Dekoracija predstavlja znanje, iskustvo i veštinu da bi naš proizvod bio onako kako ga sami zamišljamo. Na osnovu našeg iskustva, čitav život čovek stremi savršenom i trudi se da, koliko je u mogućnosti , ga dostigne. U jednom od predhodnih tekstova sam ukratko objasnio određene tehničke postulate u dekoraciji.
Međutim, samo sopstvenim iskustvom, eksperimentom moći ćemo da steknemo neophodnu rutinu i tehniku koja će nam upotpuniti zadovoljstvo. Prednost u keramici je ta što možete određeni keramički predmet nekoliko puta glazirati ,peći ga i na taj način dostići željeni izgled. Na žalost, u onoj narodnoj: „tuđa ruka svrab ne češe” , upravo želim da naglasim kao i da ohrabrim sve one koji su skeptici i „večiti kritičari” u dekorativnim tehnikama, da samo i isključivo dugim radom i vežbom može se stići do željenog rezultata.
Kao što sam napomenuo, škola keramike Vam pomaže da dobijete određene INFORMACIJE. Znanje, iskustvo i zadovoljstvo koje proistekne iz realizacije Vaše sopstvene kreacije samo je rezultat dužeg rada. Da bi ste mogli sveobuhvatnije da se posvetite određenim tehnikama dekoracije, to se može samo postići pohađanjem daljih kurseva gde sve to gore napomenuto dalje usavršavamo.
Sticajem sretnih okolnosti, kao rezultat višegodišnjeg iskustva, DAMM KERAMIK STUDIO poseduje velike količine dekorativnih materijala karakteristične za različite dekorativne tehnike. Naša škola se po tome razlikuje od ostalih što nudimo polazniku škole keramike veliki broj dekorativnih tehnika.Osnovni princip DAMM KERAMIK STUDIA je da polaznik dobije veoma širok spektar informacija. Na taj način će moći da realno vrednuje i oceni stečeno znanje i da proceni potrebu da ga dalje usavršava.Sve ovo gore napomenuto se takođe odnosi na sve tehnike modelovanja kao i tehniku vrtenja na grnčarskom kolu - točku.
Šta ti misliš o tome?
Polaznici škole keramike DAMM Keramik Studio imali su priliku da se oprobaju u izradi valjkastih posuda.
Osnova za ovu vrstu zadatka je ploča. Glinu za izradu ploče moramo dobro pritisnuti za podlogu da bi smo eventualne mehuriće vazduha mogli da sabijemo. Zašto mehurići vazduha? Pa oni nam zadaju najviše glavobolje kada glinu nismo dovoljno dobro umesili i pritisnuli za podlogu. Prilikom procesa pečenja, o čemu sam već govorio mehurići vazduha imaju funkciju tempirane bombe, te na određenoj temperaturi mogu burno reagovati, eksplozivno, gde nam se trajno oštećuje rad a postoji velika opasnost da se havarija dogodi u čitavoj peći, pogotovu na ostalim radovima koji se takođe peku.
Mehurić vazduha se najbolje mogu uočiti prilikom rada sa oklagijom.Posle svakog poteza primetno je na površini vazdušno ispipčenje koje bi moralo da se probuši tanjim i uskim nožićem ili pak, iglom predviđenom za ovaj posao.
Iglu najčešće koristimo u radu na grnčarskom kolu gde su nam mehurići vazduha česta pojava kao posledica ne dovoljno dobro pripremljene gline za izradu posuda na točku.
Radi boljeg, odn. lakšeg načina izrade ploče, neophodno je istu povremeno okretati, kako na istoj tkanini na koju se glina prilepljuje, tako i menjati krpe. Na taj način dolazi do lakšeg pomeranja i širenja gline.Značajno je istaći da oklagiju koristimo uvek od sredine ka krajevima, s tim što vodimo računa da ne istanjimo previše krajeve ploče.Radi bolje kontrole, ploču treba često okretati radi bolje preglednosti debljine iste.
Šta ti misliš o tome?
Braća Šunjevarić su veliku količinu radova ispekli u svojoj peći u Zlakusi. Na taj način su sve potencijalne rizike od loma i od pucanja tradicionalnim pečenjem, sveli na minimum.
Kao što sam u predhodnom tekstu izneo, ložište smo pripremili i sva drva za sutrašnje pečenje sortirali smo i grupisali blizu mesta za pečenje. Sušenje naših radova sam permanentno kontrolisao i dodavao u sušaru potrebna drva da bi tokom čitavog dana i noći radovi mogli dobro da se osuše za pečenje.
