Moja bivša osnovna škola se zvala „Maksim Gorki“ i ne znam zašto su morali da menjaju ime u „Dositej Obradović“? To je u trendly – friendly fazonu nastalo zbog prisajedinjenja škole po kome MOJA, sada nosi ime čuvenog reformatora i revolucionara. Da se razumemo, nemam ništa protiv Dositeja, taman posla, nego Nema dece na Lekinom Brdu, bela kuga nas je totalno uzela pod svoje i ujedinjenjem dve škole, MOJA sada ima negde oko 600 đaka.
Taj, upravo trendly fazon nam je oskrnavio Lekino Brdo mnoštvom novih zgrada koje kao pečurke posle kiše niču i ruže izgled Dušanovca koga više nema. Novi ljudi sa novim dijalektima, prepoznatljivi po nezgrapnom hodu, po svojim običajima, uglavljeni među saće betonskih zidina, nagoveštavaju da će dece biti!
Dugi niz godina Marica i ja smo prijatelji škole. Učestvovali smo u velikom broju akcija, konkursa, donacija, rada sa decom, te smo, ovog puta na molbu nastavnika likovnog održali konsultacije povodom uključivanja sekcije keramike u redovan program škole.
Nekoliko đaka je bilo prisutno i odmah smo se dali u male sugestije i pomoć profesoru.
Nekada je likovni kabinet bio izvanredni atelje i mnogi su u njemu provodili puno vreme izvodeći kreacije u raznim materijalima. Čitavi zidovi – murali , vitraži oslikavali su i krasili školu. Opet je nekom zasmetao siroti Gorki te ne samo što mu ime promeni, nego i zidove prekreči. Danas je to, na žalost, ruina u odnosu na predhodna vremena.Srećom, keramička peć je tu! Neko od nastavnog kadra je pekao biskvit i tako dobro ga ispekao da sutra idem u školu sa štemajzom i čekićem da odvalim prepečene radove koji stoje nekoliko godina unutar same RUSKE, ops, omaklo mi se, laboratorijske peći.
U svakom slučaju donosim moj pirometar i prilikom ispitivanja ispravnosti peći proveriću kako funkcioniše. Ohrabruje činjenica da, ako je sve u redu, pečeni radovi unutar same peći su totalno sinterovali. Znači može i meka kamenina!
Labaratorijske peći su bile nekada veliki hit! Skoro sve Osnovne škole su ih posedovale. Za kućnu radinost je nevolja što su glomazne i zauzimaju mnogo prostora a sama korisna zapremina pečenog prostora je mala. Tim povodom sećam se tehnologa iz fabrike u Mladenovcu, koji nas je savetovao kada smo odlučili da kupimo ozbiljnu peć:
„Prvo kupuješ malu, a ona ti obezbedi veliku!“
A mi, opet se vraćamo minimalizmu okruženi zgradama od kojih Sunce više videti nećemo.
Pakleno leto ali mi se ne damo! Radimo i kreiramo. Svaki dan se u našem atelju smenjuju ljudi koji iz različitih pobuda žele nešto novo da spoznaju kao i da se relaksiranjem u keramici udalje od problema ili od napornog posla. Različitim tehnikama dekoracije zadivimo ih gde svoj kreativni naboj krunišu veoma dobrim radovima.
Kao što je na ovu temu već bilo govora, izvodeći osnovne tehnike u modelovanju DAMM KERAMIK STUDIO se trudi da pospeši kreativnost svakog kandidata koji u zanosu rada prikazuje ono najbolje što ga trenutno okupira.
Leto jeste pakleno ali mesta za kreativnim rashlađivanjem ima na pretek!
Ako se dvoumite, u dvorištu, u hladu, okruženi zelenilom i Vi možete da se opustite i mnogo da naučite. A posle? Pa sami ćete proceniti koliko Vas keramika opčini i omađija, mi smo tu!
Šta ti misliš o tome?
Livenje u gipsanim kalupima je tehnika multipliciranja, umnožavanja keramičkih predmeta.
Karakteristično za sve keramičare je da koristimo dve vrste kalupa: za liveću masu ili kalupe za tkz. kvečovanje(tehnika ručnog utiskivanja gline u gipsane kalupe).
Zbog čega koristimo gipsane kalupe? Gips je mineral, po svom sastavu kalcijum sulfat. Njegova prednost je u tome što se veoma lako obrađuje. Dobra strana je što je jeftin i najvažnija uloga mu je hidroskopnost - upija vodu.
Za izradu većih serija potpuno istih proizvoda (šolje, flaše, vaze, šuplje posude svih vrsta) koristimo livaću masu uz pomoć gipsanih kalupa.
