250⁰C usled pečenja keramika poprima izgled “kamena” te otuda i sam naziv - kamenina