Česta pitanja naših polaznika škole keramike odnose se na osnovne materije, gline i tehnološke procese. Već sam o tim procesima pisao a ovo je odlična prilika da se i pokrepi sa video materijalom.Elem, proverite kako se to radilo 1871 u Zapadnoj Virdžiniji gde je zastupljen kompletan proces izrade različitih stonih posuda i keramičkih servisa.
 |
Često su nam prijatelji donosili raznu keramiku koja ih je podsećala kako na upokojene, svoje bližnje, tako je vezivana i za značajne događaje iz njihovih života. Razne posude, dekorativna keramika, slomljena, bez određenih delova, trebala je biti restaurirana. Kao i sve što nam predstavlja imperativ i ta vrsta posla je, ili bi trebalo da bude, sastavni deo posla svakog keramičara.
Sve ovo pišem u pomen i sećanje na pokojnog tasta, Maricinog oca, koji je nesumljivo, ostavio veliki trag u mom životu. Srećom, često je na početku našeg zajedničkog života bio svakodnevno prisutan te je viđao raznu defektnu, slomljenu keramiku donetu na restauriranje. Diskutujući tokom rada, davao je svoje predloge i sugestije, kako bi on to na mnogo bolji način uradio.Zato nas je prozvao „krpež majstori“ !
Mnogi su umetnici od toga napravili jedinstven stil, obeležje u keramici. Istorijsko nasleđe je takođe značajno uticalo te bih malo, o toj temi da se posvetim:
KINTSUGI (Japanski: zlatna stolarija) je japanska umetnost lepljenja slomljene keramike sa lakom smola, posute zlatom u prahu.Priča o KINTSUGI-ju potiče možda u XV veku, kada je šogun Ashikaga Yoshimasa poslao njemu dragu, slomljenu Kinesku posudu za čaj majstorima restauriraterima.Bio je veoma nezadovoljan kada su posudu vratili pa su se japanski majstori trudili da tokom vremena tehniku usavrše.Kolekcionari su kasnije bili toliko zaljubljeni u novu umetnost, da su neki optuženi za namerno razbijena keramička dela.KINTSUGI je postao obeležje za ceremoniju čaja.
Livenje u gipsanim kalupima je tehnika multipliciranja, umnožavanja keramičkih predmeta.
Karakteristično za sve keramičare je da koristimo dve vrste kalupa: za liveću masu ili kalupe za tkz. kvečovanje(tehnika ručnog utiskivanja gline u gipsane kalupe).
Zbog čega koristimo gipsane kalupe? Gips je mineral, po svom sastavu kalcijum sulfat. Njegova prednost je u tome što se veoma lako obrađuje. Dobra strana je što je jeftin i najvažnija uloga mu je hidroskopnost - upija vodu.
Za izradu većih serija potpuno istih proizvoda (šolje, flaše, vaze, šuplje posude svih vrsta) koristimo livaću masu uz pomoć gipsanih kalupa.
Liveću masu možete pripremiti na dva načina: lakši i teži. Lakši je da odete do prodavnice, kupite džak liveće mase u prahu, dodate elektrolit (soli Natrijuma - karbonat, silikat, fosfat), malu kolučinu vode, sve to izmešate i pristupite radu.
Drugi, teži način je da sami pripremite masu, odgovarajuću Vašim potrebama i da takođe prionete radu. Prednost kod livećih masa je što u samom startu masu, ako želite možete da obojite u boje Vama prihvatljivim. To postižemo dodatkom određene količine (proporcioni sadržaj) bojitelja (uglavnom oksidi ili farb - kerperi).
Livenje u gipsanim kalupima je proces i traži ispitivanje i prilagođavanje kako samim masama za livenje tako i načinima i izradama gipsanih kalupa.
Obzirom da se Univerzijada polako zahuktava, da se očekuje veliki broj stranih posetilaca, tako i keramičari u svojim ateljeima pripremaju odlivke za ponudu suvenira i drugih reprezentativnih proizvoda .
Ova tema je veoma značajne te ću u narednim tekstovima više pisati o masama i gipsanim kalupima, kao što sam o tehničkim karakteristikama već govorio u rubrici o tehnologiji vezanoj za keramiku.
Šta ti misliš o tome?
Napokon je stigao grnčarski točak! Plan je bio da se njegov dolazak tempira za radionicu u Knez Mihajlovoj međutim, kod nas postaje naprosto tradicija da se sve isplanirano izjalovi.
Veoma jednostavan, praktičan i ne mnogo težak, ovaj točak će svakako biti veoma interesantan svim polaznicima DAMM KERAMIK STUDIJA. Čim sam ga otpakovao želeo sam da ga probam i da se uverim u njegove sposobosti. Obzirom da je originalna ploča veoma mala, plastične ploče koje se stavljaju na glavnu prihvataju veće količine gline bez problema. Regulacija brzine se obavlja ručno, pomeranjem male palice koja se nalazi uz sam rub plastiče kade. Pomeranje palice na određenoj brzini se odvija lagano i nesmetano za nastavak rada na grnčarskom kolu, pogotovu kada se obavljaju delikatni zahvati. Nije bučan i pogodan je za rad sa decom i odraslim polaznicima škole keramike.
Interesantno je da se željena brzina koja se na točku postigne održava stalno i neometano. Lep na oko, nečujan a mogu i profesionalci da u njemu nadju spokoj, ovaj točak je pravi pogodak za DAMM KERAMIK STUDIO.
Šta misliš ti o tome?
Možda se „neverne Tome” neće složiti sa mnom, ali najbolje je da Vam se atelje nalazi u sklopu ili veoma blizu kuće. Nama se ceo dan odvija u ateljeu, koga od milošte zovemo RADIONICA. Obzirom da je po sredi minimalizam, sve u njemu je postavljeno na određeno mesto i veoma je pregledno. Kada dogovorimo veći posao onda improvizujemo, koristeći druge prostorije kao i odlazak u prirodu gde ima dobrih uslova za rad na većim serijama.
Mali radni prostor zahteva odličnu organizaciju i odgovarajuće mesto gde bi se završeni radovi mogli postaviti na sušenje. Obzirom da većina nas, keramičara, radi u minimalističkim uslovima, otuda je improvizacija osnovna i bez nje IČ (ništa) ne bi moglo da se sprovede u delo. Najviše vremena odlazi na dekoraciju što sam već više puta pisao na blogu. Naročito je važno da se planski postavi zadatak, kojim redosledom treba pristupiti samoj dekoraciji da bi se posao mogao uraditi na najbolji i najbrži način. Već izvesno vreme radimo satove karikaturalne prirode sa životinjama koje su inkopatibilne našem mentalnom sklopu - MAČKE.
To ne znači da ih ne volimo, „dapače” obožavamo ih, samo ne možemo da ih posedujemo. Verovatno to proizilazi iz činjenice da smo decenijama okruženi psima i da kao zaljubljenici u životinje, mačke su takođe omiljene. E, obizrom da ne možemo da ih posedujemo onda smo rešili da ih napravimo. U samoj kući pod pojmom ČUVARKUĆA, nas porodično, vezuje za mačke iz gore navedenog razloga. Svaka prostorija u kojoj se boravi poseduje po neku ČUVARKUĆU.
Šta ti misliš o tome?