Udruženje likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije u saradnji sa Opštinom Stari Grad organizuje izložbu BEO BEOGRAD

Galerija: „Kuća Đure Jakšića”

Otvaranje: 15. April 2008. godine u 13 sati

Trajanje: do 25. Aprila 2008. godine

Prijava radova na CD-u ili fotografija: do 10. Aprila

Selekcija : 11. Aprila

Prijave odneti kustosu Z. Đermanov u galeriji Singidunum

IZLOŽBA ĆE BITI PRODAJNA, cene promotivne, popularne, kako bi se privukla pažnja javnosti Beograđana.

ULUPUDUS je izložbu BEO Beograd koncipirao sa idejom da se kvalitetan, savremen i komunikativan način prezentuje ostvarenja svojih članova koji se bave temom Beograda ali i sve traženijim predmetom primenjene umetnosti i dizajna - suvenirom.

Izložba je zamišljena kao jedan od načina pokretanja inicijative da se sistemski reši prezentacija i promocija Beograda i Srbije, prepoznatljivog znaka, simbola, sve iskazano savremenim umetničkim jezikom.

Kao Udruženje koje okuplja najznačajnije stvaraoce svih oblasti primenjene umetnosti i dizajna, ULUPUDUS može da odgovori na izazov koji se nametnuo dolaskom sve većeg broja turista, poslovnih partnera, organizacijom sportskih takmičenja, kulturnih i privrednih manifestacija i sl.

Koncept izložbe BEO Beograd već svojim nazivom usmerava na značenje imena grada koji je nosilac plemenitog prideva. Radovi iz svih oblasti primenjen umetnosti i dizajna, trebalo bi da budu pretežno beli, a izlaganje u „Kući Đure Jakšića „ treba da skrene pažnju na pitanja mogućih motiva, oblika,predmet, načina obrade: stilizacija, modifikacija, replika i dr.

Mogli bi da se izlože: tanjiri, vaze, amfore, pepeljare, podmetači, držači za sveće, slanici, ukrasna keramika, čaše, flaše, marame, kravate, kačketi, torbe, lampe, grafike, slike i brojni drugi predmeti od najrazličitijih materijala. Dominantna boja trebalo bi da bude bela da bi se podcrtala ideja i umetnička prezentacija.

U sklopu 40. Majskog salona organizuje se i prateća izložba VREME koju organizuje ULUPUDUS, sekcija keramike.

Izložba će biti održana u galeriji Singidunum od 06.maja do 16.maja 2008. g

Autor koncepta izložbe je Tatjana Dejanović
Prijem radova na CD-u do: 04.04.2008 godine.

VREME, pojam koji ima dvojako korišćenje i značenje - kao merilo prolaznosti i kao merilo klimatskih stanja u prirodi, inspirativno je za mnoge umetničke oblasti jer i sama pomisao na taj pojam, dozvoljava neophodnu dozu slobode prilikom njegovog predstavljanja.

VREME lepo, vreme kišno, aparat za merenje vremena, buduće vreme, vreme je za…, krajnje je vreme, vreme je davno prošlo,vremenske prilike… su samo neki od, čini se, beskonačnih upotrebnih pojmova, beskonačnih veza sa ovim pojmom,beskonačnim predstavama i viđenjima ovog pojma.

Keramika kao oblast umetničkog stvaranja je skoro savršen medij za obradu ovog pojma jer od svoga postanka podjednako prikazuje uticaj vremena na nju isto koliko i njeno trajanje kroz vreme.

Povezanost teme VREME sa temom 40. Majske izložbe OTKRIVANJE je u samoj povezanosti ta dva pojma - za otkrivanje je potrebno vreme. Vreme je za otkrivanje… Igra u povezivanju ova dva pojma može dati dodatni motiv za stvaranje umetničkog dela.

U okviru projekta je predviđeno održavanje pratećih aktivnosti - radionica i (video ,DVD) prezentacije toka nastajanja dela koja se izlažu na Izložbi u cilju upoznavanja javnosti sa suštinom medija.

