Kolega je kolega, veliki kritičar,oponent, profesionalac i štaviše, najveći izvor informacija. Uvek sam smatrao da je veoma važno  baveći se keramikom imati dobar IZVOR  informacija.

Ovu priču započinjem od Udruženja  preko koga  je sve  krenulo. Tanja Dejanović- predsednik ULUPUDUS-a  me je obavestila da određena koleginica ima želju da pokloni veću količinu glazura. Gospođu MIRJAM sam kontaktirao preko sekretara Udruženja i naprosto bio šokiran da danas neko nešto želi da pokloni.

Još veći šok je nastao kada sam saznao da  gospođa MIRJAM već izvesno vreme pokušava da pronađe potencijalnog korisnika italijanskih glazura i da su je gospoda sa Akademije odbila iz razloga što su to glazure za nižu temperaturu i inkopatibilne  sa njihovim idejama i stremljenjima .

Gospođa MIRJAM ima osamdeset i tri godine, narušenog je zdravlja i od skora je i vid smanjem te nije više u prilici da se bavi keramikom. Marica i ja smo konstatovali da je njena priča idealna za dobrog novinara kako pisanog medija tako i za snimanje određene TV emisije. Njena kuća obiluje savršenim  keramičkim eksponatima  koja su karakteristična za period sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.Veoma energična, izuzetno vitalna, oduševila me je svojom pričom a našao sam veliku simpatiju prema njenom delu iz razloga više što se gospođa MIRJAM takođe školovala u Italiji gde je uz keramiku završila i slikarstvo.

Sada je njen dragoceni materijal u našem posedu i ne mogu danima da se priviknem niti da sa lakoćom kostatujem da je sve tako lako. A u suštini je sve isto, samo se ljudi menjaju i smenjuju.Ovo je velika obaveza za mene i upućuje da se u budućnosti  veoma profesionalno odnosimo kako prema poslu tako i prema kolegama.Određene glazure smo već preneli u našu školu keramike i omogućili kandidatima da probaju, nauče i saznaju po koju više o veoma kvalitetnim glazurama.

Neko je izgubio, neko je dobio. Zasigurno, mi smo dobili. Materijalni momenat je bitan i neophodan, ali ljudske vrline se stiču iskustvom i primerima i mnogo više su dragocene nego sva blaga sveta.

Šta ti misliš o tome?

Povodom predavanja u Muzeju primenjene umetnosti

          Predavač: Takatoši Niimi

Velika zainteresovanost za predavanje  o savremenoj japanskoj keramici je pokazatelj da publika voli sve što nas vezuje za daleki istok.

U prepunoj sali  Muzeja primenjene umetnosti g-din.Niimi Takatoši je prikazao kroz istoriju japanske keramike sve ono najkarakterističnije za zemlju izlazećeg Sunca.Veliki uticaj na savremenu japansku keramiku imali su veliki majstori umetničke keramike.Uticaji sa Zapada su bili od presudnog značaja na razvoj i napredak japanske keramike.

Veliki broj kolega, studenata i profesora sa Akademije Primenjene umetnosti  imali su karakterističan uvid kroz istoriju savremene japanske keramike.

Na žalost, ovakva predavanju su retkost i u budućnosti društvo bi moralo da se pozabavi unapređenjem i proširivanjem saradnje preko kulturnih atašea ambasada sa činjenicom da keramika to zaslužuje

Veliko zadovoljstvo nam je pričinio svojim dolaskom g- Šinada, savetnik japanske ambasade, kao i g-dja Slavica Djukić iz Sekretarijata za obrazovanje.

Njima smo takodje pokazali posude za dekoraciju i pristupilo se glaziranju.Moram da izrazim svoje veliko zadovoljstvo prisustvom ovako značajnih ličnosti za nas i našu akciju. Japanska ambasada nam već drugi put dolazi na prezentaciju (vidi drugi tekst o RAKU u Grockoj) što nam ukazuje veliku čast. To nam daje za pravo da se još bolje organizujemo i najavimo nove akcije demonstracije RAKU tehnike na ulicama Beograda. RAKU-a

Deca su bila veoma nestrpljiva tokom procesa pečenja i želela su odmah rezultate. Srećom po nas, te smo imali zaista veoma lep jesenji dan - Šumice pružaju mnogo toga.