Liveću masu možete pripremiti na dva načina: lakši i teži. Lakši je da odete do prodavnice, kupite džak liveće mase u prahu, dodate elektrolit (soli Natrijuma - karbonat, silikat, fosfat), malu kolučinu vode, sve to izmešate i pristupite radu.
Drugi, teži način je da sami pripremite masu, odgovarajuću Vašim potrebama i da takođe prionete radu. Prednost kod livećih masa je što u samom startu masu, ako želite možete da obojite u boje Vama prihvatljivim. To postižemo dodatkom određene količine (proporcioni sadržaj) bojitelja (uglavnom oksidi ili farb - kerperi).
Livenje u gipsanim kalupima je proces i traži ispitivanje i prilagođavanje kako samim masama za livenje tako i načinima i izradama gipsanih kalupa.
Obzirom da se Univerzijada polako zahuktava, da se očekuje veliki broj stranih posetilaca, tako i keramičari u svojim ateljeima pripremaju odlivke za ponudu suvenira i drugih reprezentativnih proizvoda .
Ova tema je veoma značajne te ću u narednim tekstovima više pisati o masama i gipsanim kalupima, kao što sam o tehničkim karakteristikama već govorio u rubrici o tehnologiji vezanoj za keramiku.
Šta ti misliš o tome?
Možda se „neverne Tome” neće složiti sa mnom, ali najbolje je da Vam se atelje nalazi u sklopu ili veoma blizu kuće. Nama se ceo dan odvija u ateljeu, koga od milošte zovemo RADIONICA. Obzirom da je po sredi minimalizam, sve u njemu je postavljeno na određeno mesto i veoma je pregledno. Kada dogovorimo veći posao onda improvizujemo, koristeći druge prostorije kao i odlazak u prirodu gde ima dobrih uslova za rad na većim serijama.
Mali radni prostor zahteva odličnu organizaciju i odgovarajuće mesto gde bi se završeni radovi mogli postaviti na sušenje. Obzirom da većina nas, keramičara, radi u minimalističkim uslovima, otuda je improvizacija osnovna i bez nje IČ (ništa) ne bi moglo da se sprovede u delo. Najviše vremena odlazi na dekoraciju što sam već više puta pisao na blogu. Naročito je važno da se planski postavi zadatak, kojim redosledom treba pristupiti samoj dekoraciji da bi se posao mogao uraditi na najbolji i najbrži način. Već izvesno vreme radimo satove karikaturalne prirode sa životinjama koje su inkopatibilne našem mentalnom sklopu - MAČKE.
To ne znači da ih ne volimo, „dapače” obožavamo ih, samo ne možemo da ih posedujemo. Verovatno to proizilazi iz činjenice da smo decenijama okruženi psima i da kao zaljubljenici u životinje, mačke su takođe omiljene. E, obizrom da ne možemo da ih posedujemo onda smo rešili da ih napravimo. U samoj kući pod pojmom ČUVARKUĆA, nas porodično, vezuje za mačke iz gore navedenog razloga. Svaka prostorija u kojoj se boravi poseduje po neku ČUVARKUĆU.
Šta ti misliš o tome?
Kako smo postali istinski talac promena, čedo (kultura) koje društvo zbog nemara guši i unižava, kulturna zbivanja postaju sve prisutnija i nikada kao sada, su više nego obeležje kulturnog kontra - udara!
Da bi se skrenula pažnja na ne mali auditorijum kulturnih radnika, umetnika i onih kojima je stalo do akcenta kulturnih vrednosti društva u Srbalja, Singidunum preko ULUPUDUS-a , tj. Tanja Dejanović (aktuelni predsednik NAŠEG Udruženja, autor izložbe) i Maja Škaljac Stanošević, kustos Singidunuma, priredili su veoma impresivno dešavanje. Dodatni akcenat samoj izložbi daje multimedijalna prezentacija.
Savremena Srpska keramika, predstavljena u radovima kolega na izložbi, prkosi vremenu u kome je nastala. Oduvek je Naša keramika bila u korak s vremenom. Svi svetski trendovi, personalna stremljenja, preveliki kreativni naboj, krase njene stvaraoce. Izuzetan doprinos poklanjaju nam i mlađe kolege koje u svojim delima pokazuju istinske vrednosti Srpske keramike.
Jedino izlagačko mesto nije u prilici da pokaže sve vrednosti keramike u svom sjaju i volumenu. Na Našu žalost, to je jedino što imamo i za sada se dalje od toga ne može.
Samo ovakvim dešavanjima doprinosimo sveopštem utisku doprinosa kulture u razvoju društva, stoga, nada u predstojeća vremena da će se pronaći rešenje za reprezentativnim prostorom u kome će keramika biti adekvatno predstavljena.