Galerija Singidunum je odabrana zbog mogućnosti kompletne realizacije Izložbe i navedenih pratećih aktivnosti, kao i zbog promocije ULUPUDUS-a, galerije Singidunum i jedne od njenih najaktivnijih sekcija - sekcija keramike

Napomena: Maja Škaljac Stanošević, istoričar umetnosti, predložila je da se sa ovim projektom uključimo u Belgrade design week, što mislimo da treba iskoristiti i Izložbom i pratećim programima odgovoriti na mogućnost učešća na manifestaciji takve vrste.

Odbor Sekcije keramike ULUPUDUS-a

Tekst povodom gašenja galerije Fontana u Knez Mihajlovoj

Globalno okruženje, globalno otuđenje, globalno pomirenje.

Tako bi glasila rečenica vezana za događaj koji nam je juče uneo ogromnu dozu nemira, straha od budućih vremena i nadasve, materijalno urušavanje koje traje prilično dugo.

Preko 500 porodica umetnika raznih branši imalo je određenu materijalnu satisfakciju nekoliko decenija, kreirajući, prodajući svoje umetničke eksponate u galeriji Fontana.

Jedna od retkih Mohikanki koja je dugo odolevala zubu tranzicionih promena, galerija Fontana je dugo bila stub kulturne propagande kulturnih dešavanja ovoga grada. Pogotovo kada su ugašeni lanci prodavnica Narodne radinosti, galerija Fontana dobija na dodatnom marketinškom značaju u doprinosu savremenih kulturnih dešavanja i reprezentovanja likovnog opusa pojedinca, jednog malog dela nasvelike nam zajednice.

Tužna je činjenica da ovo društvo nema razumevanja prema kulturnoj baštini, patološka borba za proširenjem SVOJine potiskuje u stranu sve bliže bezdanu kulturne hramove kao spone civilizovanog društva.

Nekoliko godina sa zebnjom smo osluškivali vesnike predstojećeg NAM vremena. Volšebna pojava jednog vlasnika, privikavanje na, tada, nove trenedove, PROMENE, prebeg tadašnjeg vlasnika i volšebna „primopredaja” DRUGOM VLASNIKU najavljuje NAM jučerašnje telefonsko OBAVEŠTENJE: „dodjite da pokupite, VI IZ BEOGRADA, svoje eksponate do 30.12. 2007. godine” - Lepa Novogodišnja Čestitka!

Mentalitet ljudi iz struke, koga JA takođe posedujem, je da snishodljivo prihvatamo, kao ovce koje neko treba da prevede preko potoka, PROMENE.

Tu dolazi do izražaja patološki rivalitet, odio, razne vrste sujeta, lični interesi, podmetanja koje smo skloni jedni prema drugima da pokažemo. Ta ENERGIJA bi MORALA da se energično i hitno iskoristi u korist esnafa koga svi na ovaj ili ovaj način predstavljamo.

Hramovi kulture se gase brzimom munje u OVOM gradu. Ne razumevanje vlasti, gradskih otaca, kao i određenih GRADSKIH preduzeća da to kulturno nasleđe, receptor prezentovanja zemlje preme očajnički željenim turistima nam umanjuje ono malo želje i mogućnosti da se TURISTIMA i posetiocima OVOM GRADU prikažemo na najbolji mogući način.

Tužna je činjenica da se taj SUVENIR dugi niz godina, decenija, koristi samo u političke svrhe, nikako u korist GRADA, GRAĐANA I DRŽAVE.
Jedan London ubire VELIKE NOVCE na godišnjem nivou od predaje SUVENIRA. Brisel, grad mnogo manji od Beograda preko milijaredu dolara unese u svoju kasu od ranih SUVENIRA koje proda tokom godine, a gde smo MI?

U ovoj državi nisu svi amateri i osobe koje iz hobija svoje radove mogu da prezentuju u Bezistanu, Ulici Otvorenog Srca i drugim OTVORENIM, pijačnim dešavanjima koje, sramno, ovaj grad organizuje.

ULUPUDUS, esnafsko Udruženje primenjenih umetnika Srbije nije za svo vreme svog postojanja ništa učinio da poseduje reprezentativni prostor u kome umetnici mogu da izlažu, PRODAJU, svoje eksponate.

Proleteri, probudite se!

Šta ti misliš o tome? Reci i ti nešto pametno