Veliko zadovoljstvo nam je pričinio svojim dolaskom g- Šinada, savetnik japanske ambasade, kao i g-dja Slavica Djukić iz Sekretarijata za obrazovanje.
Njima smo takodje pokazali posude za dekoraciju i pristupilo se glaziranju. Moram da izrazim svoje veliko zadovoljstvo prisustvom ovako značajnih ličnosti za nas i našu akciju. Japanska ambasada nam već drugi put dolazi na prezentaciju (vidi drugi tekst o RAKU u Grockoj) što nam ukazuje veliku čast. To nam daje za pravo da se još bolje organizujemo i najavimo nove akcije demonstracije RAKU tehnike na ulicama Beograda. RAKU-a
Deca su bila veoma nestrpljiva tokom procesa pečenja i želela su odmah rezultate. Srećom po nas, te smo imali zaista veoma lep jesenji dan - Šumice pružaju mnogo toga.
Zabava je bila na veoma visokom nivou a veliki doprinos našoj akciji su pokazali vatrogasci koji su takodje pokazali svoje umeće u glaziranju RAKU posuda. Verovatno što nisam očekivao, najbolja dekorisana posuda upravo je bila vatrogasca Dragana koji je pokazao svoj skriveni talenat!
Pečenje posuda smo izveli u etapama. Dok je proces pečenja bio u toku, deca su mogla da se oprobaju kao pravi vatrogasci, vožnjom u vatrogasnim kolima i mogli su da probaju zaštitna vatrogasna odela.
Kako su posude izlazile iz peći, tako su deca užurbano tražila svoje posude i veoma srećna otišla svojim kućama sa lično dekorisanim proizvodom i veoma dragocenim iskustvom, jedinstvenom keramičkom tehnikom RAKU.
Ceo ovaj poduhvat DAMM KERAMIK STUDIO ne bi mogao da izvede u sopstvenoj režiji. Zahvaljujemo se Organizaciji Prijatelji dece Voždovca koja je organizovala našu akciju, Centru za kulturu i sport „Šumice” i prijateljima: učitelju Ljubi i kolegi Bosniću na pomoći.
Poznati stručnjak iz domena Internet poslovanja Dragan Varagić dao je svoje stručno mišljenje i svoj sud o blogu DAMM Keramik Studija.
Moja namera, ovom prilikom je da skrenem pažnju o porastu interesovanja prilikom dotičnog teksta. Stručno i koncizno g-din. Varagić je izneo svoja zapažanja i skrenuo pažnju svojih čitalaca da pogledaju i pročitaju, kao i da se uvere u verodostojnost teksta.
Na ovaj način naša misija postaje odgovornija i upućuje na zapažanje da se u budućnosti još bolje i organizovanije angažujemo na uređenje i sadržaj kao i realan kontakt koga treba ostvariti i uspostaviti sa širokim auditorijumom.
Šta reći, hvala profesore!
Kakav dan, za razliku od predhodnog ponovo smo se vratili zimi. Prevari me predhodni, veoma lep i topao dan, te sklonih sva drva za loženje i naravno, ko će da greje, kada je već došlo leto!
Po sumorno kišovitom i hladnom danu uputio sam se da, kao savesni kolega - umetnik predam radove za prestojeću izložbu. Kuća Đure Jakšića u Skadarliji je jedno od reprezentativnih zdanja kako za Beograd tako i za kreativno stvaralaštvo. Da postoji mogućnost da preko ULUPUDUS-a dobijemo barem mogućnost da ga koristimo i u komercijalne svrhe, svima bi bilo od velikog interesa te korist dolazi sama po svoje!
Koncepcija izložbe je fantastično zamišljena - da se prezentuje SUVENIR kao zaštitni pečat grada u već gore pomenute, komercijalne svrhe.Trenutak je takođe idealan, dani Beograda trenutno veliko dešavanje, predstojeća velika manifestacija Eurosonga u Beogradu te dolazak (predpostavljamo) velikog broja stranaca. Sledi letnja sezona, gde se očekuje velika poseta stranaca u našem gradu.
Tema koju već duže vreme zagovaram, SUVENIR, kompleksna tema koja zahteva veoma detaljnu raspravu na visokom nivou. Prosto se postavlja pitanje koliko je to NAŠ strateški interes, BRAND, te želja velikog korpusa da se uključi u taj projekat.
Ogroman broj ljudi radi, pokušava te pronalazi razne mogućnosti plasmana svojih proizvoda. Veoma dobro razrađeno predstavljanje putem tezgi (kartonske kutije, kamp stočići…) na raznim mestima grada (dani Otvorenog Srca), govori o odličnom snalaženju dela kreativaca koji se nisu pomirili sa svojom sociološkom stvarnošću. To daje jedan prizvuk socio problema grada o čemu sam već govorio.
Značaj istinskog i realnog uključivanja gradskih institucija u obostranoj pomoći pri realizovanju ovog, ogromnog posla, značilo bi pomeranje sa mrtve tačke i davanje inputa novim i još kreativnijim snagama koji bi u otvorenoj konkurentnosti mogli da pronađu svoju šansu. Mi imamo i previše odličnih primera kako to neki drugi u svetu rade. Ne treba otkrivati VODU da se rešenje pronađe, razmisli o ovome i daj svoj predlog.
Čuda se dešavaju. Čuda su moguća!
Kao grom iz vedra neba dobio sam informaciju danas, dok sam imao čas u Đjuri, da ćemo dobiti paket i da nas čekaju u Sava Centru?