Sušenje je bitan proces za predstojeće pečenje i temperatura sušenih radova mora biti preko 700 C da bi se potencijalni rizici od pucanja unutar ložišta izbegli.
U jutarnjim satima smo pripremili ložište, zapalili vatru i sačekali da se sva zapaljena drva pretvore u ćumur. Tek nakon toga se naši radovi iz sušare prenose i stavljaju u ložište,tj. na poluizgorele opiljke drva.
Loše vreme nam je zadavalo muke. Predhodnih nekoliko dana bilo je pravo leto, međutim, nismo imali sreće. Stalno smo bili pod pritiskom da će kiša da padne i pokvari nam sve. To se u jednom momentu i dogodili ali smo bili izuzetno organizovani te smo sprečili nalet vode u ložište.
Toliko smo bili mokri od kiše koja je u etapama padala da sam se u jednom mometu osetio skoro suvim od vreline ložišta pored koga sam neprestano bio.
Mediji nam nisu upriličili zadovoljstvo da zabeleže ovaj nesvakidašnji događaj. Loše vreme ih je sprečilo u tome.Samo je novinarka Politiking Magazina bila gost kolonije i sve beležila i snimala. Međutim, kolege, učesnici kolonije „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu su nas svi, kolektivno posetili i videli naše pečenje.Među njima bilo je i stranaca:Japanaca, Bugara,koleginica iz Slovenije kao i prof. Velja sa svojim bivšim studentima.
Čim se radovi izvade iz ložišta,uzimamo ih i prenosimo na mesto gde posipamo po njima razne organske materije, ne bi li izazvali redukciju na mestima na kojima želimo da dobijemo efekat tamnije teksture na površini svog dela. Organske materije koje se posipaju po površini radova mogu biti brašno, pirinač, kukuruzno brašno, koje se u mom slučaju pokazalo kao najbolja organska materija za izazivanje redukcije.
Nakon toga, radove prenosimo u posudu sa vodom da bi ih kaljenjem,proces gde vreo rad momentalno ubacujemo u vodu i na taj način snižavamo temperaturu, očistili od naslaga organskih materija kao i gareži od pečenja.Koristimo razne ribaće četke ili sunđere za čišćenje.Ovo je možda najinteresantniji proces iz razloga što vam se u vodi pokazuje konačna tekstura površine vašeg rada. Taj momenat neizvesnosti i isčekivanja dok se brišu naslage organskih materija je veličanstven!
Šta ti misliš o tome?
U petak sam krenuo put Guče po veoma prohladnom julskom danu koga ne pamtim da je tako hladan bio u dugoj prošlosti. Dan idealan za putovanje,odlučio sam da se upustim u ovu avanturu autobusom preko Lučana. Poluprazan autobus dovezao me je do lepe varošice odakle sam za nepun sat (polovina vremana mi je protekla u čekanju i šetnji po Lučanima) stigao do Guče. Kao u predhodnom tekstu, već sam govorio o tome šta je povod mog odlaska.
Sve administrativne formalnosti i viđenje sa g-dinom Adamom sam obavio u veoma kratkom vremenskom intervalu i uputio se do Motela AS, moje destinacije i odmorišta.
Predhodno sam svratio do Crvenog Krsta da se dogovorim oko svih neophodnih detalja vezanih za predstojeće pečenje. Drva su bila obezbeđena i sušenje radova je moglo da počne!
Aca, direktor motela i njegovo veoma ljubazno osoblje me je lepo dočekalo i ugostilo, te sam posle obimnog ručka spas potražio u dužoj šetnji Gučom. Vreme sam tempirao da u povratku gledam odbojkašku utakmicu i u kasnim večernjim satima se odšetam do sušare i još jednom prekontrolišem radove koje smo ostavili na sušenju.
Umor me je savladao i uzeo danak neracionalnom planiranju. Probudio sam se u ranim jutarnjim satima te sam spas od nesanice potražio u novinama. Prvu kafu sam planirao da popijem u Centru za Kulturu i sa g-dinom Adamom još jednom do detalja sve sitnice utanačimo.
Sa braćom Šunjevarić sam se dogovorio da sve pripreme za sušenje uradimo u ranopopodnevnim satima. Do njihovog dolaska sve radove sam pripremio u sušari i postavio ih na mesto predviđeno za sušenje. Samo me je panika obuzela od male količine radova koji su ostali u sušari.
Ove godine smo se kolektivno opredelili za male formate i pločaste forme koje će biti postavljene na paravanima na samoj izložbi.
