Svake godine, tokom raspusta organizujemo pod pokroviteljstvom Gradskog Sekretarijata za sport i omladinu  besplatne škole keramike za decu Osnovnih i Srednjih škola na teritoriji grada Beograda.

U periodu od 02. - 14. avgusta održavamo školu keramike u Centru za kulturu i sport „Šumice“ gde sa zainteresovanom decom učimo različite tehnike modelovanja i dekoracije kao i vrtenja na grnčarskom kolu.

U dogovoru sa Centrom, školu keramike produžavamo za tri dana i bez prekida ćemo raditi tokom vikenda.

Planiramo da tokom septembra organizujemo izložbu dečjih radova gde  uz prigodan program dodeljujemo diplome svim polaznicima naše besplatne škole keramike.

Kako smo postali istinski talac promena, čedo (kultura) koje društvo zbog nemara guši i unižava, kulturna zbivanja postaju sve prisutnija i nikada kao sada, su više nego obeležje kulturnog kontra - udara!

Da bi se skrenula pažnja na ne mali auditorijum kulturnih radnika, umetnika i onih kojima je stalo do akcenta kulturnih vrednosti društva u Srbalja, Singidunum preko ULUPUDUS-a , tj. Tanja Dejanović (aktuelni predsednik NAŠEG Udruženja, autor izložbe) i Maja Škaljac Stanošević, kustos Singidunuma, priredili su veoma impresivno dešavanje. Dodatni akcenat samoj izložbi daje multimedijalna prezentacija.

Savremena Srpska keramika, predstavljena u radovima kolega na izložbi, prkosi vremenu u kome je nastala. Oduvek je Naša keramika bila u korak s vremenom. Svi svetski trendovi, personalna stremljenja, preveliki kreativni naboj, krase njene stvaraoce. Izuzetan doprinos poklanjaju nam i mlađe kolege koje u svojim delima pokazuju istinske vrednosti Srpske keramike.

Jedino izlagačko mesto nije u prilici da pokaže sve vrednosti keramike u svom sjaju i volumenu. Na Našu žalost, to je jedino što imamo i za sada se dalje od toga ne može.

Samo ovakvim dešavanjima doprinosimo sveopštem utisku doprinosa kulture u razvoju društva, stoga, nada u predstojeća vremena da će se pronaći rešenje za reprezentativnim prostorom u kome će keramika biti adekvatno predstavljena.

Kakav dan, za razliku od predhodnog ponovo smo se vratili zimi. Prevari me predhodni, veoma lep i topao dan, te sklonih sva drva za loženje i naravno, ko će da greje, kada je već došlo leto!

Po sumorno kišovitom i hladnom danu uputio sam se da, kao savesni kolega - umetnik predam radove za prestojeću izložbu. Kuća Đure Jakšića u Skadarliji je jedno od reprezentativnih zdanja kako za Beograd tako i za kreativno stvaralaštvo. Da postoji mogućnost da preko ULUPUDUS-a dobijemo barem mogućnost da ga koristimo i u komercijalne svrhe, svima bi bilo od velikog interesa te korist dolazi sama po svoje!

Koncepcija izložbe je fantastično zamišljena - da se prezentuje SUVENIR kao zaštitni pečat grada u već gore pomenute, komercijalne svrhe.Trenutak je takođe idealan, dani Beograda trenutno veliko dešavanje, predstojeća velika manifestacija Eurosonga u Beogradu te dolazak (predpostavljamo) velikog broja stranaca. Sledi letnja sezona, gde se očekuje velika poseta stranaca u našem gradu.

Tema koju već duže vreme zagovaram, SUVENIR, kompleksna tema koja zahteva veoma detaljnu raspravu na visokom nivou. Prosto se postavlja pitanje koliko je to NAŠ strateški interes, BRAND, te želja velikog korpusa da se uključi u taj projekat.

Ogroman broj ljudi radi, pokušava te pronalazi razne mogućnosti plasmana svojih proizvoda. Veoma dobro razrađeno predstavljanje putem tezgi (kartonske kutije, kamp stočići…) na raznim mestima grada (dani Otvorenog Srca), govori o odličnom snalaženju dela kreativaca koji se nisu pomirili sa svojom sociološkom stvarnošću. To daje jedan prizvuk socio problema grada o čemu sam već govorio.

Značaj istinskog i realnog uključivanja gradskih institucija u obostranoj pomoći pri realizovanju ovog, ogromnog posla, značilo bi pomeranje sa mrtve tačke i davanje inputa novim i još kreativnijim snagama koji bi u otvorenoj konkurentnosti mogli da pronađu svoju šansu. Mi imamo i previše odličnih primera kako to neki drugi u svetu rade. Ne treba otkrivati VODU da se rešenje pronađe, razmisli o ovome i daj svoj predlog.

Udruženje likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije u saradnji sa Opštinom Stari Grad organizuje izložbu BEO BEOGRAD

Galerija: „Kuća Đure Jakšića”

Otvaranje: 15. April 2008. godine u 13 sati

Trajanje: do 25. Aprila 2008. godine

Prijava radova na CD-u ili fotografija: do 10. Aprila

Selekcija : 11. Aprila

Prijave odneti kustosu Z. Đermanov u galeriji Singidunum

IZLOŽBA ĆE BITI PRODAJNA, cene promotivne, popularne, kako bi se privukla pažnja javnosti Beograđana.