Znači napor se isplatio. Uzimanje tablete za smirenje nije bilo beznadežno i uzaludno. Toliko sam se razočarao da sam smatrao da nema nade za nas obične činovnike sistema u raspadu, kad: „svetlo u tunelu!“
Pošto sam totalno euforičan i osećam se kao gladijator kome masa u areni kliče posle duge i teške borbe, pobedonosno mogu konstatovati da su radili u međuvremenu telefoni!
Borba se isplati. Borba sa vetrenjačama potkrepljena činjenicama mi daje za pravo da kažem da u državi Danskoj i nije sve toliko trulo! Perspektiva postoji i realne vrednosti, barem u mom slučaju su urodili plodom. Ovo mi daje za pravo da konstatujem da nije sve tako crno kolimo mislimo da nam se čini i da je MOJ PRINCIP konstatovan, analiziran i moliću lepo, PRIHVAĆEN od nadležnih koji su postupili po naređenju.
Paket nam nije bio toliko bitan koliko potvrda da sam bio u pravu i potvrda dotičnog čimbenika institucija u moju ispravnost u stavu i PRINCIPU iznetom predhodnog dana. Koliklo je sve imalo dozu licemerstva i lihvarstva, to zadovoljsvo sam mogao propustiti.
Namera mi je bila da čekam u kolima jer nisam želeo da se susretnem sa čimbenicom koja nas je, prosto oduvala na dodeli i nije želela da sasluša niti da pojasni moje negodovanje. Ne, to zadovoljstvo, taj trijumf nisam želeo da propustim. Bez suvišnog govora, trunke krivice ili ti odgovornosti za muku koju sam prošao, usledilo je da sam lepo rekao PRINCIP. Veliko mi je zadovoljstvo što je Danica ipak lično doživela da se nepravda može ispraviti, a paketić? Paketić je verovatno nekom mlađem detetu isto tako bio uskraćen a na velikoj kesi čimbenica se potrudila da možemo misliti da je baš naš paket – odštampala ime moje ćerke kao da je bio u nekim lagumima Centra nam Save i zaboga, savesni službenik sa kodeksom časti i morala otišao do laguma da potroši koji atom fizičke spreme i u farsi predaje nam ukaže kako u državi Danskoj ipak cveta cveće i miriše proleće!
A napolju,…
Znamo već…
Da je sve prošlo kako je prošlo, da su usledila silna LOGIČNA pitanja Danice, da nas je nepravda i ne principijelnost totalno uzdrmala, reših da u ponedeljak pozovem sve činioce u lancu za samu dodelu paketića.
Kako sam dobio uveravanja iz ULUPUDUS-a da je sve odrađeno kako valja, sekretar udruženja mi je dala telefon sekretara za kulturu grada Beograda, koji su bili pokrovitelji same akcije.
Očekivao sam da ću ući u veliku borbu sa vetrenjačama ali da treba izneti i objasniti odgovornima da je po sredi PRINCIP i očaj jer je dete ispalo ŽRTVA nesporazuma ili veoma loše odrađenog posla.
Kulturno mi je čovek rekao da ja ne razgovaram sa njim, lično, nego sa INSTITUCIJOM, da od njegovog saosećanja nemam, naprosto ništa. Čak je pokušao da prenebregne ceo tok i nameru mog obraćanja na podpitanja kako smo se proveli i da li je sve bilo dobro??? Totalna zamena teza iz ugla moje malenkosti. Nama, porodici, uopšte nije stalo da primimo paketić ali moram da zaštitim svoje dete na taj način što ću da iznesem svoje ogorčenje na diskriminativni tok cele stvari!
Ako smo nas dvoje članovi strukovnog udruženja i ako niko od prvih prozvanih karika u lancu na to nije imao ništa protiv, gde je problem?
Čovek me je samo, kulturno saslušao i predložio da pokušam objašnjenje da dobijem od Sava centra. Pošto mi namera nije bila da nekome pretim i iskaljujem svoju frustraciju, konstatovao sam da treba ići do kraja i obratiti se sledećem bastionu informativne tame.
Pozoveš broj sektora za kulturne poslove Sava centra i u dva maha ti dotična kaže da sačekaš a ti imaš utisak posle deset minuta čekajući ne bi li te neko udovoljio, da je dotična naprosto isparila ili možda promenila posao.
Bio sam uporan i taj poziv ponovio opet – bezuspešno. Iz očaja, setih se da pravu informaciju može da mi da operater na centrali – bingo!
Nedugo zatim dobio sam osobu, po glasu prilično sigurnu i koliko iz priče sam mogao da sklopim kockice, već upoznatu sa našim slučajem. Kao što sam predpostavio, naleteo sam na veoma čvrst zid a nikako nisam mogao da pojasnim nameru poziva. “Čvrst zid” je kategorično negirala svaku umešanost sa nesporazumom, nije bila voljna da sasluša i u duhu iskusnog koturića sistema ukazivala na žurbu i izlišnost bilo kakve dalje komunikacije.
Epilog: niko nije odgovoran, niko nije kriv i ništa se nije dogodilo!
Samo je ostala gorčina u stomaku zbog Danicine razočaranosti i na njenu i moju VELIKU ŽALOST suočavanje sa nepravdom koja u njenom malom životu VEĆ je počela.
Ispali smo žrtve sistemske birokratije i pronašli smo – zamenu teza – zadovoljstvo u bezbrižnoj igri deteta novim lutkama!