Po povratku sa Trece kolonije keramike „Dragačevska terakota” u Guči,o čemu sam već govorio, ostalo mi je prilično posuda koje smo biskvitirali za RAKU a nismo stigli da ih glaziramo. Odlučio sam da pozovem kolege, učesnike kolonije da kod nas, za prvi slobodni weelend ispečemo RAKU-a.
Skoro svi su nas posetili izuzev Zorice i Evgenije ali njima smo kasnije preneli utiske.
Vrelo subotnje jutro ,krenuo sam negde oko 10h sa prvom vatrom. Na moju žalost većina cigala mi se polomila u transpotru iz Guče te sam morao da ih „puzzliram” što mi je najviše vremena oduzelo.
Na peć sam se već navikao i moram da istaknem da su mi utisci o njoj više nego pozitivni. Dodatno sam je ojačao sa još jednim slojem fibera i temperatura je mogla lepo da se prati. Čak sam ispekao dosta sinterovan biskvit u Guči te se pokazala kao dobra i za biskvitno pečenje.
Vanja i Ivana su imale simpatične biskvitirane radove i mnogo mi je stalo da ispadu dobro. Na svojim sam radovima eksperimentisao sa glazurom a posle nekoliko pečenja imao sam lep prizor. Prvo su Ivanine i Vanjine rukotvorine ispale odlično te sam zatim sa Raletom napravio odličnu belu koja se dosta dobro pokazala.
Žao mi je što je Igor morao da nas napusti ali biće još mnogo prilika, pogotovu kada napravim veliku peć sa kojom planiram ozbiljnije da se pozabavim.
Koliko sam bio uzbuđen, govori da nisam mogao da spavam dobro već nekoliko dana od uzbuđenja i okolnosti šta me sve očekuje kada budem palio PRVU VATRU u novoj peći!
O tehnici RAKU sam nešto već govorio u predhodnim tekstovima, te bih se sada fokusirao na eksperiment.
Dobro sam se pripremio, napravio peć, organizovao mesto smeštaja peći u dvorištu , pripremio glinu pogodnu za RAKU i krenuo u magiju!
„Srtah mi je držao kolega Radenko, koji ima malo iskustva u pečenju RAKU-a”.
Pretoplo jutro u ranim satima odmah po svitanju, nagoveštavalo je da ćemo imati još jedan tropski dan. Počeli smo u 7h da se pripremamo a već oko 8h smo palili PRVU PEĆ.
Obzirom da nisam eksperimentisao sa novim glazurama karakterističnim za RAKU, koristio sam već sigurne glazure za koje sam znao da kod njih neće biti greške.
Posle prvog pečenja, konstatovali smo da sam napravio veoma visoko ložište i smanjili smo ga za jedan red cigli.Rezultat posle koga smo bili malo zadovoljni govorio je da bi moglo ložište da se spusti za još jedan red cigli. Tako smo posle ponovnog smanjivanja dobili dosta dobro ložište a unutar same peći smo podigli nivo na kome su se pekli radovi, te smo na taj način dobili zadovoljavajuće rezultate.
Devet peći smo palili i dobili smo dosta dobre rezultate na šta sam veoma ponosan!
Ovom prilikom sam želeo da dobijem nekoliko odgovora:
- Butan boca je dosta izdržljiva , u mom slučaju, pokazala se kao prilično rentabilna
- Peć koju sam napravio uz male korekcije prilikom procesa pečenja se pokazala kao odlična
- Glina koju sam napravio nije imala ni jedan defenkt, odlično se pokazala u raznim eksperimentima
- Glazure koje sam koristio su bile zadovoljavajuće
- Iako sam bio nadimljen nisam okolinu izlagao preteranim dimom
- Posudu u kojoj se odvila redukcija sam pokrivao mokrom krpom sprečavajući dim
- Piljevina koja se koristi mora da bude sveža I tom prilikom efekat redukcije je potpun
- Kada se proba peć mora da se radi sa više ljudi da bi potpuni pozitivni utisak mogao da se stvori
Nedostaci:
- Improvizacija na licu mesta (što je i čar samog posla)
- Radi sigurnog pečenja mora se imati barem dve butan boce
- Zbog velike izlaznosti plina iz boce, boca hoće da se smrzava te je treba menjati
- Zbog tankog sloja izolacije unutar peći temperature nije mogla da ide preko 10000C
- Treba imati i dva brenera
Prema tome, dragi moji, na kraju smo bili isceđeni kao sunđeri i umorni ali takvo dobro iskustvo i toliko dobar osećaj posle uspelog eksperimenta se može priuštiti! Sada se nestrpljivo čeka nastavak nastavak RAKU-a u Guči!
