Po povratku sa Trece kolonije keramike „Dragačevska terakota” u Guči,o čemu sam već govorio, ostalo mi je prilično posuda koje smo biskvitirali za RAKU a nismo stigli da ih glaziramo. Odlučio sam da pozovem kolege, učesnike kolonije da kod nas, za prvi slobodni weelend ispečemo RAKU-a.
Skoro svi su nas posetili izuzev Zorice i Evgenije ali njima smo kasnije preneli utiske.
Vrelo subotnje jutro ,krenuo sam negde oko 10h sa prvom vatrom. Na moju žalost većina cigala mi se polomila u transpotru iz Guče te sam morao da ih „puzzliram” što mi je najviše vremena oduzelo.
Na peć sam se već navikao i moram da istaknem da su mi utisci o njoj više nego pozitivni. Dodatno sam je ojačao sa još jednim slojem fibera i temperatura je mogla lepo da se prati. Čak sam ispekao dosta sinterovan biskvit u Guči te se pokazala kao dobra i za biskvitno pečenje.
Vanja i Ivana su imale simpatične biskvitirane radove i mnogo mi je stalo da ispadu dobro. Na svojim sam radovima eksperimentisao sa glazurom a posle nekoliko pečenja imao sam lep prizor. Prvo su Ivanine i Vanjine rukotvorine ispale odlično te sam zatim sa Raletom napravio odličnu belu koja se dosta dobro pokazala.
Žao mi je što je Igor morao da nas napusti ali biće još mnogo prilika, pogotovu kada napravim veliku peć sa kojom planiram ozbiljnije da se pozabavim.
Koliko sam bio uzbuđen, govori da nisam mogao da spavam dobro već nekoliko dana od uzbuđenja i okolnosti šta me sve očekuje kada budem palio PRVU VATRU u novoj peći!
O tehnici RAKU sam nešto već govorio u predhodnim tekstovima, te bih se sada fokusirao na eksperiment.
Dobro sam se pripremio, napravio peć, organizovao mesto smeštaja peći u dvorištu , pripremio glinu pogodnu za RAKU i krenuo u magiju!
„Srtah mi je držao kolega Radenko, koji ima malo iskustva u pečenju RAKU-a”.
Pretoplo jutro u ranim satima odmah po svitanju, nagoveštavalo je da ćemo imati još jedan tropski dan. Počeli smo u 7h da se pripremamo a već oko 8h smo palili PRVU PEĆ.
Obzirom da nisam eksperimentisao sa novim glazurama karakterističnim za RAKU, koristio sam već sigurne glazure za koje sam znao da kod njih neće biti greške.
Posle prvog pečenja, konstatovali smo da sam napravio veoma visoko ložište i smanjili smo ga za jedan red cigli.Rezultat posle koga smo bili malo zadovoljni govorio je da bi moglo ložište da se spusti za još jedan red cigli. Tako smo posle ponovnog smanjivanja dobili dosta dobro ložište a unutar same peći smo podigli nivo na kome su se pekli radovi, te smo na taj način dobili zadovoljavajuće rezultate.
Devet peći smo palili i dobili smo dosta dobre rezultate na šta sam veoma ponosan!
Ovom prilikom sam želeo da dobijem nekoliko odgovora:
- Butan boca je dosta izdržljiva , u mom slučaju, pokazala se kao prilično rentabilna
- Peć koju sam napravio uz male korekcije prilikom procesa pečenja se pokazala kao odlična
- Glina koju sam napravio nije imala ni jedan defenkt, odlično se pokazala u raznim eksperimentima
- Glazure koje sam koristio su bile zadovoljavajuće
- Iako sam bio nadimljen nisam okolinu izlagao preteranim dimom
- Posudu u kojoj se odvila redukcija sam pokrivao mokrom krpom sprečavajući dim
- Piljevina koja se koristi mora da bude sveža I tom prilikom efekat redukcije je potpun
- Kada se proba peć mora da se radi sa više ljudi da bi potpuni pozitivni utisak mogao da se stvori
Nedostaci:
- Improvizacija na licu mesta (što je i čar samog posla)
- Radi sigurnog pečenja mora se imati barem dve butan boce
- Zbog velike izlaznosti plina iz boce, boca hoće da se smrzava te je treba menjati
- Zbog tankog sloja izolacije unutar peći temperature nije mogla da ide preko 10000C
- Treba imati i dva brenera
Prema tome, dragi moji, na kraju smo bili isceđeni kao sunđeri i umorni ali takvo dobro iskustvo i toliko dobar osećaj posle uspelog eksperimenta se može priuštiti! Sada se nestrpljivo čeka nastavak nastavak RAKU-a u Guči!
