Livenje u gipsanim kalupima je tehnika multipliciranja, umnožavanja keramičkih predmeta.
Karakteristično za sve keramičare je da koristimo dve vrste kalupa: za liveću masu ili kalupe za tkz. kvečovanje(tehnika ručnog utiskivanja gline u gipsane kalupe).
Zbog čega koristimo gipsane kalupe? Gips je mineral, po svom sastavu kalcijum sulfat. Njegova prednost je u tome što se veoma lako obrađuje. Dobra strana je što je jeftin i najvažnija uloga mu je hidroskopnost - upija vodu.
Za izradu većih serija potpuno istih proizvoda (šolje, flaše, vaze, šuplje posude svih vrsta) koristimo livaću masu uz pomoć gipsanih kalupa.
Liveću masu možete pripremiti na dva načina: lakši i teži. Lakši je da odete do prodavnice, kupite džak liveće mase u prahu, dodate elektrolit (soli Natrijuma - karbonat, silikat, fosfat), malu kolučinu vode, sve to izmešate i pristupite radu.
Drugi, teži način je da sami pripremite masu, odgovarajuću Vašim potrebama i da takođe prionete radu. Prednost kod livećih masa je što u samom startu masu, ako želite možete da obojite u boje Vama prihvatljivim. To postižemo dodatkom određene količine (proporcioni sadržaj) bojitelja (uglavnom oksidi ili farb - kerperi).
Livenje u gipsanim kalupima je proces i traži ispitivanje i prilagođavanje kako samim masama za livenje tako i načinima i izradama gipsanih kalupa.
Obzirom da se Univerzijada polako zahuktava, da se očekuje veliki broj stranih posetilaca, tako i keramičari u svojim ateljeima pripremaju odlivke za ponudu suvenira i drugih reprezentativnih proizvoda .
Ova tema je veoma značajne te ću u narednim tekstovima više pisati o masama i gipsanim kalupima, kao što sam o tehničkim karakteristikama već govorio u rubrici o tehnologiji vezanoj za keramiku.
Šta ti misliš o tome?
Možda se „neverne Tome” neće složiti sa mnom, ali najbolje je da Vam se atelje nalazi u sklopu ili veoma blizu kuće. Nama se ceo dan odvija u ateljeu, koga od milošte zovemo RADIONICA. Obzirom da je po sredi minimalizam, sve u njemu je postavljeno na određeno mesto i veoma je pregledno. Kada dogovorimo veći posao onda improvizujemo, koristeći druge prostorije kao i odlazak u prirodu gde ima dobrih uslova za rad na većim serijama.
Mali radni prostor zahteva odličnu organizaciju i odgovarajuće mesto gde bi se završeni radovi mogli postaviti na sušenje. Obzirom da većina nas, keramičara, radi u minimalističkim uslovima, otuda je improvizacija osnovna i bez nje IČ (ništa) ne bi moglo da se sprovede u delo. Najviše vremena odlazi na dekoraciju što sam već više puta pisao na blogu. Naročito je važno da se planski postavi zadatak, kojim redosledom treba pristupiti samoj dekoraciji da bi se posao mogao uraditi na najbolji i najbrži način. Već izvesno vreme radimo satove karikaturalne prirode sa životinjama koje su inkopatibilne našem mentalnom sklopu - MAČKE.
To ne znači da ih ne volimo, „dapače” obožavamo ih, samo ne možemo da ih posedujemo. Verovatno to proizilazi iz činjenice da smo decenijama okruženi psima i da kao zaljubljenici u životinje, mačke su takođe omiljene. E, obizrom da ne možemo da ih posedujemo onda smo rešili da ih napravimo. U samoj kući pod pojmom ČUVARKUĆA, nas porodično, vezuje za mačke iz gore navedenog razloga. Svaka prostorija u kojoj se boravi poseduje po neku ČUVARKUĆU.
Šta ti misliš o tome?
Kako smo postali istinski talac promena, čedo (kultura) koje društvo zbog nemara guši i unižava, kulturna zbivanja postaju sve prisutnija i nikada kao sada, su više nego obeležje kulturnog kontra - udara!
Da bi se skrenula pažnja na ne mali auditorijum kulturnih radnika, umetnika i onih kojima je stalo do akcenta kulturnih vrednosti društva u Srbalja, Singidunum preko ULUPUDUS-a , tj. Tanja Dejanović (aktuelni predsednik NAŠEG Udruženja, autor izložbe) i Maja Škaljac Stanošević, kustos Singidunuma, priredili su veoma impresivno dešavanje. Dodatni akcenat samoj izložbi daje multimedijalna prezentacija.
Savremena Srpska keramika, predstavljena u radovima kolega na izložbi, prkosi vremenu u kome je nastala. Oduvek je Naša keramika bila u korak s vremenom. Svi svetski trendovi, personalna stremljenja, preveliki kreativni naboj, krase njene stvaraoce. Izuzetan doprinos poklanjaju nam i mlađe kolege koje u svojim delima pokazuju istinske vrednosti Srpske keramike.