Ovom prilikom savetujem svim zainteresovanim koji bi probali RAKU, da je ovo predivna tehnika koja odmah daje rezultate i pozivam sve zainteresovane da nam se priključe polovinom septembra u Centru za Kulturu Grocke, u Rančićevoj kući, gde ćemo imati promociju ove izuzetne i veoma stare tehnike pečenja keramike.
U predhodnom tekstu o glazurama sam napomenuo na koji način se nanosi glazura na bisvitiranu podlogu.
Sada ćemo govoriti o sastavnim delovima glazure i njenoj osnovnoj bazi, a to je frita.
U skorijoj prošlosti u industrijskoj keramici a tako i u umetničkoj, glazure su sadržale veliku količinu otrovnih materija (olovni oksid -PbO; minijum - 3PbO2;jedinjenja Barijuma - Ba; žive - Hg;…). Zbog velike opasnosti po ljudsko zdravlje radikalno su zamenjene FRITAMA.
Frite mogu biti bilo koje supstance koje se zagrevanjem prevode u fuziono stanje i zatim brzo ohlade u vodi.
Keramičke frite su rezultat zagrevanja na visokim temperaturama (14500C - 1550oC) i predstavljaju mešavine osnovnih materija koje čine keramičke glazure .
Rastvorljive materije se moraju predhodnim stapanjem (fritovanjem) preobratiti u nerastvorljiva jedinjenja, čime istovremeno smanjujemo i otpornost upotrebljenim olovnih sirovina. Olovni silikati u tako predhodno stopljenom (fritovanom) staklu, manje su otrovne nego sirovine koje su sadržale olovo. Isto važi i za druge, otrovne, npr. sirovine barijuma .
Prema tome, frite predstavljaju jednu vrstu stakla. Glazure koje sadrže frite u sebi koriste se najviše u industrijskoj, dekorativno- upotrebnoj keramici.
Frite možemo podeliti na:
Dekorisanje je vrsta aplikacije, nanošenja raznih materijala na keramičkom proizvodu u cilju dobijanja lepšeg estetskog izgleda a samim tim želja da se postigne određeni efekat na pojedino mesto ili celom proizvodu pri samoj dekoraciji.
Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda.
Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda. Već sam napomenuo patiniranu terakotu, kao prvu tehniku dekoracije i engobu.
Zadržao bih se malo na pojašnjenju dekorisanja pri tehnici engoba.
Engobiranje je jedna od najzahvalnijih tehnika a u svetu veoma prisutna i mnogo upražnjavana. Ne postoji izložba moderne svetske keramike gde ta tehnika nije zastupljena.
Engoba se uvek nanosi na polusuv predmet, i to četkicom, umakanjem ili špricanjem (air brush), a može i na pečen, biskvitiran predmet.
Kod livenih predmeta, posebno tehnikom kamenine*,tehnika engobe ima zapaženu primenu.Kao npr,:keramika Wedgwood fabrike
GLAZURE su stakla koja se razlikuju od industrijskog stakla time što se ne javljaju samostalno, već uvek zahtevaju biskvitnu podlogu.To su smeše staklastih materija, gline, bojitelja i vode.Možemo ih podeliti prema vrsti predmeta za koje su namenjene: na lončarsko-grnčarske,glazure za kameninu i porcelan.
Glazure nanosimo na dobro očišćenu podlogu, usled primesa prašine. To se najčešće vrši polusuvim sunđerom ili četkicom, u industrijskim uslovima kao i u ateljeima koristi se air brush.
Već pripremljenu glazuru dobro umutimo jer se glazura taloži unutar posude i površinskim nanošenjem,četkicom nanosimo samo retku masu. Stoga, posle svakog unosa četkice u posudu sa glazurom dobro promešati celu masu. Kada nanosimo glazuru na biskvitirani predmet, samo nekoliko puta apliciramo glazuru to nežnim potezima, tek toliko da vrhom četkice (dlakom) nanosimo glazuru. Na žalost, da bi se prava slika stvorila o količini nanešene glazure, njenom kalitetu nanosa kao i spoznale vrste glazura, neophodno je određeno vreme posvetiti tehnikama dekoracije.
- Kamenina* - proces pečenja keramike na temperaturama od 1120-12500C usled pečenja keramika poprima izgled “kamena” te otuda I sam naziv - kamenina
>
Prati sadržaj putem RSS