Zabava je bila na veoma visokom nivou a veliki doprinos našoj akciji su pokazali vatrogasci koji su  takodje pokazali svoje umeće u glaziranju RAKU posuda.Verovatno što nisam očekivao, najbolja dekorisana posuda upravo je bila vatrogasca Dragana koji je pokazao svoj skriveni talenat!

Pečenje posuda smo izveli u etapama. Dok je proces pečenja bio u toku, deca su mogla da se oprobaju kao pravi vatrogasci, vožnjom u vatrogasnim kolima i mogli su da probaju zaštitna vatrogasna odela.

Kako su posude izlazile iz peći, tako su  deca užurbano tražila svoje posude i veoma srećna otišla svojim kućama sa lično dekorisanim proizvodom i veoma dragocenim iskustvom, jedinstvenom keramičkom tehnikom RAKU.

Ceo ovaj poduhvat DAMM KERAMIK STUDIO ne bi mogao da izvede u sopstvenoj režiji.Zahvaljujemo se Organizaciji Prijatelji dece Voždovca koja je organizovala našu akciju, Centru za kulturu i sport „Šumice”  i prijateljima: učitelju Ljubi i kolegi Bosniću na pomoći.

Poznati strušnjak iz domena Internet poslovanja Dragan Varagić  dao je svoje stručno mišljenje i svoj sud o blogu DAMM Keramik Studija.

Moja namera, ovom prilikom je da skrenem pažnju o porastu interesovanja prilikom dotičnog teksta. Stručno i koncizno  g-din. Varagić je izneo svoja zapažanja  i skrenuo pažnju svojih čitalaca da pogledaju i pročitaju, kao i da se uvere u verodostojnost  teksta.

Na ovaj način naša misija postaje odgovornija i upućuje na zapažanje da se u budućnosti još bolje i organizovanije angažujemo na uređenje i sadržaj kao i realan kontakt koga treba ostvariti i uspostaviti sa širokim auditorijumom.

Šta reći, hvala profesore!

Kakav dan, za razliku od predhodnog ponovo smo se vratili zimi. Prevari me predhodni, veoma lep i topao dan, te sklonih sva drva za loženje i naravno, ko će da greje, kada je već došlo leto!

Po sumorno kišovitom i hladnom danu uputio sam se da, kao savesni kolega - umetnik predam radove za prestojeću izložbu. Kuća Đure Jakšića u Skadarliji je jedno od reprezentativnih zdanja kako za Beograd tako i za kreativno stvaralaštvo. Da postoji mogućnost da preko ULUPUDUS-a dobijemo barem mogućnost da ga koristimo i u komercijalne svrhe, svima bi bilo od velikog interesa te korist dolazi sama po svoje!

Koncepcija izložbe je fantastično zamišljena - da se prezentuje SUVENIR kao zaštitni pečat grada u već gore pomenute, komercijalne svrhe.Trenutak je takođe idealan, dani Beograda trenutno veliko dešavanje, predstojeća velika manifestacija Eurosonga u Beogradu te dolazak (predpostavljamo) velikog broja stranaca. Sledi letnja sezona, gde se očekuje velika poseta stranaca u našem gradu.

Tema koju već duže vreme zagovaram, SUVENIR, kompleksna tema koja zahteva veoma detaljnu raspravu na visokom nuvou. Prosto se postavlja pitanje koliko je to NAŠ strateški interes, BRAND, te želja velikog korpusa da se uključi u taj projekat.

Ogroman broj ljudi radi, pokušava te pronalazi razne mogućnosti plasmana svojih proizvoda. Veoma dobro razrađeno predstavljanje putem tezgi (kartonske kutije, kamp stočići,…) na raznim mestima grada (dani Otvorenog Srca), govori o odličnom snalaženju dela kreativaca koji se nisu pomirili sa svojom sociološkom stvarnošću. To daje jedan prizvuk socio problema grada o čemu sam već govorio.