Ovom prilikom savetujem svim zainteresovanim koji bi probali RAKU, da je ovo predivna tehnika koja odmah daje rezultate i pozivam sve zainteresovane da nam se priključe polovinom septembra u Centru za Kulturu Grocke, u Rančićevoj kući, gde ćemo imati promociju ove izuzetne i veoma stare tehnike pečenja keramike.
DAMM KERAMIK STUDIO na osnovu dugogodišnjeg iskustva, što sam već pisao na tu temu, slobodno može da izjavi da vrtenje na keramičkom točku nije BAUK!
Za ovaj tekst podstakao me je bračni par, ljudi koji su od pre godinu dana uplovili u biznis vode keramike!
Investirali su u proces izrade keramike: kalupi, glazure, oprema, peći, druge potrebštine za keramiku i upustili se u ovaj, ne tako lagan posao. Kod nas su se pojavili sa željom da nauče da vrte jer im je to neophodno u kompletiranju procesa izrade keramike. Planiraju da tržištu ponude posude - saksije i druge proizvode grnčarije. Zbog zakonskih regulativa, dobijanje diplome škole grnčarije i izrade keramike na keramičkom točku umnogome bi im pomoglo u registraciji i olakšavajućim okolnostima za nastavak svog posla.
Ovo nije prilika da pišem o njima,već namera da opišem veoma važnu komponentu svakog budućeg polaznika DAMM KERAMIK STUDIJA , a to je motiv i želja za novim saznanjima.
Osnovni postulat pri uspešnoj realizaciji svakog polaznika škole vrtenja na keramičkom točku je njegova želja i motiv. To je glavni pokretač i snaga koja vam, poštovani čitatelji da lako, lepršavo i inventivno kreirate. Priprema gline, centriranje, izvijanje, formiranje valjka,.. ako ste motivisani, realizujete sve ovo sa velikom lakoćom!
Imperativ za svakog polaznika predstavlja visina posude koju može samostalno da realizuje. Od toga zavisi prvenstveno želja i volja koju poseduje kao i iskustvo koje striče u školi keramike.
U predhodnom tekstu o glazurama sam napomenuo na koji način se nanosi glazura na bisvitiranu podlogu.
Sada ćemo govoriti o sastavnim delovima glazure i njenoj osnovnoj bazi, a to je frita.
U skorijoj prošlosti u industrijskoj keramici a tako i u umetničkoj, glazure su sadržale veliku količinu otrovnih materija (olovni oksid -PbO; minijum - 3PbO2;jedinjenja Barijuma - Ba; žive - Hg;…). Zbog velike opasnosti po ljudsko zdravlje radikalno su zamenjene FRITAMA.
Frite mogu biti bilo koje supstance koje se zagrevanjem prevode u fuziono stanje i zatim brzo ohlade u vodi.
Keramičke frite su rezultat zagrevanja na visokim temperaturama (14500C - 1550oC) i predstavljaju mešavine osnovnih materija koje čine keramičke glazure .
Rastvorljive materije se moraju predhodnim stapanjem (fritovanjem) preobratiti u nerastvorljiva jedinjenja, čime istovremeno smanjujemo i otpornost upotrebljenim olovnih sirovina. Olovni silikati u tako predhodno stopljenom (fritovanom) staklu, manje su otrovne nego sirovine koje su sadržale olovo. Isto važi i za druge, otrovne, npr. sirovine barijuma .
