U petak sam krenuo put Guče po veoma prohladnom julskom danu koga ne pamtim da je tako hladan bio u dugoj prošlosti. Dan idealan za putovanje,odlučio sam da se upustim u ovu avanturu autobusom preko Lučana. Poluprazan autobus dovezao me je do lepe varošice odakle sam za nepun sat (polovina vremana mi je protekla u čekanju i šetnji po Lučanima) stigao do Guče. Kao u predhodnom tekstu, već sam govorio o tome šta je povod mog odlaska.

Sve administrativne formalnosti i viđenje sa g-dinom Adamom sam obavio u veoma kratkom vremenskom intervalu i uputio se do Motela AS, moje destinacije i odmorišta.

Predhodno sam svratio do Crvenog Krsta da se dogovorim oko svih neophodnih detalja vezanih za predstojeće pečenje. Drva su bila obezbeđena i sušenje radova je moglo da počne!

Aca, direktor motela i njegovo veoma ljubazno osoblje me je lepo dočekalo i ugostilo, te sam posle obimnog ručka spas potražio u dužoj šetnji Gučom. Vreme sam tempirao da u povratku gledam odbojkašku utakmicu i u kasnim večernjim satima se odšetam do sušare i još jednom prekontrolišem radove koje smo ostavili na sušenju.

Umor me je savladao i uzeo danak neracionalnom planiranju. Probudio sam se u ranim jutarnjim satima te sam spas od nesanice potražio u novinama. Prvu kafu sam planirao da popijem u Centru za Kulturu i sa g-dinom Adamom još jednom do detalja sve sitnice utanačimo.

Sa braćom Šunjevarić sam se dogovorio da sve pripreme za sušenje uradimo u ranopopodnevnim satima. Do njihovog dolaska sve radove sam pripremio u sušari i postavio ih na mesto  predviđeno za sušenje. Samo me je panika obuzela od male količine radova koji su ostali u sušari.

Ove godine smo se kolektivno opredelili za male formate i pločaste forme koje će biti postavljene na paravanima na samoj izložbi.

Veoma kvalitetna grupa keramičara se deset dana družila u predivnom ambijentu pitome i mirne Guče koja se sprema za novi, 48. po redu Sabor trubača.

DAMM Keramik Studio je u saradnji sa Centrom za Kulturu Sport i Turizam, Opštine Lučani, „Dragačevo” Guča, organizovao Treću po redu koloniju keramike „Dragačevska terakota”. Kao i u tekstovima o predhodnim kolonijama i ovom prilikom smo rešeni bili da unapredimo i poboljšamo uslove rada i smeštaja. Veliku ulogu u ugodnom boravku imao je direktor Centra za Kulturu g-din. Adam Tadić, koji nam je organizovao boravak u novoizgrađenom Motelu AS koji je u sklopu Centra za Kulturu otvorio svoja vrata za posetioce.

Uz opuštajuću atmosferu, koja je bila protkana velikom dozom humora i zabave, kolege su veoma izražajno sledili svoje umetničke vizije.

Poneli smo sa sobom veliku količinu materijala za peć kao i samu peć, te različite dekorativne komponente iz potrebe da se oprobamo i dobijemo nova iskustva i polazišta za buduća vremena, pogotovu, jer nameravamo da sledeću koloniju keramike organizujemo kao Prvu međunarodnu koloniju keramike u Dragačevu.

Novinu u radu smo uneli i kod kolega izazvali veliku želju za realizacijom tehnike RAKU, gde sam u nekoliko navrata već govorio o tome.

Skoro svi su nas posetili izuzev Zorice i Evgenije ali njima smo kasnije preneli utiske.

Vrelo subotnje jutro ,krenuo sam negde oko 10h sa prvom vatrom. Na moju žalost većina cigala mi se polomila u transpotru iz Guče te sam morao da ih „puzzliram” što mi je najviše vremena oduzelo.

Na peć sam se već navikao i moram da istaknem da su mi utisci o njoj više nego pozitivni. Dodatno sam je ojačao sa još jednim slojem fibera i temperatura je mogla lepo da se prati. Čak sam ispekao dosta sinterovan biskvit u Guči te se pokazala kao dobra i za biskvitno pečenje.

Vanja i Ivana su imale simpatične biskvitirane radove i mnogo mi je stalo da ispadu dobro. Na svojim sam radovima eksperimentisao sa glazurom a posle nekoliko pečenja imao sam lep prizor. Prvo su Ivanine i Vanjine rukotvorine ispale odlično te sam zatim sa Raletom napravio odličnu belu koja se dosta dobro pokazala.

Žao mi je što je Igor morao da nas napusti ali biće još mnogo prilika, pogotovu kada napravim veliku peć sa kojom planiram ozbiljnije da se pozabavim.

O tehnici RAKU sam nešto već govorio u predhodnim tekstovima, te bih se sada fokusirao na eksperiment.

Dobro sam se pripremio, napravio peć, organizovao mesto smeštaja peći u dvorištu , pripremio glinu pogodnu za RAKU i krenuo u magiju!

„Srtah mi je držao kolega Radenko, koji ima malo iskustva u pečenju RAKU-a”.

