Livenje u gipsanim kalupima je tehnika multipliciranja, umnožavanja keramičkih predmeta.

Karakteristično za sve keramičare je da koristimo dve vrste kalupa: za liveću masu ili kalupe za tkz. kvečovanje(tehnika ručnog utiskivanja gline u gipsane kalupe).

Zbog čega koristimo gipsane kalupe? Gips je mineral, po svom sastavu kalcijum sulfat. Njegova prednost je u tome što se veoma lako obrađuje. Dobra strana je što je jeftin i najvažnija uloga mu je hidroskopnost - upija vodu.

Za izradu većih serija potpuno istih proizvoda (šolje, flaše, vaze, šuplje posude svih vrsta) koristimo livaću masu uz pomoć gipsanih kalupa.

Liveću masu možete pripremiti na dva načina: lakši i teži. Lakši je da odete do prodavnice, kupite džak liveće mase u prahu, dodate elektrolit (soli Natrijuma - karbonat, silikat, fosfat), malu kolučinu vode, sve to izmešate i pristupite radu.

Drugi, teži način je da sami pripremite masu, odgovarajuću Vašim potrebama i da takođe prionete radu. Prednost kod livećih masa je što u samom startu masu, ako želite možete da obojite u boje Vama prihvatljivim. To postižemo dodatkom određene količine (proporcioni sadržaj) bojitelja (uglavnom oksidi ili farb - kerperi).

Livenje u gipsanim kalupima je proces i traži ispitivanje i prilagođavanje kako samim masama za livenje tako i načinima i izradama gipsanih kalupa.

Obzirom da se Univerzijada polako zahuktava, da se očekuje veliki broj stranih posetilaca, tako i keramičari u svojim ateljeima pripremaju odlivke za ponudu suvenira i drugih reprezentativnih proizvoda .

Ova tema je veoma značajne te ću u narednim tekstovima više pisati o masama i gipsanim kalupima, kao što sam o tehničkim karakteristikama već govorio u rubrici o tehnologiji vezanoj za keramiku.

Šta ti misliš o tome?

Napokon je stigao grnčarski točak! Plan je bio da se njegov dolazak tempira za radionicu u Knez Mihajlovoj međutim, kod nas postaje naprosto tradicija da se sve isplanirano izjalovi.

Veoma jednostavan, praktičan i ne mnogo težak, ovaj točak će svakako biti veoma interesantan svim polaznicima DAMM KERAMIK STUDIJA. Čim sam ga otpakovao želeo sam da ga probam i da se uverim u njegove sposobosti. Obzirom da je originalna ploča veoma mala, plastične ploče koje se stavljaju na glavnu prihvataju  veće količine gline bez problema. Regulacija brzine se obavlja ručno, pomeranjem male palice koja se nalazi uz sam rub plastiče kade. Pomeranje palice na određenoj brzini se odvija lagano i nesmetano za nastavak rada na grnčarskom kolu, pogotovu kada se obavljaju delikatni zahvati. Nije bučan i pogodan je za rad sa decom i odraslim polaznicima škole keramike.

Interesantno je da se željena brzina koja se na točku postigne održava stalno i neometano. Lep na oko, nečujan a mogu i profesionalci da u njemu nadju spokoj, ovaj točak je pravi pogodak za DAMM KERAMIK STUDIO.

Šta misliš ti o tome?

Dekoracija predstavlja znanje, iskustvo i veštinu da bi naš proizvod bio onako kako ga sami zamišljamo. Na osnovu našeg iskustva, čitav život čovek stremi savršenom i trudi se da, koliko je u mogućnosti, ga dostigne. U jednom od predhodnih tekstova sam ukratko objasnio određene tehničke postulate u dekoraciji.

Međutim, samo sopstvenim iskustvom, eksperimentom moći ćemo da steknemo neophodnu rutinu i tehniku koja će nam upotpuniti zadovoljstvo. Prednost u keramici je ta što možete određeni keramički predmet nekoliko puta glazirati peći ga i na taj način dostići željeni izgled. Na žalost, u onoj narodnoj: „tuđa ruka svrab ne češe”, upravo želim da naglasim kao i da ohrabrim sve one koji su skeptici i „večiti kritičari” u dekorativnim tehnikama, da samo i isključivo dugim radom i vežbom može se stići do željenog rezultata.