Jedino izlagačko mesto nije u prilici da pokaže sve vrednosti keramike u svom sjaju i volumenu. Na Našu žalost, to je jedino što imamo i za sada se dalje od toga ne može.
Samo ovakvim dešavanjima doprinosimo sveopštem utisku doprinosa kulture u razvoju društva, stoga, nada u predstojeća vremena da će se pronaći rešenje za reprezentativnim prostorom u kome će keramika biti adekvatno predstavljena.
Kao roditelj mogu reći da sam veoma ponosan na protekli period vezan kako za pripremu tako i za samu realizaciju izložbe.
Voleo bih da sam u zabludi, ali mislim da smo Marica i ja iskoristili poslednji trenutak velikog kreativnog naboja koga je imala naša Danica.
Sva deca imaju pravo a često i obavezu da se menjaju. Promena u životu malog deteta znači odrastanje, suočavanje sa svetom oko sebe kao i posledicama koje život nosi.
Svako dete u početnoj fazi svog života ima želju za kreativnim izražajima.
Zahvaljujući profesiji koju smo odabrali, naša Danica je svoje prve korake napravila u ateljeu, gde je i prvi kontakt ostvarila sa glinom, osnovnim materijalom.
Prvi rad na točku
Tu su nastali predivni radovi po fazama i po inspiraciji vezanoj za periode kroz koje je prolazila.
Dacini suveniri
Opšta slike je više nego pozitvna, jer smo kao profesionalci, Damm keramik studio, zaista učinili sve da ova izložba bude kako posećena tako i prilično dobro medijski propraćena.
Od velikog značaja za naredni period u radu našeg studija, u edukativnom smislu, ima veza koju smo ostvarili sa medijima i prevashodno sa Centrom za Kulturu i Sport Šumice, tako i sa organizacijom Prijatelji dece Opštine Voždovac, posebno sa g-dinom Božidarom Delićem.
Namera nam je da ova iskustva sa našom Danicom primenimo i kasnije sa drugom, ne manje kreativnom decom jer kulturna dešavanja u Beogradu imaju za potrebu i afirmaciju dece, posebno u nižem školskom uzrastu.
Na prethodnom 30-tom Međunarodnom sajmu turizma, koji se održao u hali 14 (od 28. februara do 02. Marta) na Beogradskog sajmu, učestvovali smo u okviru štanda Turističke Organizacije Srbije.
Na Sajmu je bila promovisana celokupna turistička ponuda Srbije a najzanimljivije aktivnosti su bile :
- Kulturni turizam - Put kulture rimskih imperatora u Srbiji i Kulturni put Transromanike
- Suveniri, tradicionalni zanati i putevi hrane
- Aktivni odmor i priroda
- Dunav
Damm keramik studio je dobio poziv od Ane Jovanović iz Suvenira Srbije gde smo uzeli učešće u demostraciji starih zanata - grnčarija, rad na grnčarsko točku, kao i sa prezentacijom naših suvenira.
Izvestan broj godina smo “Putujuće pozorište Šopalović” tako da posedujemo određene postamente predviđene za ovakve prilike a po potrebi koristim točak. Hteo sam da kažem da nam je bilo potrebno celo pre podne da se pripremimo za prezentaciju!
Veoma pristojno smo bili dočekani te smo odmah po dolasku prionuli na izlaganje svojih ruku delo.
Od kuće sam poneo veću količinu gline jer sam predpostavio da bi zainterovani voleli da probaju kako se radi na točku.
I upravo tako!
Kako sam počeo da vrtim tako su ljudi krenuli da se okupljaju. Grnčarija, kao jedan od najstarijih zanata, ima tu prednost što je za gledaoca jako zanimljiva. Za kratko vreme od obične grudve zemlje gledalac može da vidi - magiju! To ga zatim ponese i stvara utisak da i on isto tako lako može napraviti određenu vazu ili flašu. Moram priznati da smo bili atrakcija na čitavom štandu TOS-a.
Usledili su kontakti, razna pitanja kao i potencijalni kontakti koji se vezuju za određene vidove saradnje.
Tu su bili novinari, kamermani, pa smo imali nekoliko intervjua za radio 202, dnevno izdanje časopisa Politika i njihova najava posete našem ateljeu.
Obzirom da je bila promicija keramike i rada na grnčarskom točku u rad sam uključio i pojedine zainteresovane kojima je bila želja od davnina da probaju nešto da naprave na točku.
Koliko sam mogao da procenim, više se mlađeg sveta interesovalo za keramiku i rad na grnčarskom točku, nego stariji.
Epilog ove priče - postignut je cilj. Napravili smo dosta solidnu promociju, predpostavljam, zaintersovali smo određene da se uključe u školu keramike. Putem flajera informisali smo zaintersovane da se mogu elektronskim putem aktivno uključiti u dešavanja i zbivanja u oblasti keramike. Napravili smo nekoliko intervjua za medije. Očekujemo da nas tim povodom u ateljeu poseti novinska kuća Politika i iznad sveha, uspostavili smo saradnju i kontakt sa Suvenirima Srbije i Turističkom Organizacijom Srbije.