Napokon je stigao grnčarski točak! Plan je bio da se njegov dolazak tempira za radionicu u Knez Mihajlovoj međutim, kod nas postaje naprosto tradicija da se sve isplanirano izjalovi.
Veoma jednostavan, praktičan i ne mnogo težak, ovaj točak će svakako biti veoma interesantan svim polaznicima DAMM KERAMIK STUDIJA. Čim sam ga otpakovao želeo sam da ga probam i da se uverim u njegove sposobosti. Obzirom da je originalna ploča veoma mala, plastične ploče koje se stavljaju na glavnu prihvataju veće količine gline bez problema. Regulacija brzine se obavlja ručno, pomeranjem male palice koja se nalazi uz sam rub plastiče kade. Pomeranje palice na određenoj brzini se odvija lagano i nesmetano za nastavak rada na grnčarskom kolu, pogotovu kada se obavljaju delikatni zahvati. Nije bučan i pogodan je za rad sa decom i odraslim polaznicima škole keramike.
Interesantno je da se željena brzina koja se na točku postigne održava stalno i neometano. Lep na oko, nečujan a mogu i profesionalci da u njemu nadju spokoj, ovaj točak je pravi pogodak za DAMM KERAMIK STUDIO.
Šta misliš ti o tome?
Možda se „neverne Tome” neće složiti sa mnom, ali najbolje je da Vam se atelje nalazi u sklopu ili veoma blizu kuće. Nama se ceo dan odvija u ateljeu, koga od milošte zovemo RADIONICA. Obzirom da je po sredi minimalizam, sve u njemu je postavljeno na određeno mesto i veoma je pregledno. Kada dogovorimo veći posao onda improvizujemo, koristeći druge prostorije kao i odlazak u prirodu gde ima dobrih uslova za rad na većim serijama.
Mali radni prostor zahteva odličnu organizaciju i odgovarajuće mesto gde bi se završeni radovi mogli postaviti na sušenje. Obzirom da većina nas, keramičara, radi u minimalističkim uslovima, otuda je improvizacija osnovna i bez nje IČ (ništa) ne bi moglo da se sprovede u delo. Najviše vremena odlazi na dekoraciju što sam već više puta pisao na blogu. Naročito je važno da se planski postavi zadatak, kojim redosledom treba pristupiti samoj dekoraciji da bi se posao mogao uraditi na najbolji i najbrži način. Već izvesno vreme radimo satove karikaturalne prirode sa životinjama koje su inkopatibilne našem mentalnom sklopu - MAČKE.
To ne znači da ih ne volimo, „dapače” obožavamo ih, samo ne možemo da ih posedujemo. Verovatno to proizilazi iz činjenice da smo decenijama okruženi psima i da kao zaljubljenici u životinje, mačke su takođe omiljene. E, obizrom da ne možemo da ih posedujemo onda smo rešili da ih napravimo. U samoj kući pod pojmom ČUVARKUĆA, nas porodično, vezuje za mačke iz gore navedenog razloga. Svaka prostorija u kojoj se boravi poseduje po neku ČUVARKUĆU.
Šta ti misliš o tome?
Polaznici škole keramike DAMM Keramik Studio imali su priliku da se oprobaju u izradi valjkastih posuda.
Osnova za ovu vrstu zadatka je ploča. Glinu za izradu ploče moramo dobro pritisnuti za podlogu da bi smo eventualne mehuriće vazduha mogli da sabijemo. Zašto mehurići vazduha? Pa oni nam zadaju najviše glavobolje kada glinu nismo dovoljno dobro umesili i pritisnuli za podlogu. Prilikom procesa pečenja, o čemu sam već govorio mehurići vazduha imaju funkciju tempirane bombe, te na određenoj temperaturi mogu burno reagovati, eksplozivno, gde nam se trajno oštećuje rad a postoji velika opasnost da se havarija dogodi u čitavoj peći, pogotovu na ostalim radovima koji se takođe peku.
Mehurići vazduha se najbolje mogu uočiti prilikom rada sa oklagijom. Posle svakog poteza primetno je na površini vazdušno ispupčenje koje bi moralo da se probuši tanjim i uskim nožićem ili pak, iglom predviđenom za ovaj posao.
Iglu najčešće koristimo u radu na grnčarskom kolu gde su nam mehurići vazduha česta pojava kao posledica ne dovoljno dobro pripremljene gline za izradu posuda na točku.