Kao što sam napomenuo, škola keramike Vam pomaže da dobijete određene INFORMACIJE. Znanje, iskustvo i zadovoljstvo koje proistekne iz realizacije Vaše sopstvene kreacije samo je rezultat dužeg rada. Da bi ste mogli sveobuhvatnije da se posvetite određenim tehnikama dekoracije, to se može samo postići pohađanjem daljih kurseva gde sve to gore napomenuto dalje usavršavamo.

Sticajem sretnih okolnosti, kao rezultat višegodišnjeg iskustva, DAMM KERAMIK STUDIO poseduje velike količine dekorativnih materijala karakteristične za različite dekorativne tehnike. Naša škola se po tome razlikuje od ostalih što nudimo polazniku škole keramike veliki broj dekorativnih tehnika. Osnovni princip DAMM KERAMIK STUDIA je da polaznik dobije veoma širok spektar informacija. Na taj način će  moći da realno vrednuje i oceni  stečeno znanje i da proceni potrebu da ga dalje usavršava. Sve ovo gore napomenuto se takođe odnosi na sve tehnike modelovanja kao i tehniku vrtenja na grnčarskom kolu - točku.

Šta ti misliš o tome?

Polaznici škole keramike DAMM Keramik Studio imali su priliku da se oprobaju u izradi valjkastih posuda.

Osnova za ovu vrstu zadatka je ploča. Glinu za izradu ploče moramo dobro pritisnuti za podlogu da bi smo eventualne mehuriće vazduha mogli da sabijemo. Zašto mehurići vazduha? Pa oni nam zadaju najviše glavobolje kada glinu nismo dovoljno dobro umesili i pritisnuli za podlogu. Prilikom procesa pečenja, o čemu sam već govorio mehurići vazduha imaju funkciju tempirane bombe, te na određenoj temperaturi mogu burno reagovati, eksplozivno, gde nam se trajno oštećuje rad a postoji velika opasnost da se havarija dogodi u čitavoj peći, pogotovu na ostalim radovima koji se takođe peku.

Mehurići vazduha se najbolje mogu uočiti prilikom rada sa oklagijom. Posle svakog poteza primetno je na površini vazdušno ispupčenje koje bi moralo da se probuši tanjim i uskim nožićem ili pak, iglom predviđenom za ovaj posao.

Iglu najčešće koristimo u radu na grnčarskom kolu gde su nam mehurići vazduha česta pojava kao posledica ne dovoljno dobro pripremljene gline za izradu posuda na točku.

Radi boljeg, odn. lakšeg načina izrade ploče, neophodno je istu povremeno okretati, kako na istoj tkanini na koju se glina prilepljuje, tako i menjati krpe. Na taj način dolazi do lakšeg pomeranja i širenja gline. Značajno je istaći da oklagiju koristimo uvek od sredine ka krajevima, s tim što vodimo računa da ne istanjimo previše krajeve ploče. Radi bolje kontrole, ploču treba često okretati radi bolje preglednosti debljine iste.

Šta ti misliš o tome?

Po povratku sa Trece kolonije keramike „Dragačevska terakota” u Guči, o čemu sam već govorio, ostalo mi je prilično posuda koje smo biskvitirali za RAKU a nismo stigli da ih glaziramo. Odlučio sam da pozovem kolege, učesnike kolonije da kod nas, za prvi slobodni weekend ispečemo RAKU-a.

Skoro svi su nas posetili izuzev Zorice i Evgenije ali njima smo kasnije preneli utiske.

Vrelo subotnje jutro, krenuo sam negde oko 10h sa prvom vatrom. Na moju žalost većina cigala mi se polomila u transportu iz Guče te sam morao da ih „puzzliram” što mi je najviše vremena oduzelo.

Na peć sam se već navikao i moram da istaknem da su mi utisci o njoj više nego pozitivni. Dodatno sam je ojačao sa još jednim slojem fibera i temperatura je mogla lepo da se prati. Čak sam ispekao dosta sinterovan biskvit u Guči te se pokazala kao dobra i za biskvitno pečenje.

Vanja i Ivana su imale simpatične biskvitirane radove i mnogo mi je stalo da ispadu dobro. Na svojim sam radovima eksperimentisao sa glazurom a posle nekoliko pečenja imao sam lep prizor. Prvo su Ivanine i Vanjine rukotvorine ispale odlično te sam zatim sa Raletom napravio odličnu belu koja se dosta dobro pokazala.

Žao mi je što je Igor morao da nas napusti ali biće još mnogo prilika, pogotovu kada napravim veliku peć sa kojom planiram ozbiljnije da se pozabavim.