Prema tome, frite predstavljaju jednu vrstu stakla. Glazure koje sadrže frite u sebi koriste se najviše u industrijskoj, dekorativno- upotrebnoj keramici.
Frite možemo podeliti na:
Dekorisanje je vrsta aplikacije, nanošenja raznih materijala na keramičkom proizvodu u cilju dobijanja lepšeg estetskog izgleda a samim tim želja da se postigne određeni efekat na pojedino mesto ili celom proizvodu pri samoj dekoraciji.
Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda.
Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda. Već sam napomenuo patiniranu terakotu, kao prvu tehniku dekoracije i engobu.
Zadržao bih se malo na pojašnjenju dekorisanja pri tehnici engoba.
Engobiranje je jedna od najzahvalnijih tehnika a u svetu veoma prisutna i mnogo upražnjavana. Ne postoji izložba moderne svetske keramike gde ta tehnika nije zastupljena.
Engoba se uvek nanosi na polusuv predmet, i to četkicom, umakanjem ili špricanjem (air brush), a može i na pečen, biskvitiran predmet.
Kod livenih predmeta, posebno tehnikom kamenine*,tehnika engobe ima zapaženu primenu.Kao npr,:keramika Wedgwood fabrike
GLAZURE su stakla koja se razlikuju od industrijskog stakla time što se ne javljaju samostalno, već uvek zahtevaju biskvitnu podlogu.To su smeše staklastih materija, gline, bojitelja i vode.Možemo ih podeliti prema vrsti predmeta za koje su namenjene: na lončarsko-grnčarske,glazure za kameninu i porcelan.
Glazure nanosimo na dobro očišćenu podlogu, usled primesa prašine. To se najčešće vrši polusuvim sunđerom ili četkicom, u industrijskim uslovima kao i u ateljeima koristi se air brush.
Već pripremljenu glazuru dobro umutimo jer se glazura taloži unutar posude i površinskim nanošenjem,četkicom nanosimo samo retku masu. Stoga, posle svakog unosa četkice u posudu sa glazurom dobro promešati celu masu. Kada nanosimo glazuru na biskvitirani predmet, samo nekoliko puta apliciramo glazuru to nežnim potezima, tek toliko da vrhom četkice (dlakom) nanosimo glazuru. Na žalost, da bi se prava slika stvorila o količini nanešene glazure, njenom kalitetu nanosa kao i spoznale vrste glazura, neophodno je određeno vreme posvetiti tehnikama dekoracije.
- Kamenina* - proces pečenja keramike na temperaturama od 1120-12500C usled pečenja keramika poprima izgled “kamena” te otuda I sam naziv - kamenina
>
Razvijanjem kolonija grnčarije na dalekom istoku javila se potreba za skladištenjem gline. Obzirom da su zanatlije uglavnom bazirane na porodičnoj, manufakturnoj proizvodnji, proces pripreme i naročito skladištenje se prenosio sa kolena na koleno:
Majstor je pripremljenu glinu uvijao u jutane krpe natopljene vodom, zatim bi iskopao duboku rupu u zemlji i tu položio svoje zalihe gline. Da bi se mesto prepoznalo, iznad bi zasadio drvo. Mnogo kasnije, njegov sin ili unuk, koji bi isto nasledili posao, posekli bi drvo i njim ložili keramičku peć, a glinu izvadili i zatim koristili.
Glina koja je godinama, decenijama ostala u zemlji, prilagođavajući se vremenskim uslovima tokom promene godišnjih doba, bivala je sve kompaktnija i kvalitetnija za upotrebu, tako da su naslednici imali veliku korist od svojih predaka. Glini za rad postaje sve kvalitetnija kada menja više puta svoja agregatna stanja.
Skladištenje gline u plastičnim kesama, glini produžava vek, pod uslovom da je kesa dobro preklopljena i nema maogućnost za ulazak vazduha koji može da je isušuje.
Najsigurniji metod skladištenja je da se sa nekoliko plastičnih kesa glina umota.Na taj način rizike od isušivanja svodimo na minimum a glinu zadržavamo duže vrememe u kompaktnom - žitkom stanju, uvek spremnu za rad.
Prati vesti putem RSS