ULUPUDUS je izložbu BEO Beograd koncipirao sa idejom da se kvalitetan, savremen i komunikativan način prezentuje ostvarenja svojih članova koji se bave temom Beograda ali i sve traženijim predmetom primenjene umetnosti i dizajna - suvenirom.

Izložba je zamišljena kao jedan od načina pokretanja inicijative da se sistemski reši prezentacija i promocija Beograda i Srbije, prepoznatljivog znaka, simbola, sve iskazano savremenim umetničkim jezikom.

Kao Udruženje koje okuplja najznačajnije stvaraoce svih oblasti primenjene umetnosti i dizajna, ULUPUDUS može da odgovori na izazov koji se nametnuo dolaskom sve većeg broja turista, poslovnih partnera, organizacijom sportskih takmičenja, kulturnih i privrednih manifestacija i sl.

Koncept izložbe BEO Beograd već svojim nazivom usmerava na značenje imena grada koji je nosilac plemenitog prideva. Radovi iz svih oblasti primenjen umetnosti i dizajna, trebalo bi da budu pretežno beli, a izlaganje u „Kući Đure Jakšića „ treba da skrene pažnju na pitanja mogućih motiva, oblika,predmet, načina obrade: stilizacija, modifikacija, replika i dr.

Mogli bi da se izlože: tanjiri, vaze, amfore, pepeljare, podmetači, držači za sveće, slanici, ukrasna keramika, čaše, flaše, marame, kravate, kačketi, torbe, lampe, grafike, slike i brojni drugi predmeti od najrazličitijih materijala. Dominantna boja trebalo bi da bude bela da bi se podcrtala ideja i umetnička prezentacija.

Da je sve prošlo kako je prošlo, da su usledila silna LOGIČNA pitanja Danice, da nas je nepravda i ne principijelnost totalno uzdrmala, reših da u ponedeljak pozovem sve činioce u lancu za samu dodelu paketića.
Kako sam dobio uveravanja iz ULUPUDUS-a da je sve odrađeno kako valja, sekretar udruženja mi je dala telefon sekretara za kulturu grada Beograda, koji su bili pokrovitelji same akcije.
Očekivao sam da ću ući u veliku borbu sa vetrenjačama ali da treba izneti i objasniti odgovornima da je po sredi PRINCIP i očaj jer je dete ispalo ŽRTVA nesporazuma ili veoma loše odrađenog posla.
Kulturno mi je čovek rekao da ja ne razgovaram sa njim, lično, nego sa INSTITUCIJOM, da od njegovog saosećanja nemam, naprosto ništa. Čak je pokušao da prenebregne ceo tok i nameru mog obraćanja na podpitanja kako smo se proveli i da li je sve bilo dobro??? Totalna zamena teza iz ugla moje malenkosti. Nama, porodici, uopšte nije stalo da primimo paketić ali moram da zaštitim svoje dete na taj način što ću da iznesem svoje ogorčenje na diskriminativni tok cele stvari!
Ako smo nas dvoje članovi strukovnog udruženja i ako niko od prvih prozvanih karika u lancu na to nije imao ništa protiv, gde je problem?
Čovek me je samo, kulturno saslušao i predložio da pokušam objašnjenje da dobijem od Sava centra. Pošto mi namera nije bila da nekome pretim i iskaljujem svoju frustraciju, konstatovao sam da treba ići do kraja i obratiti se sledećem bastionu informativne tame.
Pozoveš broj sektora za kulturne poslove Sava centra i u dva maha ti dotična kaže da sačekaš a ti imaš utisak posle deset minuta čekajući ne bi li te neko udovoljio, da je dotična naprosto isparila ili možda promenila posao.
Bio sam uporan i taj poziv ponovio opet – bezuspešno. Iz očaja, setih se da pravu informaciju može da mi da operater na centrali – bingo!
Nedugo zatim dobio sam osobu, po glasu prilično sigurnu i koliko iz priče sam mogao da sklopim kockice, već upoznatu sa našim slučajem. Kao što sam predpostavio, naleteo sam na veoma čvrst zid a nikako nisam mogao da pojasnim nameru poziva. “Čvrst zid” je kategorično negirala svaku umešanost sa nesporazumom, nije bila voljna da sasluša i u duhu iskusnog koturića sistema ukazivala na žurbu i izlišnost bilo kakve dalje komunikacije.
Epilog: niko nije odgovoran, niko nije kriv i ništa se nije dogodilo!
Samo je ostala gorčina u stomaku zbog Danicine razočaranosti i na njenu i moju VELIKU ŽALOST suočavanje sa nepravdom koja u njenom malom životu VEĆ je počela.
Ispali smo žrtve sistemske birokratije i pronašli smo – zamenu teza – zadovoljstvo u bezbrižnoj igri deteta novim lutkama!