Bogatim kulturno umetničkim programom na temu „Umetnost i judaizam“ povodom Dana jevrejske kulture prisustvovali smo izložbi naše, veoma ambiciozne učenice koja svojim opusom , različitim  temama podseća na prošla vremena.

Pri Sinagogi, klub jevrejske opštine  Novog Sada, prilično posećen zainteresovanom publikom, sa velikom znatiželjom je pogledao izložbu keramičkih reljefa Dušice Brguljan pod nazivom „ Sinagoge – nasleđe jevrejske kulture“.

Ono što me je veoma porazilo vezano je za destrukciju savremene civilizacije sa ogromnim osvrtom na Drugi svetski rat. Tolika monumentalna zdanja na čitavoj teritoriji naše zemlje i Evrope više ne postoje.

Veoma je bitno učešće Novog Sada kao jednog od 25 evropskih gradova koji je uzeo učešće u ovoj manifestaciji. Značaj jevrejskog nasleđa je od neprocenjive vrednosti za našu kulturu i ovo je bio izuzetan događaj koji je u Dušicinim keramičkim reljefima izazvao potresna osećanja jer mnoga zdanja više nisu na tlu zemlje.

Kako kaže autor, podsećanje na sinagoge koje više ne postoje, svojom lepotom su ostavile neprocenjiv trag u umetnosti i arhitekturi.

Veoma cenimo aktivnosti naših polaznika te podsećamo da su ovo samo pozitivni odjeci, iskustva i prezentacije rada u keramici.

Čestitamo svim sugrađanima jevrejske veroispovesti njihov najveći praznik!

je grad u blizini Budimpešte. Grad sa velikom tradicijom u keramici gde se svakog leta održava jedna od najpoznatijih svetskih kolonija keramike.

Obzirom da me put vodio ka tom gradu iz više razloga, odlučio sam da pored nabavke materijala za keramiku posetim koloniju keramike u Kečkemetu.

Kao prvo, radi se o gradu koza. Da, baš tako! Na mađarskom upravo ima to značenje. Mada ja ni jednu nisam video, verovatno vuče poreklo još od starih vremena kada nije bilo ni kola ni fabrika, ni svega drugog što nam sada počinje polako da smeta.

Obzirom da mi je misija vezana za keramiku da popularišem i ostvarujem kontakte svuda, tako sam i tu priliku iskoristio da se upoznam i ponudim mogućnost učestvovanja svim stranim kolegama na našem Bijenalu keramike sledeće godine.

Iz priloženog se može videti raznolikost i jednistvenost keramike u individualnom pristupu.

U nekoliko predhodnih tekstova bilo je reči o Bijenalu keramike.Ovom prilikom želim da naglasim važnost pratećih  manifestacija kao mogućnost dodatnih sadržajnih aspekata keramike koja će biti prikazani na jubilarnom, 15. Bijenalu keramike .

Za razliku od predhodnih, 15. Bijenale keramike Beograda biće sadržajno zastupljeno  tokom trajanja čitave manifestacije. Propratne manifestacije imaju za cilj da najširoj publici kao i intelektualnoj eliti prikaže i približi keramiku na zanimljiv način. Uz tri prateće izložbe, važnost  i značaj keramike biće upotpunjeni sa mnoštvom predavanja. Različite teme, različiti pristupi kao i namera da publici na najrespektabilniji način prikažemo raznolikost keramike, ogleda se svakako u predavanju  o afričkoj  keramici.

Predavanja možete preuzeti ovde.

Često su nam prijatelji donosili raznu keramiku koja ih je podsećala kako na upokojene,  svoje bližnje,  tako  je vezivana i  za značajne događaje  iz njihovih  života. Razne posude, dekorativna keramika, slomljena, bez određenih delova, trebala je biti restaurirana. Kao i sve što nam predstavlja imperativ i ta vrsta posla je, ili bi trebalo da bude, sastavni deo posla svakog keramičara.

Sve ovo pišem u pomen i sećanje na pokojnog tasta, Maricinog oca, koji je nesumljivo, ostavio veliki trag u mom životu. Srećom, često je na početku našeg zajedničkog života bio svakodnevno prisutan te je  viđao raznu defektnu, slomljenu keramiku donetu na restauriranje. Diskutujući tokom rada, davao je svoje predloge i sugestije, kako bi on to na mnogo bolji način uradio.Zato nas je prozvao „krpež majstori“ !

Mnogi su umetnici od toga napravili jedinstven stil, obeležje u keramici. Istorijsko nasleđe je takođe značajno uticalo te bih malo, o toj  temi da se posvetim:

KINTSUGI (Japanski: zlatna stolarija) je japanska umetnost lepljenja slomljene keramike sa lakom smola, posute zlatom u prahu.Priča o KINTSUGI-ju potiče možda u XV veku,  kada je šogun Ashikaga Yoshimasa poslao njemu dragu, slomljenu Kinesku posudu za čaj majstorima  restauriraterima.Bio je veoma  nezadovoljan kada su posudu  vratili pa su se japanski majstori trudili da tokom vremena  tehniku usavrše.Kolekcionari su kasnije bili toliko zaljubljeni u novu umetnost, da su neki optuženi za namerno razbijena keramička dela.KINTSUGI je postao obeležje za ceremoniju čaja.