Značaj istinskog i realnog uključivanja gradskih institucija u obostranoj pomoći pri realizovanju ovog, ogromnog posla, značilo bi pomeranje sa mrtve tačke i davanje inputa novim i još kreativnijim snagama koji bi u otvorenoj konkurentnosti mogli da pronađu svoju šansu. Mi imamo i previše odličnih primera kako to neki drugi u svetu rade. Ne treba otkrivati VODU da se rešenje pronađe, razmisli o ovome i daj svoj predlog.

Čuda se dešavaju. Čuda su moguća!

Kao grom iz vedra neba dobio sam informaciju danas, dok sam imao čas u Đjuri, da ćemo dobiti paket i da nas čekaju u Sava Centru?
Znači napor se isplatio. Uzimanje tablete za smirenje nije bilo beznadežno i uzaludno. Toliko sam se razočarao da sam smatrao da nema nade za nas obične činovnike sistema u raspadu, kad :„svetlo u tunelu!“
Pošto sam totalno euforičan i osećam se kao gladijator kome masa u areni kliče posle duge i teške borbe, pobedonosno mogu konstatovati da su radili u međuvremenu telefoni!
Borba se isplati. Borba sa vetrenjačama potkrepljena činjenicama mi daje za pravoda kažem da u državi Danskoj i nije sve toliko trulo! Perspektiva postoji i realne vrednosti, barem u mom slučaju su urodili plodom. Ovo mi daje za pravo da konstatujem da nije sve tako crno kolimo mislimo da nam se čini i da je MOJ PRINCIP konstatovan, analiziran i moliću lepo, PRIHVAĆEN od nadležnih koji su postupili po naređenju.
Paket nam nije bio toliko bitan koliko potvrda da sam bio u pravu i potvrda dotičnog čimbenika institucija u moju ispravnost u stavu i PRINCIPU iznetom predhodnog dana. Koliklo je sve imalo dozu licemerstva i lihvarstva, to zadovoljsvo sam mogao propustiti.
Namera mi je bila da čekam u kolima jer nisam želeo da se susretnem sa čimbenicom koja nas je, prosto oduvala na dodeli i nije želela da sasluša niti da pojasni moje negodovanje. Ne, to zadovoljstvo, taj trijumf nisam želeo da propustim. Bez suvišnog govora, trunke krivice ili ti odgovornosti za muku koju sam prošao, usledilo je da sam lepo rekao PRINCIP. Veliko mi je zadovoljstvo što je Danica ipak lično doživela da se nepravda može ispraviti,a paketić?Paketić je verovatno nekom mlađem detetu isto tako bio uskraćen a na velikoj kesi čimbenica se potrudila da možemo misliti da je baš naš paket – odštampala ime moje ćerke kao da je bio u nekim lagumima Centra nam Save i zaboga, savesni službenik sa kodeksom časti i morala otišao do laguma da potroši koji atom fizičke spreme i u farsi predaje nam ukaže kako u državi Danskoj ipak cveta cveće i miriše proleće!

