Sa početkom proleća naše aktivnosti postaju sve intenzivnije. Pripremljeni  na različite aktivnosti koje nam se dešavaju istovremeno, ovog puta smo prihvatili poziv kolege arhitekte Vladimira Lovrića, Predsednika našeg Udruženja, da sa svojom radionicom ulepšamo prezentaciju Eko kuće na Beo Plant Fair-u.

  

  

 

Kako sam već istakao, istovremeno smo angažovani u nekoliko pravaca: školske aktivnosti, projekat vezan za studente Politehnike i njihovo gostovanje na Svetskom sajmu dizajna u Milanu,o čemu će biti više reči u narednim tekstvoma, za poznate klijente, realizacija specifičnih posuda.

 

 

Naša radionica je bila u sklopu pratećeg programa Sajma gde je poseta bila na velikom nivou.

 

 

Prednost naše radionice je u interaktivnom kontaktu sa publikom koja je i ovog puta bila ispred našeg štanda u velikom broju.

 

  

Nije kome je rečeno već kome je suđeno.

Baš u tom maniru se fijaskom završilo naše putešestvije do Novog Sada.

  

 

Međunarodna studentska organizacija nas je kontaktirala, odmah nakon novogodišnjih praznika, sa namerom da se pridružimo tom skupu i učestvujemo sa našom radionicom u novosadskom hotelu Park, tokom boravka studenata iz 113 zemalja širom sveta.

Ponuda primamljiva ali uslovi pod kojima bi se naš rad izveo i nisu  baš najjasnije dogovoreni. Prihvatili smo učešće na njihovoj manifestaciji  i nakon Sajma turizma uputili  se za Novi Sad sa čitavom opremom kao i sa pregršt suvenira koje smo već ranije pripremili.

  

Prvi šok je bio susret sa mladom osobom, Oljom Venečanin - Special Event Manager- organizatorom.Sve što smo usmeno dogovarali se nije ispoštovalo. Radionice na grnčarskom kolu nije bilo iz bezbedonosnih razloga.Navedene su, kao izgovor, visoke kazne koje bi organizator skupa morao da snosi  zbog eventualnog prljanja objekta(??) Drugi šok je bio što smo čekali pojavljivanje dotičnih studenata na naše štandove više od 4 sata. Nakon tog vremena veoma mali broj ljudi je pristupio štandovima pa smo stekli utisak da studenti i nisu informisani da postoji mogućnost nabavke suvenira kao i održavanje radionica.Još jedan u nizu izgovora dotične, Special Event Manager-a, da smo u obavezi da ostanemo do 21h te da mi ne poštujemo dogovor(???).  To je bilo sasvim dovoljno da odlučimo da se spakujemo i vratimo za Beograd.

  

Naravoučenije:

Obavezno prilikom sklapanja dogovora-ugovora, dostaviti pisani dokument sa tačno naglašenim pravima i obavezama obe strane.

Sve radionice i aktivnosti moraju biti plaćene jer time se obavezuje naručilac usluga da će ispoštovati dogovorene obaveze.

  

Osećamo se izigrano kao i iskorišćeno jer nesposobnošću organizatora, koja svojim godinama i nije bila u mogućnosti da stekne viša iskustva u menadžeriji , doprineli smo da u svom kurikulumu dobije  pozitivnu ocenu na organizatorske veštine.

Sebe smatramo profesionalcima ali ovakve situacije  su moguće i iz izloženog  primera se dešavaju.

  

Ovo iskustvo je veoma dobro kako za nas tako i za sve koji svojim delatnostima sebe mogu izložiti  velikim neprijatnostima i dodatnim materijanim troškovima.

 

 

Velika čast za naš studio učinjena je dolaskom grupe žena iz Japana na čelu sa Madam Ecuko Cunozaki suprugom ambasadora Japana u Beogradu.

 

 

 

 

Povod za dolazak u naš studio žena iz Japana  bile su aktivnosti našeg tima kao i poklapanje sa prezentacijom japanskih tradicionalnih umetnosti ikebane, kaligrafije i ceremonije mirisa, održane u Domu omladine.

 

 

 

 

Dugi niz godina održavamo prezentacije tradicionalne japanske keramičke tehnike RAKU-a ali u pripremnom periodu  radionice, za žene iz Japana, trema i neizvesnost oko detalja je bila na najvišem mogućem nivou.

 

 

 

Nismo znali koliko su informisane i da li su imale iskustva sa RAKU-om. Stoga, tokom pripreme, obratili smo pažnju na najsitnije detalje radionice kao nikada do sada.