Radi boljeg, odn. lakšeg načina izrade ploče, neophodno je istu povremeno okretati, kako na istoj tkanini na koju se glina prilepljuje, tako i menjati krpe. Na taj način dolazi do lakšeg pomeranja i širenja gline. Značajno je istaći da oklagiju koristimo uvek od sredine ka krajevima, s tim što vodimo računa da ne istanjimo previše krajeve ploče. Radi bolje kontrole, ploču treba često okretati radi bolje preglednosti debljine iste.
Šta ti misliš o tome?
U predhodnom tekstu o glazurama sam napomenuo na koji na?in se nanosi glazura na bisvitiranu podlogu.
Sada ?emo govoriti o sastavnim delovima glazure i njenoj osnovnoj bazi, a to je frita.
U skorijoj prošlosti u industrijskoj keramici a tako i u umetni?koj, glazure su sadržale veliku koli?inu otrovnih materija (olovni oksid -PbO; minijum - 3PbO2; jedinjenja Barijuma - Ba; žive - Hg;…). Zbog velike opasnosti po ljudsko zdravlje radikalno su zamenjene FRITAMA.
Frite mogu biti bilo koje supstance koje se zagrevanjem prevode u fuziono stanje i zatim brzo ohlade u vodi.
Kerami?ke frite su rezultat zagrevanja na visokim temperaturama (14500C - 1550oC) i predstavljaju mešavine osnovnih materija koje ?ine kerami?ke glazure .
Rastvorljive materije se moraju predhodnim stapanjem (fritovanjem) preobratiti u nerastvorljiva jedinjenja, ?ime istovremeno smanjujemo i otpornost upotrebljenim olovnih sirovina. Olovni silikati u tako predhodno stopljenom (fritovanom) staklu, manje su otrovne nego sirovine koje su sadržale olovo. Isto važi i za druge, otrovne, npr. sirovine barijuma .
Prema tome, frite predstavljaju jednu vrstu stakla. Glazure koje sadrže frite u sebi koriste se najviše u industrijskoj, dekorativno- upotrebnoj keramici.
Frite možemo podeliti na:
Dekorisanje je vrsta aplikacije, nanošenja raznih materijala na keramičkom proizvodu u cilju dobijanja lepšeg estetskog izgleda a samim tim želja da se postigne određeni efekat na pojedino mesto ili celom proizvodu pri samoj dekoraciji.
Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda.
Jedan od osnovnih načina dekorisanja keramičkih površina je korišćenjem boja, kojih ima u veoma velikom broju i koje kao takve stoje na raspolaganju keramičarima. Veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom keramičkih boja, sirovina i drugog keramičkog materijala iz dana u dan razvijaju svoj dijapazon proizvoda. Već sam napomenuo patiniranu terakotu, kao prvu tehniku dekoracije i engobu.
Zadržao bih se malo na pojašnjenju dekorisanja pri tehnici engoba.
Engobiranje je jedna od najzahvalnijih tehnika a u svetu veoma prisutna i mnogo upražnjavana. Ne postoji izložba moderne svetske keramike gde ta tehnika nije zastupljena.
Engoba se uvek nanosi na polusuv predmet, i to četkicom, umakanjem ili špricanjem (air brush), a može i na pečen, biskvitiran predmet.
Kod livenih predmeta, posebno tehnikom kamenine*, tehnika engobe ima zapaženu primenu. Kao npr.: keramika Wedgwood fabrike
GLAZURE su stakla koja se razlikuju od industrijskog stakla time što se ne javljaju samostalno, već uvek zahtevaju biskvitnu podlogu.To su smeše staklastih materija, gline, bojitelja i vode.Možemo ih podeliti prema vrsti predmeta za koje su namenjene: na lončarsko-grnčarske,glazure za kameninu i porcelan.
Glazure nanosimo na dobro očišćenu podlogu, usled primesa prašine. To se najčešće vrši polusuvim sunđerom ili četkicom, u industrijskim uslovima kao i u ateljeima koristi se air brush.
Već pripremljenu glazuru dobro umutimo jer se glazura taloži unutar posude i površinskim nanošenjem, četkicom nanosimo samo retku masu. Stoga, posle svakog unosa četkice u posudu sa glazurom dobro promešati celu masu. Kada nanosimo glazuru na biskvitirani predmet, samo nekoliko puta apliciramo glazuru to nežnim potezima, tek toliko da vrhom četkice (dlakom) nanosimo glazuru. Na žalost, da bi se prava slika stvorila o količini nanešene glazure, njenom kalitetu nanosa kao i spoznale vrste glazura, neophodno je određeno vreme posvetiti tehnikama dekoracije.
- Kamenina* - proces pečenja keramike na temperaturama od 1120-12500C usled pečenja keramika poprima izgled “kamena” te otuda i sam naziv - kamenina