Pretoplo jutro u ranim satima odmah po svitanju, nagoveštavalo je da ćemo imati još jedan tropski dan. Počeli smo u 7h da se pripremamo a već oko 8h smo palili PRVU PEĆ.

Obzirom da nisam eksperimentisao sa novim glazurama karakterističnim za RAKU, koristio sam već sigurne glazure za koje sam znao da kod njih neće biti greške.

Posle prvog pečenja, konstatovali smo da sam napravio veoma visoko ložište i smanjili smo ga za jedan red cigli.Rezultat posle koga smo bili malo zadovoljni govorio je da bi moglo ložište da se spusti za još jedan red cigli. Tako smo posle ponovnog smanjivanja dobili dosta dobro ložište a unutar same peći smo podigli nivo na kome su se pekli radovi, te smo na taj način dobili zadovoljavajuće rezultate.

Devet peći smo palili i dobili smo dosta dobre rezultate na šta sam veoma ponosan!

Ovom prilikom sam želeo da dobijem nekoliko odgovora:

- Butan boca je dosta izdržljiva , u mom slučaju, pokazala se kao prilično rentabilna

- Peć koju sam napravio uz male korekcije prilikom procesa pečenja se pokazala kao odlična

- Glina koju sam napravio nije imala ni jedan defenkt, odlično se pokazala u raznim eksperimentima

- Glazure koje sam koristio su bile zadovoljavajuće

- Iako sam bio nadimljen nisam okolinu izlagao preteranim dimom

- Posudu u kojoj se odvila redukcija sam pokrivao mokrom krpom sprečavajući dim

- Piljevina koja se koristi mora da bude sveža I tom prilikom efekat redukcije je potpun

- Kada se proba peć mora da se radi sa više ljudi da bi potpuni pozitivni utisak mogao da se stvori

Nedostaci:

- Improvizacija na licu mesta (što je i čar samog posla)

- Radi sigurnog pečenja mora se imati barem dve butan boce

- Zbog velike izlaznosti plina iz boce, boca hoće da se smrzava te je treba menjati

- Zbog tankog sloja izolacije unutar peći temperature nije mogla da ide preko 1000⁰C

- Treba imati i dva brenera

Prema tome, dragi moji, na kraju smo bili isceđeni kao sunđeri i umorni ali takvo dobro iskustvo i toliko dobar osećaj posle uspelog eksperimenta se može priuštiti! Sada se nestrpljivo čeka nastavak nastavak RAKU-a u Guči!

Ovom prilikom savetujem svim zainteresovanim koji bi probali RAKU, da je ovo predivna tehnika koja odmah daje rezultate i pozivam sve zainteresovane da nam se priključe polovinom septembra u Centru za Kulturu Grocke, u Rančićevoj kući, gde ćemo imati promociju ove izuzetne i veoma stare tehnike pečenja keramike.

U okviru Skupštine grada Beograda, Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda, gradska opština Voždovac, centar za kulturu i sport „Šumice” i Prijatelji dece Voždovca i ove godine su organizovali besplatan provod za decu za više od 10.000 beogradskih osnovaca i srednjoškolaca u vreme letnjeg raspusta. Organizovana su 44 sportska programa i 37 edukativnih radionica. U okviru edukativnih radionica, DAMM KERAMIK STUDIO u saradnji sa Prijateljima dece Beograda opštine Voždovac i njenog prvog čoveka g-dina Boška Delića, organizovao je desetodnevnu školu keramike. U Centru za Sport i Kulturu “Šumice” deca iz čitavog grada su učestvovala u edukativnoj nastavi koju je realizovao DAMM KERAMIK STUDIO. Preko tridesetoro dece je učestvovalo u ovom programu a većinu od učesnika su činili polaznici nižih razreda osnovnih gradskih škola.

Deca su na raspolaganju imala glinu, električni točak te dekorativne materijale: patinu, tempere, šelak, engobu i glazure.

Svrha ovog rada je bila da decu naučimo kreativnim izražajima te da ih upoznama sa našom kulturnom baštinom i keramikom kao pravcem umetnosti.

Obzirom da su uglavnom preovladavali klinci nižih razreda, nismo se preterano upuštali u teorijska razlaganja te smo odmah krenuli sa praktičnim radom i u toku samog rada pokušavali da im određene pravce, istoriju naše keramike i keramiku kao pojam, razjasnimo tokom samog rada.

Veliko interesovanje i ogromnu želju za radom deca su pokazali na grnčarskom točku.Na raspolaganju smo imali samo jedan točak , te obzirom na veliku zainteresovanost pravili smo grupe i pokušavali da na svaku molbu za ponovnim radom, izađemo u susret.

Krajnji utisak je više nego pozitivan!

Naša misija je u potpunosti obavljena. Uspeli smo da prenesemo deci naše veliko iskustvo a kao nagradu, dobili smo odlične i veoma maštovite radove. U pojmu forme, trodimenzionalno realizovane keramoplastične figure odišu dičijom maštom i kreastivnošću a od većine roditelja dobili smo pohvale i želju da se ovakav vid kreativnih dešavanja često odvija.

Na potezu su grad i dotične institucije a deca, ona su sama po sebi - veoma kreativna!

Šta ti misliš o tome?