 

 

Neizvesnost oko vremenske prognoze, poteškoće oko parkiranja u našem kraju zbog guste naseljenosti, određeni detalji vezani za proces pečenja i kako  predvideti baš tačnu temperaturu otvaranja peći, samo su neka od pitanja koja su  bezmalo odzvanjala u našim glavala.

 

 

 

 

Tradicionalno veoma skromne, jednostavne , lepo vaspitane i zainteresovane do kraja da isprate ceremoniju procesa RAKU-a, gospođe su nas opčinile i ukazale na to kakvi treba da budemo svi koji živimo na ovim prostorima.

 

 

 

 

Verovatno zbog prevelike posvećenosti da nam radionica baš uspe i da se ne obrukamo ni u jednom sitnom detalju, sve se poklopilo u superlativu, počev od vremena koje se samo moglo poželeti!

 

Posude i glazure koje smo pripremili, potrudili smo se da baš budu u duhu Japana.

 

 

Nismo želeli da preterujemo sa tradicionalnom recepturom, vezano za rani period RAKU-a kao i različitim tehnikama dekoracije,već jednostavim i prepoznatljivim glazurama i formama posuda za čaj.

 

Tokom odabira posuda obratili smo pažnju na njihove pokrete kojim drže posude, jedinstveni i za nas atipični, sve u duhu Japana!

 

Sa toliko pažnje su analizirali posude da sam u momentima bio u neizvesnosti i nedoumici da im nije  po volji. Međutim, studiozni pristup, vizuelni karakter i dodir same posude za mene su ostavile najjači utisak tokom trajanja čitave radionice.

 

Na kraju, otvaranje peći, redukcija i želja da što pre dočekamo da proces odradi svoje, rezultirao je više nego sa uspešnim posudama koje su naše gošće dobile!

 

 

Još jednom, čast nam je bila ugosti grupu žena iz Japana u našem studiju!

  

Vreli dani, pregršt aktivnosti a deca koja letnje dane provode u gradu su stalni posetioci našeg studija.

 

 

 

 

Različiti uzrasti, različite potrebe, želja za stvaralaštvom pobuđuje u deci kreativnost.

 

 

 

Tokom rada pripremamo se i za različite konkurse vezano za dečju izlagačku delatnost.

 

 

 

Takođe, posećujemo i kampove gde su dečje potrebe za našim prisustvom  neophodne.

 

 

 

U našim radionicama učimo o trodimenzionalnom oblikovanju, različitim tehnikama rada, konstrukcije, pa nakon toga dečja mašta dolazi do izražaja.

 

 

 

 

Leto počinje i naše aktivnosti tokom letnjih meseci vezuju nas za različite potrebe naših kandidata.

 

 

 

Prijatno nas je iznenadio mail a kasnije i poziv preko Skype-a iz Dubrovnika.

 

 

 

Ana je želele da kod nas dođe i nauči osnove za izradu kalupa koji bi joj  pomogli u njenom daljem radu, na plasmanu suvenira.

 

 

Na moje pitanje, zašto baš kod nas? Ana je odgovorila da nas je pronašla preko interneta i da joj se dopala naša internet prezentacija.

 

Sa sobom je donela određen broj uzoraka, veoma profesionalno urađenih suvenira sa motivima grada Dubrovnika i Hrvatske.Njena želja je bila da savlada osnove i da može sama izraditi gipsane kalupe.

 

 

Počeli smo sa jednostavnim formama, izrada modela. Način na koji pristupamo prilikom izrade modela u glini i korišćenje različitih pomagala.

 

 

 

Priprema za ulivanje gipsa kao i samo ulivanje. Korišćenje odeljivača i šelaka kada radimo gips na gips, samo su neke od tema kojima smo se posvetili tokom intenzivnog kursa.

 

 

 

Ana je mama četiri male devojčice i velika je hrabrost ostaviti decu i supruga radi upoznavanja nove tehnike rada.

 

 

Bilo nam je posebno zadovoljstvo što smo upoznali ovako posrednu i energičnu mamu iz Dubrovnika. Uz divno druženje i nama su se vidici proširili !

 

 

 

 

 

Tokom leta planiramo između ostalog da posetimo Trebinje i manastir Tvrdoš pa nakon ovako lepog iskustva sa Anom i posetu Dubrovniku.

 

 

 

 

 

Ovo je bio još jedan u nizu intenzivnih kurseva koji se realizovao za sedam  dana.