A napolju,…

Znamo već…

Da je sve prošlo kako je prošlo,da su usledila silna LOGIČNA pitanja Danice,da nas je nepravda i ne principijelnost totalno uzdrmala, reših da u ponedeljak pozovem sve činioce u lancu za samu dodelu paketića.
Kako sam dobio uveravanja iz ULUPUDUS-a da je sve odrađeno kako valja, sekretar udruženja mi je dala telefon sekretara za kulturu grada Beograda, koji su bili pokrovitelji same akcije.
Očekivao sam da ću ući u veliku borbu sa vetrenjačama ali da treba izneti i objasniti odgovornima da je po sredi PRINCIP i
očaj jer je dete ispalo ŽRTVA nesporazuma ili veoma loše odrađenog posla.
Kulturno mi je čovek rekao da ja ne razgovaram sa njim, lično, nego sa INSTITUCIJOM, da od njegovog saosećanja nemam, naprosto ništa. Čak je pokušao da prenebregne ceo tok i nameru mog obraćanja na podpitanja kako smo se proveli i da li je sve bilo dobro??? Totalna zamena teza iz ugla moje malenkosti. Nama, porodici, uopšte nije stalo da primimo paketić ali moram da zaštitim svoje dete na taj način što ću da iznesem svoje ogorčenje na diskriminativni tok cele stvari!
Ako smo nas dvoje članovi strukovnog udruženja i ako niko od prvih prozvanih karika u lancu na to nije imao ništa protiv, gde je problem?
Čovek me je samo, kulturno saslušao i predložio da pokušam objašnjenje da dobijem od Sava centra. Pošto mi namera nije bila da nekome pretim i iskaljujem svoju frustraciju, konstatovao sam da treba ići do kraja i obratiti se sledećem bastionu informativne tame.
Pozoveš broj sektora za kulturne poslove Sava centra i u dva maha ti dotična kaže da sačekaš a ti imaš utisak posle deset minuta čekajući ne bi lit e neko udovoljio,da je dotična naprosto isparili ili možda promenila posao.
Bio sam uporan i taj poziv ponovio opet – bezuspešno. Iz očaja, setih se da pravu informaciju može da mi da operater na centrali – bingo!
Nedugo zatim dobio sam osobu,po glasu prilično sigurnu i koliko iz priče sam mogao da sklopim kockice, već upoznatu sa našim slučajem. Kao što sam predpostavio, naleteo sam na veoma čvrst zid a nikako nisam mogao da pojasnim nameru poziva. “Čvrst zid” je kategorično negirala svaku umešanost sa nesporazumom , nije bila voljna da sasluša i u duhu iskusnog koturića sistema ukazivala na žurbu i izlišnost bilo kakve dalje komunikacije.
Epilog: niko nije odgovoran, niko nije kriv i ništa se nije dogodilo!
Samo je ostala gorčina u stomaku zbog Danicine razočaranosti i na njenu i moju VELIKU ŽALOST suočavanje sa nepra-
vdom koja u njenom malom životu VEĆ je počela.
Ispali smo žrtve sistemske birokratije i pronašli smo – zamenu teza – zadovoljstvo u bezbrižnoj igri deteta novim lutkama!

Prilično smo se obradovali supruga i ja kada smo dobili informaciju iz ULUPUDUS-a da ćemo dobiti paketiće za Danicu za Novu godinu.
Grad je organizovao svim udruženjima dodelu paketića te smo tu akciju dočekali u kući sa velikim oduševljenjem!
Retki su trenuci kada nešto dobijemo kao esnaf od grada ili Republike i to je veliki praznik.
Naglašeno nam je da očekujemo dva paketića jer smo oboje članovi ULUPUDUS-a , a ujedno tako je i bilo poslednji put kada smo dobili za dete paketiće, davne 2002 godine.
Međutim, da sve ne ide baš kako treba i da nam se sve smučilo na kraju priče smatramo da je tome dosta doprinelo i naše udruženje.
Elem, te davne 2002 god. od udruženja kome je grad dostavio, dobili smo dva paketića te smo tako i mislili za ovu godinu a odgovorne osobe iz samog nam udruženja to i potvrdile. Divota!
Sava centar. Samoj dodeli paketića je predhodio program finalne večeri pobednika dečijih pesama što je sa velikim oduševljenjem naša Danica očekivala.
Pred kraj programa pojavile su se popularne pevačice sa svojim repertoarom pesama i sve je bilo dosta simpatično ali nije muzika na koju smo mi, svi ukućani, navikli. Toliko nismo želeli da čekamo i zaputili smo se u foaje gde smo prvi šok doživeli velikom grupom ljudi i dece koji su mirno stajali i čekali da konferansije prozove njihovu decu i preuzmu paketiće.Još više nam je laknulo kada je ćerka naše sekretarice udruženja rekla daje čula da su DanicuDVA PUTA prozivali.
Kako je sve do tada bilo i više nego idealno, mislili smo da će ubrzo nas prozovati pa da lepo otšetamo kući i podelimo radost sa našom Danicom . Vraga, odužilo nam se čekanje.
Posmatrao sam okolinu gde, vidi čuda, ugledah veliki broj popularnih glumaca kako, poput mene i oni stoje fino, staloženo, posmatrajući isto tako skup i osluškujući ne bi li konferansije i njihovu decu prozvao.
Gužva se smanjivala, bilo je više mesta i vremena da se proćaska sa poznanicima kao i sa bivšom snajom i njenim sinčićem. Pred sam kraj naša Danica je prozvana ali smo se mi i dalje nadali da će nas prozvati još jednom kako smo i očekivali.
Toliko je dete očekivalo drugi paketić da je dugo vreme provela ispred same improvizovane bine željno priželjkujući svoje sledovanje. Kako smo ostali sa poslednjim sabratima, poput nas isto tako nasamarenih nismo mogli da sakrijemo svoje nezadovoljstvo. Probali smo od organizatora da dobijemo informaciju gde je zapelo ali su nam odgovorili da naš slučaj nije tipičan (gle čuda, drugi put!), te nam sleduje samo jedan.
Kao po nekom školskom scenariju, u našem slučaju ništa ne može biti idealno, tj. savršeno. Mora uvek da se završi kako se završila dodela paketića. Nema sredine niti, ne daj Bože, najbolje moguće solucije.
U celoj priči žrtva je naše dete koje je cupkalo oko bine isčekujući svoj drugi paketić. Moja prva reakcija, kao roditelja koje je sa istim tim detetom prsustvovao već silnim nepravdama, je da zaštitim dete utešnim rečima(koliko su samog odjeka imale i nisam siguran).
Kako je nama Srbima organizacija malo jača strana, to je i ovog puta bio pravi pokazatelj.Isto tako smo mi roditelji veoma osetljivi na probleme te vrste i dižemo glas do neba. Stvar je samo i ništa drugo – PRINCIPA!
NEPRIHVATAM objašnjenje kako smo mi specifičan slučaj te nas dvoje iz iste branše – kolektiva ne možemo dobiti dva paketića za dete. Postavlja se pitanje, kako bi bilo da smo sticajem okolnosti, Marica i ja razvedeni, ne živimo zajedno a i dalje u istom kolektivu? Da li bi onda naše dete imalo mogućnost da dobije od dva roditelja dva paketića? Nameće se da bi sve bilo bez problema i ne rešiva enigma da, kojim slučajem imamo dva deteta.Žao mi je, naša stvarnost je takva kakvom smo je stvorili. Sve bi bilo još idealnije po sistem da i nemamo dete. Prosto, jednostavno.

Ali opet glas očaja i prst uperen pružam ka svom, matičnom udruženju. Posmatrajuće ostala strukovna udruženja i njihove predstavnike kako se bore i preuzimaju odgovornost za svoje članove,nameće se utisak da naše nije u istom položaju kao ostala.Snishodljivo, naprosto vazalno se odnosi za svoje mesto pod suncem.Sama procedura i slanje spiskova gradu je odrađena grozno. Ne mogu da krivim toliko grad koliko svoje udruženje jer je moralo da pronađe načina da dobijemo pravu informaciju a ne da pred detetom nastane skandal kakav je teško realno opisati. Niko od nas i nije tražio dva paketića ali moralo je to da se zna mnogo pre nego na samoj dodeli istih.

Naše udruženje prolazi kroz tešku fazu promena i raznih destrukcija unutar svog članstva. Neoprostivo je što za svo vreme svoga postojanja nije bilo u prilici da se izbori za kapitalno rešavanje svog prostora kao što su to druga uradila. Još se stiče utisak da službe unutar samog udruženja nisu u potpunoj službi člansvu kao i u našem primeru su morale profesionalno da urade svoj posao inforemišući SVOJE ČLANOVE kako valja a ne dovodeći nas sve u veoma nezgodnu situaciju.
Mi smo veoma fleksibilni i retko kada bili u prilici da na adekvatan način odreagujemo na razne neprijatnosti od ULUPUDUS-a koje smo u prošlosti doživljavali. Trudimo se da zadržimo svoju prisebnost i akademski duh i da u krajnjem slučaju ne odreagujemo nego prisebno da pokažemo dostojanstvo i privrženost udruženju.Ali kada su deca u pitanju taj slučaj ćemo izneti kako na sekcijskom sastanku tako i tražiti od odgovornih pojašnjenje.Ništa ne boli tako kao nepravda učinjena detetu.

Na žalost, naviknuti na prilagođavanje Danica je oduševljena dobijenim, veoma lepim i izdašnim poklonima u paketiću, ceo sledeći dan provela igrajući se!

Dete je dete!